Na današnji dan se upokojio Sveti Justin Ćelijski: Neverovatna priča o jednom od najvećih duhovnika SPC

Na današnji dan 7. aprila 1979. godine preminuo je Sveti Justin Ćelijski, arhimandat manastira Ćelije, doktor teologije, duhovnik, profesor na Bogoslovskom fakultetu i svetitelj.

Rođen je 6. aprila 1894. godine pod imenom Blagoje Popović, u porodici koja je generacijama sveštenička. Zbog nesrećne smrti brata, odlučio je da se posveti Bogu iako su mu se roditelji tome protivili.  Osim Boga, tokom života je bio veoma zaiteresovan za dela Dostojevskog koga je  detaljno izučavao. 

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Tokom Prvog svetskog rata biva mobilisan u „đačku četu“ pri vojnoj bolnici u Nišu, a potom je sa srpskom vosjkom prešao albansku golgotu. Kada su stigli u Skadar, Blagoje je zamolio patrijarha Dimitrija za monaški postrig. Dobija blagoslov, postaje monah i uzima monaško ime Justin. 

Zatim se sa ostalim bogoslovima prebacuje u Pariz gde ih je dočekao jermonah Nikolaj Velimirović. Kasnije su bili smešteni u Engleskoj odakle odlazi u Duhovnu akademiju u Petrogradu. Odatle je vraćen u Englesku sa ostalim zbog nadolazećih nemira.

U Engleskoj je studirao na prestižnom Oksfordu i sam se izdržavao. Svoju kritiku i viđenje Zapada iznosi u svojoj doktorskoj tezi „Religija i filosofija Dostojevskog“ koja nije bila prihvaćena na Okfordu, pa se 1919. godine bez diplome vraća u Srbiju. 

Po povratku u Srbiju, patrijarh ga ubrzo šalje u Atinu na studije kao stipendista Svetog sinoda gde je i bio porvisan u čin jerođakona. Najednom mu Sveti sinod uskraćuje stipendiju, pre sam završetak doktorata. Vraća se u Srbiju kao nastavnik karlovačke bogoslovije. Osim po predavanjima, bio je i poznat po kritičkim stavovima prema nepravilnsotima unutar SPC.

Ipak, neko mu je sa stola ukrao doktorsku disertaciju, pa je Justin novu, okvirno istu disertaciju napisao za par dana i ubrzo doktorirao u Atini 1926. godine.

U isto vreme u Češkoj raste porast pokreta koji je hteo da se vrati u pravoslavlje, pa je Justin poslat kao pomoćnik vladici Josifu Cvijiću u misiji u Prikarpatskoj Rusiji. U to vreme biva promovisan u čin episkopa, ali Justin to odbija uz obrazloženje da nije dostojan tog čina. Nakon odbijanja, nikad više nije bio predlagan niti izabran za episkopa.

Tokom boravka na Bitoljskoj bogosloviji gde je predavao, održavao je kontakte i veze sa Nikolajem Velimirovićem i svetim Jovanom Šangajskim.

Godine 1938. je osnovao Srpsko filosofsko društvo, a između ostalog, bavio se i prevođenjem bogoslovsko-asketske i svetootačke literature.

Period Drugog svetskog rata je uglavnom proveo po manastirima, a po završetku rata je uhapšen od strane komunista.

1948. se povlači i dolazi u manastir Ćelije, kod Valjeva, gde će provesti narednih tridesetak godina. 

Iako je tokom života i boravka u manastiru Ćelije često bio meta progona i ispitivanja od strane vlasti, učinio je ovaj manastir još popularnijim i posećenijim. Mnoggi su dolazili u posetu manastiru ili po duhovni savet svetog Justina.

Između ostalog, bio je i učitelj mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju Radoviću, umirovljenom episkopu zahumsko-hercegovačkom i primorskom Atanasiju Jevtiću, umirovljenom episkopu raško-prizrenskom Artemiju Radosavljeviću i episkopu bačkom Irineju Buloviću. Bio je i profesor dognatike na fakultetu, tada tek budućem, patrijarhu Pavlu. 

Osim po duhovnim savetima, bio je i poznat po anti-ekumenističkim stavovima koje je izneo u svojoj knjizi „Pravoslavna vera i ekumenizam“. On ekumenizam naziva „svejeres“ i predstavlja ekumenizam kao najveće zlo pravoslavlju. Prema njegovim stavovima, ekumenizam je moguć samo ukoliko bi se ostali hrišćani piklonili pravoslavlju i pravoslavnom učenju. 

Upokojio se 7. aprila 1979. godine u manastiru Ćelije.

Odlukom Svetog arhijerejskog sabora SPC,  2. maja 2010. godine, kanoninzovan je u red svetitelja.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74