MISLIO SAM DA SAM SUPERMEN, ALI ME JE SRČANI UDAR NATERAO DA USPORIM: Prestao sam da sviram i okrenuo se pisanju

U maju 2011. nakon problema sa srcem, proveo je jedan period u bolnici kako bi se stanje stabilizovalo. Od tada je, kako kaže, usvojio zdravije navike i okrenuo se pisanju.

U tom periodu Karajlić je sa grupom imao godišnje i po 100 koncerata, planetu je tokom godine prelazio i više od 10 puta, imao je nezdrave navike u ishrani i konzumirao je cigarete pa je telo rešilo da se pobuni.

– Imao sam srčanih poblema kada sam bio u punoj snazi i na vrhuncu karijere. Meni je na dohvat ruke bio Njujork, Čikago, London, Moskva, Tokijo, ceo svet mi je bio pod nogama i mislio sam da sam Supermen. Vrlo brzo sam i na vrlo grub način shvatio da nisam Supermen već obično ljudsko biće. Taj momenat kada mi je srce reklo da je kraj, bio je ujedno i momenat kada sam morao da krenem nekim drugim putem, odnosno, shvatio sam da ne moram istovremeno biti i u Njujorku i u Moskvi i u Tokiju, da to mogu da budem na neki drugi način – kaže Nele Karajlić za Zdravlje.Kurir.rs.

Imao sam izuzetno stresan život

Te 2011. nakon što mu je ukazana pomoć u Urgentnom centru, odlučio je da uspori, da ne svira tako često kao ranije i da se okrene pisanju.

– Doktor Miloje Tomašević je bio prvi koji me je tog majskog jutra 2011. primio „na kanal“ u Urgentnom centru. Tih godina imao sam oko 100 koncerata godišnje, proputovao sam jedno 10 do 15 puta celu planetu, imao sam uvek najmanje dve kutije cigareta u džepu, imao sam izuzetno stresan život koji je odgovarao mom duhu, jer volim da putujem, volim da radim, ali moje telo odnosno srce, nije izdržalo – priznaje Karajlić.

Tokom 2022. godine, u proseku svakog dana srčani udar doživele su 42 osobe,odnosno 26 muškaraca i 16 žena. Iste godine od srčanog udara je dnevno umiralo 12 osoba (7 muškaraca i 5 žena). Pre 70-te godine života umlo je skoro 40 odsto, a pre 65-te godine života 23 odsto obolelih od srčanog udara.

Pisanje je za mene vrsta nirvane

Tog 22. maja 2011. godine Neleta je spasila odlična intervencija dr Tomaševića i tima lekara koji su bili zaduženi za njega.

– Tamo sam dosta dugo ležao pošto se ispitivalo šta se u stvari desilo i na kraju se ispostavilo da je u pitanju bio spazam, ne klasični tromb. I od tog momenta sam promenio način života. Prestao sam da sviram i počeo sam da pišem. Isto je uzbuđenje i isto mi je lepo. Prestao sam da pušim. Samim tim što nisam toliko putovao, smanjio se taj stepen rizika odnosno konzumiranje nervoze, alkohola, neredovne ishrane.

Na turnejama vi ne znate kada vam je sledeći obrok, jer trčite iz hotela na aerodrom, letite u drugi grad gde vas već čekaju tonske probe. Tako da se nekada najedete za pet dana a nekada ne jedete pet dana. Kada sam promenio način života, onda su stvari legle na svoje. Sada kada sviram, sviram vrlo malo, a mnogo pišem jer je to neka vrsta nirvane.

Od tada je shvatio da je najvažnije živeti u ravnoteži.

– Prva i osnovna stvar je da moramo da nađemo ravnotežu, to je ključ. Morate da znate koliko možete, koliko vam traži srce, duša, koliko razum, a koliko vi toga objektivno možete. Taj balans, između toga šta želite i koliko možete, čini nešto što možemo nazvati srećom.

Kardiovaskularne bolesti su preventabilne bolesti. Gotovo 80 odsto prevremene smrtnosti i više od 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara, može da se spreči kontrolom samo tri faktora rizika, koji su povezani sa načinom života: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Preostala trećina prevremene smrtnosti može da se spreči unapređenjem sistema zdravstvene zaštite.