NAJEZDA KOMARACA U SRBIJI: Ima li opasnosti od virusa Zapadnog Nila?

Zaprašivanje komaraca, koji prenose virus Zapadnog Nila, u nadležnosti je lokalnih samouprava, a mnoge od njih nisu planirale sredstva za te namene u opštinskom budžetu ili predviđeni novac ne troše u te svrhe.

Zbog toga su se večernje šetnje mnogima pretvorile u pravu noćnu moru, jer bi se kući vratili u pečatima, izujedani od komaraca.

Na svu sreću, u Srbiji tokom ove godine nije registrovan virus Zapadnog Nila ni kod ljudi, ali ni kod komaraca, a iskustva od prethodnih godinu kažu da se intenzivnije širenje virusa očekuje tokom avgusta.

Direrktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Dragan Ilić kaže da virus Zapadnog Nila prenose domaći komarci, te da se i ove godine kao i svih prethodnih godina radi nadzor nad komarcima, pticama, konjima koji su važni u vektorskom sistemu prenosa.

– Za sada nismo imali registrovanu infekciju u ovoj godini ni kod komaraca, niti kod ljudi. Naravno, još je rano. Mi očekujemo, kao što se to dešavalo i prethodnih godina, da se u drugoj polovini avgusta pojave i prvi slučajevi – rekao je Ilić Tanjugu.

Jedina mera zaštite od prenosa virusa Zapadnog Nila je sprečavanje ujeda komaraca, a njihovo suzbijanje u nadležnosti je lokalnih samouprava, koje u svojim budžetima treba da planiraju sredstva za tu namenu.

– Preporučuje se svim lokalnim samoupravama da u svojim budžetima planiraju sredstvam za zaprašivanje komaraca i da periodično u ciklusima, po preporuci veterinarskih službi, obave tretiranje komaraca kako bi smanjili njihovu brojnost – rekao je Ilić.

On je dodao da je zaprašivanje posebno važno u onim sredinama gde ima močvarnog područja i stajaćih voda.

– Pojedine lokalne samouprave i dalje ili nisu planirale sredstva ili ih ne troše za ove nemane za koje su sredstva određena – objašnjava Ilić.

Kako pojašnjava kod većine zaraženih Zapadnim Nilom ne javljaju se nikakvi simptomi, a da se u malom broju slučajeva javljaju teži oblici oboljenja praćeni komplikacijama kao što je zapaljenje mozga i moždanih ovojnica.

Ilić je podsetio na veliku epidemiju groznice Zapadnog Nila 2013. godine, kada je bilo više od 300 slučajeva obolelih sa komplikaciijama.

Virus zapadnog Nila tokom prošle godine registrovan je kod 24 pacijenta starosti od 32 do 86 godina, dok je zemljama EU registrovano 96 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila.

Direktor Batuta kaže da i građani sami mogu nešto da urade u zaštiti od komaraca i da je osim sredstava za mazanje tela i mrežice na prozorima, važno da se u dvorištima, na terasama, eliminiše stajaća voda u saksijama, odbačenim gumama, činijama za životinje.

– Vodu treba često menjati jer su to idealna mesta za polaganje larvi komaraca, gde se oni razmnožavaju – rekao je Ilić.

Nadzor nad komarcima u Srbiji, da li su zaraženi virusom Zapadnog Nila, sprovodi Zavod za biocide i medicinsku ekologiju.

Rukovodilac Odeljenja za ispitivanje i razvoj biocidnih proizvoda Branislav Pešić kaže da Zavod za biocide u sklopu projekta Ministarstva zdravlja obavlja detekciju virusa Zapadnog Nila u populaciji komaraca na teritoriji Srbije.

– Komarci se na teritoriji cele Srbije sakupljaju od juna meseca u specijalizovanim klopkama za komarce, a zatim se u laboratorijama Zavoda vrši detekcija virusa Zapadnog Nila. Do sada nismo detektovali prisustvo virusa u domaćim komarcima – rekao je Pešić Tanjugu.

Prvi zaraženi komarci, kako kaže, očekuje da se pojave krajem avgusta, a nadzor će trajati sve dok se ne završi sezona – do oktobra.

On dodaje da komaraca ima najviše u onim delovima Srbije gde ima dosta voda, a to su Vojvodina, priobalje Save i Dunava.

Izvor: Tanjug
Foto: Twitter/ rtvb1