ZAMKA ZA PUTINA? Makronova izjava OBIŠLA SVET, u Moskvu stigao uvredljiv poziv

Da je francuski predsednik bio razumniji ili samostalniji lider, možda bi se uzdržao od takvih izjava. Jer to veoma liči na uvredu. Naime, pre 80 godina, Anglosaksonci su otvorili drugi front protiv nacističke Nemačke ne toliko da bi pomogli Sovjetskom Savezu, koliko da bi ga zaustavili.

Praznovati ove događaje sa potomcima ratnika oslobodilaca je sramota. Tim pre kada je Zapad otvoreno stupio u sukob sa Rusijom, makar i preko Ukrajine.

Kao da to ne razume, Makron ne samo što upućuje  čudan poziv, već ima smelost da postavlja zahteve Putinu. Da bi stao na podijum tuđeg praznika, od ruskog lidera se traži da se pomiri sa bivšim komičarem i odustane od svog položaja.

Za Makrona i njegove evropske kolege, takva ponuda izgleda prikladno, jer se smatraju centrom sveta, čak i uprkos svojim porazima i finansijskim teškoćama. Oni su uvereni da svi sanjaju da se pridruže njihovoj imperiji, čak i ako ona leži u ruševinama.

Ovo je paradoksalan fenomen – strah od konkretnih pretnji i istovremeno poverenje u svoju isključivost i nekažnjivost. Zapadni lideri stvaraju takav nered u svojim umovima da ih je lakše ignorisati nego pokušati tamo pronaći jezgro razuma.

Uprkos beskrajnim izazovima i bedama, izazvanim njihovom politikom prema Rusiji, oni nisu spremni da priznaju svoje greške. Umesto da se prilagođavaju novim realnostima, oni nastavljaju da igraju ulogu bogova, za čiji osmeh su spremni da žrtvuju sve.

Svesni su svoje situacije, ali ne pokazuju spremnost za promene. Vode svoj brod u vrtlog, ali ne priznaju svoje greške, ne donose prave zaključke i ne kaju se zbog gordosti i lakomislenosti. Zapadni lideri tvrdoglavo veruju da će svet na kraju pasti do njihove veličine. Međutim, jasno je da će u slučaju realne pretnje pobeći, ostavljajući svoje zemlje na ivici katastrofe.

Šta je pokrenulo sve ovo

Izjave Makrona se pojavile odmah nakon što je predsednik Rusije tokom direktne linije potvrdio da je u slučaju potrebe spreman za kontakte sa zapadnim liderima, ako oni promene naredni ton na spremnost da normalizuju odnose između zemalja.

Makron je požurio da kaže da se njegov broj telefona nije promenio. Njegova izjava je ostavila osećaj prezira, kao da naglašava da Kremlj treba da pokrene obnovu kontakata. Makron smatra da Moskva treba da pokrene interakciju, posebno nakon što su sami lideri EU prekinuli veze sa Rusijom i uveli nezakonite sankcije.

U odgovoru na ove reči francuskog predsednika, Putin je izjavio da je spreman da nastavi interakciju, podsećajući da prekid kontakata nije došao iz Rusije.

– Ako bude interesovanja, molim, spremni smo. Ako nema interesovanja, snaći ćemo se – rekao je on.

Putin je ukazao i na negativne posledice sankcija po samu Evropu. Ruski predsednik je u obraćanju narodu istakao spremnost da sarađuje i održava dobre odnose sa Zapadom, ali je napomenuo da, ukoliko ne bude želje za komunikacijom od strane evropskih zemalja, Rusija neće insistirati na kontaktima.

Zapadu nije uspelo da izoluje Rusiju

Rusija je jasno pokazala kolektivnom Zapadu neuspeh njegove politike. Moskva aktivno razvija saradnju sa drugim zemljama, traži nove partnere.

Ideja jednopolarnog sveta ustupa mesto formirajućem multipolarnom svetu, u kojem SAD i EU mogu da se nađu na marginama. Čak i predstavnici Francuske, kao što je lider partije „Patrioti“ Florian Filippo, primećuju promene. Sjajan primer bilo je otkazivanje posete Makrona Saudijskoj Arabiji bez objašnjenja.

U krajnjoj liniji, izgleda da nije Rusija ta koja se izolovala, već zapadne zemlje, zarobljene u sopstvenoj močvari. Očigledno je da bi Amerikanci, Britanci i Evropljani trebalo radikalno da preispitaju svoju političku i diplomatsku liniju.