MOŽE LI SRPSKA TRADICIJA I ZDRAVA ISHRANA: Struka objašnjava kako uskladiti dve kuhinje

U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja a procenjuje se da oko 440.000 stanovnika Srbije uzrasta 15 i više godina ima dijagnostikovan dijabetes, kao i da kod približno 250.000 obolelih dijabetes još nije otkriven.

S druge strane, jedan od glavnih uzroka dijabetesa je gojaznost koja dovodi do hipertenzije kod odraslih pa u Srbiji svaki drugi građanin ima probleme sa visokim pritiskom, dok oko milion ljudi pije lekove protiv bolesti.

Ali lekari tvrde i da građani Srbije unose i previše soli, koja opet izaziva hipertenziju, a čak 78 odsto više soli nego što nam treba unosimo preko industrijske hrane. Kada sve ove faktore uzmete i njihovu povezanost, situacija nije ni malo ružičasta.

Međutim, ovom spisku nije kraj jer je primetno da imamo i sve više gojazne dece!

– Imamo gojaznu decu i to je veliki problem, a još jedan veliki problem je hipertenzija. Ona je dobrim delom povezana sa time da u Srbiji i regionu koristimo previše soli. Mislim da tu treba da se radi na slanju poruke da je dosoljavanje, kako u domaćinstvima tako i u industriji, nešto o čemu jako treba da vodimo računa – izjavila je za 24sedam Slađana Šobajić, dekanka Farmaceutskog fakulteta i potpredsednik Društva za ishranu Srbije.

Može i so al umereno

Ipak, u srpskoj tradiciji je da se jedu prilično slana jela poput turšije, roštilja, pečenja pa se postavlja pitanje kako onda umanjiti unos soli… Dr Šobajić kaže da je to izvodljivo, ali da mora da se vodi računa

– Ali je samo pitanje količine. Ako nam je nešto drago i milo, onda moramo da prilagodimo ostatak nedelje tom nekom događaju gde ćemo se nekako opustiti. I to je jedino prirodno jer se ne može sve ukinuti. Jer tradicija je tradicija! – objašnjava doktorka.

li postavlja se onda pitanje kako uskladiti srpsku tradiciju koja podrazumeva jaku, masnu i začinjenu hranu sa standardima zdrave ishrane. Dr Šobajić je izjavila da se lagano u našoj populaciji prihvata umerenija ishrana.

– Čini se da polako, ali sigurno, u većem delu populacije postaje jasno da ishrana pored toga što nam čini veliko zadovoljstvo jeste i izuzetno važna za zdravlje. I da jako veliki broj hroničnih bolesti ima jedan od faktora kao nepravilnu ishranu. Nažalost, kod nas se dešava tek kada se neko razboli i ode kod lekara shvati da je ishranom bolest mogao da prolongira ili kompletno spreči – objašnjava ona.

Bolje srediti ishranu na vreme

Doktorka dodaje da je bolje ishranu srediti na vreme, jer je loše navike teško iskoreniti.

– Zato ja stalno ponavljam da treba da radimo sa decom. Da već u osnovnoj školi imaju neke časove gde bi usvojili neke nove načine pripremanja hrane pa čak i izbora – kaže dr Šobajić.

Doktorka je objasnila da je gojaznost kod dece veoma prisutna i da postaje sve češća.

– Za Evropu je karakteristična gojaznost i prekomerna telesna težina, a u Srbiji je kod školske i predškolske dece trend zabrinjavajući. Mislim da je to nešto gde zaista treba da se uloži veći napor za edukaciju, ali i direktne akcije u predškolskim i školskim ustanovama – kaže ona.

Najčešći problem kod dečije ishrane jeste brza hrana, grickalice i slatkiši.

– Kada su mala deca obično u kući dobijaju neku hranu koja možda i nije izbor njihovih roditelja, već je posledica brzine života. Neke predškolske ustanove su pristale da naprave izrazito uravnoteženu ishranu. Ali čim deca izađu iz kuće javljaju se problemi sa brzom hranom, grickalicama i osvežavajućim bezalkoholnim napicima – kaže dr Šobajić i dodaje da jedna čaša gaziranog napitka nije štetna, ali da to ne može da bude svakodnevna navika.

NARODNA BANKA SRBIJE OBJAVILA PODATKE: Srednji kurs dinara prema evru za 15. novembar

Primetno je da se deci u najranijem uzrastu daje velika količina slatkiša, a u Srbiji gotovo da postoji kult slatkog kada je dečija ishrana u pitanju.

– Dečiji organizam je mlad i podnosi sve. Ali ako se nastavi taj problematičan trend u ishrani, problemi se nagomilavaju. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje samo 5 odsto ukupne energije iz prostih šećera. To je jako malo. Tu u suštini nema slatkiša jer je sve sadržano u mleku i voću, koje bi bi trebalo da ima prioritet. Dakle, ugljeni hidrati su dozvoljeni ali složeni kojih ima u proizvodima od žita, krompiru, mahunarkama… – objasnila je ona.