UŽAS! U Srbiji godišnje oko 5.000 žena oboli od raka dojke – Strah ne sme biti kočnica za odlazak lekaru

Šta je rak dojke?

– U našem jeziku za karcinom dojke kažemo da je rak dojke, a na latinskom je to neoplazma, odnosno novi rast. Taj novi rast može da bude dobroćudan i zloćudan. Karcinom dojke predstavlja novi, zloćudan rast ćelije koja potiče od tkiva dojke. Bilo koji novi rast koji je nekontrolisan je – rak. Dojke se sastoje od žlezdanog tkiva, vezivnog tkiva i potpornih ćelija. Karcinom obično nastaje od tog žlezdanog tkiva i zavisno od porekla ćelija iz kojih nastaje, razlikujemo više histopatoloških podtipova. Dakle, karcinom dojke u ovom slučaju je novi rast, nekontrolisani, koji na kraju dovodi do uništavanja normalnog tkiva i širenja ćelija koje nemaju nikakvu ulogu i svrhu – kaže dr Minić.

Kakva je to bolest iz ugla pacijentkinje?

– U našem telu svakoga dana proizvodi se oko deset hiljada potencijalno malignih ćelija, koje su posledica grešaka koje nastaju tokom deobe ćelija. Naš organizam je jedan prilično savršen mehanizam koji većinu svojih delova koji su stari i oštećeni, zamenjuje. Ukoliko je to obnavljanje ćelija prekomerno, ukoliko podrazumeva ćelije koje nisu dobre, koje imaju neku grešku, postoje mehanizmi popravke ćelije, a ukoliko ona ne može da se popravi, pokreće se jedan zaštitni mehanizam koji se zove apoptoza, programirana ćelijska smrt. Nekada se desi da u jednom trenutku nastane krah tih popravnih mehanizama, i to je polje ozbiljnih istraživanja savremene nauke, i puno modernih, inovativnih lekova upravo je nastalo kao produkt tih istraživanja, iz odgovora na to pitanje – objašnjava dr Minić.

Kako izgleda statistika raka dojke u Srbiji?

– Statistika je vrlo neslavna, ne samo kod nas već i u zemljama zapadnog sveta. Rak dojke, postaje sve više bolest savremene žene. Čak je i veći broj obolelih u razvijenim zemljama. Međutim, kod nas je problem što se i dalje karcinomi otkrivaju u kasnijim stadijumima. Znači, nemamo još uvek razvijen skrining, nemamo zdravstveno prosvećenu populaciju, svest o samopregledima, ni o sistematskim pregledima. Kod nas se godišnje postavi dijagnoza karcinoma dojke kod oko 4.000 do 5.000 pacijentkinja u različitim stadijumima. Mislim da samo na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, godišnje bude negde oko 1900 novo postavljenih dijagnoza karcinoma dojke. Mi smo i dalje u samom vrhu Evrope po smrtnosti od ove bolesti. Mislim da je tu najpre odgovor u kasnom otkrivanju i stadijuma koji su viši nego što je u razvijenim zemljama – kaže dr Minić.

Kod nas se godišnje postavi dijagnoza karcinoma dojke kod oko 4.000 do 5.000 pacijentkinja u različitim stadijumima.

Kakva je prognoza za rak dojke koji se otkrije na vreme?

– Rak dojke otkriven u ranim stadijumima je u 98 odsto slučajeva izlečiv, i to je informacija koju moramo da znamo. Postoji strah kod žena od postavljanja dijagnoze, i često ćete čuti bežanje u neznanje: “Šta ću ja kada dobijem dijagnozu, bolje da se ne javim, i dok živim, živeću.” Ali nije to baš tako. To je bolest koja traje mesecima, godinama, koja neće spontano da se povuče, ostaće tu. To nije stanje kao što je recimo infarkt miokarda, koji treba da rešite u prvih par sati. Vi imate dovoljno vremena da, uz pomoć lekara, odlučite koji je najbolji način lečenja za vas. Jer upravo od puta i načina lečenja u mnogome zavisi i vaše izlečenje.

Ko sve čini tim koji radi sa ženama obolelim od raka dojke?

– Savremena medicina ne podrazumeva da jedna osoba donosi odluku o načinu lečenja maligne bolesti. Praksa je pokazala da se najbolji rezultati postižu kada je u process lečenja uključen čitav tim. Multidisciplinarni tim podrazumeva hirurga, radioterapeuta, medicinskog onkologa, radiodijagnostičara, patologa, genetičara, medicinske tehničare, a postoji i savetovalište koje podrazumeva psihologe, defektologe, socijalne radnike. Dakle, postoji jedan čitav tim koji je tu kako bi se postavila prava dijagnoza, odredio stadijum bolesti kao i način lečenja, ali i ljudi koji su tu da vam pomognu i u procesu prihvatanja dijagnoze i druge psihosocijalne pomoći. I pacijent ima pravo i da bude i uplašen i tužan i ljut, uplakan. To su sve faze kroz koje se prolazi, zavise od osobe do osobe i predstavljaju put prihvatanja dijagnoze. Taj put nije lak, ali nije ni skroz crn, i nije bez izlaza i bez nade. To je poruka koju moramo da ponavljamo, svima i uvek, čak i kada su u pitanju uznapredovali stadijumi bolesti – ističe dr Minić.

Nemamo još uvek razvijen skrining, nemamo zdravstveno prosvećenu populaciju, svest o samopregledima, ni o sistematskim pregledima

Koji su to faktori rizika za nastanak raka dojke?

