KAŽU DA BI BILO SULUDO DA NE ŽELIMO U UNIJU: U ruskom dvorištu Balkana, planovi proširenja EU ponovo su u fokusu

Dok su rastuće geopolitičke tenzije gurnule Evropsku uniju u centar pažnje, pažnja se okrenula ka strateški važnom Zapadnom Balkanu. Ali da li je susedni region spreman — i voljan — da konačno preduzme korake potrebne za pridruživanje uniji ostaje nejasno

BRISELSKA ZAMKA ZA SRBIJU! Evo šta EU planira da ubaci u POGLAVLJE 35 – ULTIMATUM!

Zapadni Balkan, koji čine Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Crna Gora, Kosovo i Srbija, predstavlja primetan jaz na mapi članstva u EU u jugoistočnoj Evropi.

Iako je svaki od njih podneo zahtev — i dobio — status kandidata ili potencijalnog kandidata za članstvo u poslednje dve decenije nakon pada socijalističke federacije Jugoslavije 1992. godine, napredak u pristupanju je generalno bio spor.

„Vidim da je Evropska unija spremnija za Balkan nego Balkan za Evropsku uniju“, rekao je za CNBC  Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine i zapadni Balkan.

Pristupanje bloku je rigorozan i često dugotrajan proces koji uključuje nekoliko faza pregovora i reformi kako bi se osiguralo da država kandidat ispunjava pravosudne, administrativne i ekonomske standarde EU.

Lajčak je rekao da su zemlje zapadnog Balkana u prošlosti oklevale da se istinski angažuju u takvim reformama jer „ne veruju u pravu evropsku budućnost“ — ili da su mogle realno da ispune zahteve.

Ali sve se to promenilo sa izbijanjem rata na pragu Evrope u februaru 2022.

Nekoliko dana nakon ruske invazije, Ukrajina, susedna Moldavija i, ubrzo zatim, obližnja Gruzija su podnele zahtev za status kandidata za članstvo u EU. Do kraja 2023. godine, EU je pokrenula pregovore o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom i dala status kandidata Gruziji, dodajući zamah evropskom projektu i signalizirajući obnovljenu nadu za druge buduće članice.

„Ukrajina i Moldavija i Gruzija donele su svežu energiju i posvećenost – nešto što je skoro izgubljeno na Balkanu“, rekao je Lajčak. „Sada je vrlo jasno da je Evropska unija ozbiljna.

Iako su Ukrajina, Moldavija i Gruzija izvan Zapadnog Balkana i čine deo bivšeg istočnog bloka Evrope, Lajčak je rekao da napredak treba da podstakne region napred u pregovorima o pristupanju. Pregovori se trenutno vode u svim zemljama osim Kosova, potencijalnog kandidata za članstvo, ali je Lajčak napomenuo da ta otvorenost možda neće ostati beskonačno.

„Voz je ovde i voz će napustiti stanicu. Ako se ne ukrcaju, propustiće ogromnu istorijsku priliku“, rekao je on.

Atmosfera proširenja EU
Ubrzano proširenje EU dolazi dok blok nastoji da ojača svoju asertivnost s obzirom na ruski rat u Ukrajini i lomljenje svetskog poretka predvođenog SAD. Lajčak je rekao da je zbog toga atmosfera u Briselu postala „političnija“ nego u prošlosti.

„Ranije se uvek govorilo da proširenje znači proširenje oblasti u kojoj važe evropske vrednosti i pravila. Sada se to više vidi geopolitički“, rekao je Lajčak.

„To nas čini jačima, čini nas većima, čini naše tržište većim. Dakle, manje je idealistički i pragmatičnije.“

Pojačani politički naglasak učinio je spoljnopolitičko usklađivanje kritičnijim nego ikad za proces pridruživanja, pri čemu je jedinstvo EU već uznemireno nepopustljivošću postojeće članice Mađarske. To bi se moglo pokazati kao prepreka za određene buduće članove.

Srbija, na primer — najveća zemlja u regionu — glasno je osudila rusku invaziju na Ukrajinu, ali se opirala uvođenju sankcija toj zemlji. Zaista, Beograd se često sukobljavao sa zapadnim saveznicima po pitanjima spoljne politike i nastavlja da održava bliske veze sa Rusijom i Kinom.

U međuvremenu, i Moskva i Peking su nastojali da ojačaju svoj ekonomski i politički uticaj na Zapadnom Balkanu u potencijalnom pokušaju da destabilizuju širi region.

Ipak, Lajčak je insistirao na tome da nijedna zemlja ne može da se takmiči sa Briselom u pogledu investicionih i trgovinskih ponuda. „Kredibilan proces proširenja je najbolji odgovor na bilo koje mešanje treće strane“, rekao je Lajčak. „Bilo bi ekonomski suludo [za evropske zemlje] da traže negde drugde.