„POSLE JEDNE ULOGE TELEFON MI SE USIJAO“: Mira Banjac ogolila dušu od svojoj višedecenijskoj karijeri

Ne postoji osoba koja nema pozitivno mišljenje o našoj velikog glumici Miri Banjac.

MIRA BANJAC DANAS PROSLAVLJA 94. ROĐENDAN: Odigrala preko 320 uloga, a dobitnica je i svih priznanja i nagrada na ovim prostorima (FOTO)

Mnogi tvrde da ona nije samo savršena jugoslovenska i srpska glumica, već i divna osoba koja nikad nikoga nije ostavila ravnodušnim.

– Ne mislim da sam toliko velika glumica. Smatram da sam dobra glumica i ono što možda mene kvalifikuje to je publika koja me voli. Imam zaista ogroman broj ljudi koji me podržavaju i vole zato što smo se negde prepoznali. U svojoj dosadašnjoj karijeri igrala sam brojne ljude iz naroda, tako da se većina prepoznala u tim ulogama. Sećam se da je posle emitovanja serije „Vratiće se rode“ moj telefon bio usijan. Javljala mi se publika koja se prepoznala u mojoj ulozi Ružice Sinđelić. Te moje marame koje su mi karijeru pronele su bile spoj sa njima. Tajna je u tome što ja obožavam svoju publiku i obratno i to je razlog mog uspeha i dugovećnosti. Ali ne verujem ni da sam najveća, ni da sam najbolja, već da sam dobra i korisna glumica – priča Mira Banjac (94).

Ne postoji priznanje koje naša glumica nije dobila. Uvek je volela da istakne da su sve nagrade jedna vrsta ogromne obaveza, za svakog umetnika.

-To nije simbol i spomenik, to je nešto što treba raditi i stvarati. Volim to što je Sala „Mira Banjac“ u bioskopu Abazija na Paliću još jedan prostor za umetnost. Ljudi se stvarno bore za našu profesije i ako mi to ne radimo niko drugi neće. Kultura i umetnost su malo skrenute sa puta i koliko možemo, svakog trenutka, se trudimo da se malo ušnjiramo. Dogodi se i premijera velike predstave kao i velikog filma. Promoviše se velika knjiga, ali bude održan i veliki koncert. Iza svih tih događaja stoji čovek. Taj pojedinac neće dati da kultura negde zaostane i ona zaista treba da bude ono što jeste – kičma jedne nacije – tvrdi ona.

Do sada su napisane četiri knjige o životu i radu naše velike glumice. Po njenom mišljenju najbolje ju je prestavila Tatjana Nježić u knjizi „Ne daj se“.

– U toj knjizi prvi put sam govorila neke stvari o sebi koje nikada do trada nisam otkrila. Jednostavno, Tatjana me je na to navela. To je moj život za koji javnost do tada nije znao. Jednostavno sam se otvorila i ako neko želi da zna moju biografiju van pozorišta i filma, može da pročita u ovoj knjizi.

Mnogi smatraju da bi bilo lepo snimiti i film o našoj umetnici, mada ona ne deli takvo mišljenje.

– Vidim da to ljudi žele, ali to sa mnom nema veze. Pitaju me i koga bih volela da vidim u ulozi Mire Banjac. Ja zaista ne bih volela da se prikazuje taj film dok sam živa, a i nisam razmišljala o tome ko bi mogao mene da tumači.

Mira kaže da ima dosta slobodnog vremena, kao i da se trudi da svaki trenutak iskoristi na najbolji mogući način.

– Uvek se trudim da mi bude dobro i da što više budem sa svojim sinom Branom. Imam dobrog sina i moj mali porodični skup. Mi nismo previše zahtevni ljudi i pokušavamo i da i sa malim stvarima napravimo nešto lepo i radosno, kako za nas tako i za kuću.

Banjac uvek voli da naglasi da mora da radi i da time ne juri nikakvu slavu, ni pare, već jednostavno – da se oseti korisnom.

-I dalje snimam i serije i filmove. Radim zato što treba da radim jer ako ne radim ja ću da umrem. Ne mogu da sedim i čekam kako dani jedan po jedan prolaze i da iščekujem taj poslednji dan. To je daleko od mene i ja tako neću da rezonujem. Želim da budem živa i korisna dokle god je to moguće. Naravno, kada to ne budem mogla, a biće takvih trenutaka, onda ću reći: „Ja više ne mogu da radim. Sada ću da se prilagodim situaciji i vidim gde sam, šta mogu i koliko mogu, i da čekam svoj sudnji dan kao svi ostali ljudi.“

Činjenica je da se serije nikada više nisu snimale, ali takođe je evidentno da se više ide na kvantitet nego na kvalitet.

– Žao mi je što mladi i daroviti glumci pa i umetnici srednje generacije se toliko troše na snimanja serija i filmova. Troše se i izbegavaju pozorišta. Vrlo često čujem od reditelja da ne mogu da uradi podelu predstave, jer su glumci non stop na snimanjima. Razumem da i oni jure za svojom profesijom i karijerom, kao i za parama, jer glumci su uvek bili a i sada su malo plaćeni, ali žao mi je što će potrošiti snagu na male stvari, a trebaće im za kasnije. Neprekidno radim oko sedam decenija i za to je potrebna velika snaga. Kada budu stariji, biće im drago da rade, a za to će im trebati velika energija. Rad i samo rad. To glumca održava u životu – smatra Banjac.

Glumica ističe da ne postoji više ništa što bi priželjkivala da uradi.

– Pokušavam samo da se prilagodim vremenu, da budem razumna osoba i da vidim koliko se šta može a koliko ne može uraditi. Imam samo želju da budem zdrava kao i ljudi koje volim i koji me okružuju. To je centar mog interesovanja – otkriva umetnica.