– Faktori rizika nastanka karcinoma dojke su faktori koji povećavaju verovatnoću da bolest nastane. Dele se na one na koje možemo da utičemo i na one na koje ne možemo da utičemo. Oni na koje ne možemo da utičemo su: pre svega ženski pol, starenje, pozitivna porodična anamneza tj. postojanje štetnih mutacija koje su povezane u velikoj meri sa nastankom karcinoma dojke (ali čak i postojanje tih mutacija ne mora da znači da će se javiti karcinom dojke). Tu su, takođe, faktori kao što je prevremena prva menstruacija, ili kasna menopauza. Zatim gustina i građa dojke, ali i faktori sredine koji mogu doprineti razvoju ove bolesti

A šta je ono na šta možemo da utičemo?

– Ono na šta možemo da utičemo da utičete su neke zdrave navike koje su protektivne, otklanjanje rizičnog ponošanja i štetnih navika. Zna se da je pušenje faktor rizika za mnoga obolenja, preterano konzumiranje alkohola, gojaznost postmenopauznih žena, (masno tkivo proizvodi estrogen), sedalni način života, malo kretanje i smanjena fizička aktivnost, nekontrolisana hormonska terapija, upravo je to ono što može da favorizuje nastavak karcinoma dojke. Ali sa druge strane, kod nekih osoba može i da ne postoji ni jedan faktor rizika pa da nastupi bolest, te je poruka da, u svakom slučaju, ne postoji lična krivica.

Put prihvatanja dijagnoze nije lak, ali nije ni skroz crn, i nije bez izlaza i bez nade. To je poruka koju moramo da ponavljamo, svima i uvek, čak i kada su u pitanju uznapredovali stadijumi bolesti.

Postoje i genetski uslovljeni karcinomi dojke?

– Danas mi znamo za određene gene, tj. mutacije u tim genima, koji su direktno povezani sa nastankom karcinoma dojke. Ono što budi sumnju su ženski srodnici u bliskim linijama kod kojih je postavljena dijagnoza karcinoma dojke, majka, bake, tetke, sestre, muški srodnici sa karcinomom dojke… Zatim, postoji povezanost sa još nekim karcinomima, kao što je karcinom pankreasa, karcinom želuca, karcinom debelog creva, prostate…. A, postoji i povezanost karcinoma dojke sa ginekološkim malignitetima. Mutacije u genima za koje je jasno dokazano da su povezani sa nastankom karcinoma dojke, tj. najpoznatiji i najispitivaniji su geni BRCA1 i BRCA2. Danas je i u Srbiji dostupno testiranje radi otkrivanja štetnih mutacija u ovim genima, za osobe koje se nalaze u visokorizičnim grupama. Ukoliko se otkriju štetne mutacije, postoji jasna predispozicija za nastanak karcinoma jajnika i/ili karcinoma dojke.

Ono što je učestalije u poslednje vreme, to je da se karcinom dojke javlja kod mlađih žena, znači žene koje obole pre 40-45 godine života. Karcinom dojke kod osoba koje imaju manje od 35 godina je retka bolest.

Šta su izazovi ženama tokom lečenja?

– Žena mora da nauči da živi sa dijagnozom raka, da sarađuje sa nama, njenim medicinskim timom, da prihvati različite modalitete lečenje, različite lekove, operativne zahvate, zračnu terapiju, njihove neželjene efekte, kako bi dobili taj željeni efekat izlečenja ili, u nekim situacijama, stavljanje oboljenja i simptoma pod kontrolu. Pacijenti su u početku u šoku. Teško je osobi koja dobije dijagnozu karcinoma odmah objasniti kako će to da utiče na njen život. Pogotovo ukoliko imate mladog čoveka ispred vas, koji je u naponu snage, koji razmišlja kako da završi fakultet, kako da se zaposli, kako da se ostvari u karijeri. Moramo ići korak po korak. Potrebno je neko vreme da se prihvati dijagnoza, promena načina života, posledice i psihičke i fizičke koje ta dijagnoza ima na pojedinca. Upoznavanje sa samom bolešću, ali, možda i važnije sa planom lečenja kao i na to kako će to lečenje uticati na osobu i kakve će posledice imati. Kakve će to promene da izazove kod pojedinca, od onih najupečatljivijih kao što je opadanje kose do onih suptilnih, dalekosežnih, kao što je uticaj na pojedine kognitivne sposobnosti.

Pitanja su brojna: Koju terapiju ću primiti? Da li je to hemioterapija? Koliko dugo? Kako će to uticati na moj organizam? Da li ću izgubiti kosu, koliko brzo? Da li će se ta kosa vratiti? Da li će mi opasti trepavice, obrve? Šta se dešava ako dobijem temperaturu? Da li je moguće popraviti zub? Da li mogu da grlim decu kada primim terapiju, da li mogu da ih ugrozim? Da li mogu da radim? Šta smem da jedem? Da li je potrebno da pijem nešto za jačanje imuniteta? To su sve pitanja na koja vi morate da nađete vreme i da date odgovor, jer od pravilnog razumevanja i dobrog odnosa sa pacijentom u velikoj meri zavisi i podnošljivost terapije i saradljivost pacijenta.

Da li žena koja je lečena od karcinoma dojke može da zatrudni i da li je to bezbedno po nju?

– Poslednja istraživanja i studije koje su se bavile ovom tematikom su pokazali da žena koja je lečena od karcinoma dojke, ako ih pravilno vode edukovani lekari, može bezbedno da zatrudni, a nakon određenog rizičnog perioda, koji je kod svake žene, u nekoj meri individualan, a u zavisnosti od tipa i stadijuma karcinoma dojke. Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije unazad nekoliko godina postoji tim koji se bavi ovom tematikom, kroz rad Ambulante za onkofertilitet, na koju smo jako ponosni. Upravo i ovo tema nam potvrđuje da je život sa dijagnozom raka dojke moguć i ostvarljiv u svoj njegovoj punoći.