AKTUELNOSTI NA HAPPYTV: Deset godina od tragičnih događaja u Odesi

Prošlo je deset godina od tragičnih događaja u Odesi, kada je ubijeno 46 osoba proruske orjentacije. U Odesi, na jugozapadu Ukrajine, 2. maja 2014. dogodio se težak sukob između pristalica novih ukrajinskih vlasti i proruske opozicije, s tragičnim posledicama. Milionska Odesa, stari trgovački grad, najveća crnomorska luka i nekadašnje carske Rusije i Sovjetskog Saveza, do tada je uglavnom bila pošteđena nemira koji su zahvatili Ukrajinu, odnosno istočne i centralne delove zemlje.

Prema prvim izveštajima, masovni neredi koji su izbili na centralnom trgu u Odesi bili su izazvani agresivnim ponašanje pristalica aktuelnih vlasti u Kijevu, kao i navijačima lokalnog fudbalskog kluba Černomorec. Oko 1.500 mladih ljudi koji su nosili maske i obeležja Desnog sektora, naoružani lancima, palicama, noseći štitove, prolazili su središnjim ulicama Odese, uz slogane „Slava Ukrajini”, „Smrt neprijateljima” i slično.Naišavši na pristalice pokreta „Kulikovo polje” koji su nove vlasti u Kijevu smatrali uzurpatorima, poletele su kamenice. Usledio je žestok obračun. Protivnici novih vlasti u Kijevu, tada su se pre svega zalagali za federalizaciju zemlje, kao i za ravnopravnu službenu upotrebu ruskog jezika. Sukobi su se ubrzo proširili na šire zone grada.

Povređen je veliki broj ljudi. Policija jeste intervenisala pokušavajući da spreči nasilje, uglavnom bezuspešno. Do prave tragedije je međutim došlo pošto su pripadnici ukrajinskog ultranacionalističkog „Desnog sektora” i radikalnih takozvanih grupa za somoodbranu iz Harkova i Kijeva, koji su izgleda i izazvali nerede u Odesi, zapalili zgradu regionalnog Doma sindikata, na Kulikovskom trgu, u koju su se sklonile pristalice federalizacije Ukrajine, odnosno prethodne vlade.Njih oko 400. Radikalne grupe su zapalile zgradu. Bila je to kulminacija višesatnih sukoba u gradu. Upaljen je i šator ispred zgrade, u kojem su aktivisti „Kulikovog polja” prikupljali potpise za održavanje referenduma o federalizaciji Ukrajine i imenovanju ruskog jezika za zvanični. Iz zgrade su se paralelno čuli hici, zatim i eksplozije, vatra je zahvatila zdanje. Sve se pretvorilo u tragediju, odnosno pogibiju više desetina. Ljudi su iskakali kroz prozore.

• Zanimljivo je da niko nije došao da spase te ljude koji su gorili u plamenu, to su uradile ukrajinske Ustaše, i veoam me boli da je to bila agresija Rusije ne može biti agresija ako ime je sve zabranjivano, ne može biti agresija i to je isprovociralo Rusiju da stane na stranu ako hoce da stane stranu nekog ko želi da sačuva biološki opstanaka. Ovo je za Rusiju bio borba za opstanak.

Državno tužilaštvo Ukrajine teretilo je potom policiju da nije sprečila nerede. Genadij Truhanov, tada kandidat za gradonačelnika Odese, i član nacionalne skupštine, odnosno Vrhovne rade Ukrajine, zatražio je zatim od aktuelnog, privremenog, predsednika Ukrajine Oleksandra Turčinova, zavođenje reda u gradu.Prema rofesoru Ljubanu Karanu ovi događaji su karakteristični za takozvane obojene revolucije.

• Zapad je energično protiv revolucije, ali kada su u pitanju prevarati u drugim državama oni ih nazivaju obojenim. I oni bi ovo slavili jer oni su tada slavili kao dan pobede jer tada su pobedili protivnike revolucije. Zašto kažem da je stnadardan nastup jer nije lako manjini da dominira većinom i oni se planski ubacuju jer oni trebaju da pokrenu to drastično nasilje gde ljudi stradaju. I ta nasilna grupa se povećava i oni zastrašuju ne samo rusko stanopvništvo oni ubijajau i svoje, ubili su onog pregovarača. Ubili su ga pred kućnim pragom. To su profašstičke snage i one se time hrane i od toga žive.