SI JE MUDRO IZABRAO TAJMING: Ruski analitičar Fjodor Lukjanov“Ovo je pitanje koje bi na kraju moglo da uništi jedinstvo EU i SAD“

Kineski predsednik Si Đinping putuje Evropom prvi put posle pet godina. Njegov izbor velikih slova je kalibrisan. Prvi je bio Pariz, gde se francuskom predsedniku Emanuelu Makronu – koji tvrdi da je političko vođstvo na zapadnoj strani kontinenta – pridružila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Zajedno sa Makronom bila je u Pekingu prošle godine. Zatim Budimpešta i Beograd, dve evropske zemlje (jedna u Evropskoj uniji, druga van nje) koje pokazuju povećanu spremnost za saradnju sa Pekingom.

Odnosi Kine sa Zapadnom Evropom jedno su od najzanimljivijih pitanja u savremenoj svetskoj politici. Njihov pogled na EU se razlikuje od pogleda Rusije. Moskva je odavno došla do zaključka da je Stari svet potpuno napustio svoj nezavisni spoljnopolitički kurs svrstavajući se sa SAD. Brisel, Berlin, Pariz, Helsinki i drugi izgleda da nisu zastrašeni posledicama po sopstveni prosperitet i uticaj. Peking, međutim, veruje da EU neće odustati od svoje autonomije, čak i ako raste njena zavisnost od američke strategije. Drugim rečima, Kina smatra da precizna i aktivna politika može stvoriti niz podsticaja za Zapadne Evropljane koji će usporiti njihovo kretanje ka SAD. I, shodno tome, ograničiće učešće bloka u mogućoj budućoj vojno-političkoj konfrontaciji između Vašingtona i Pekinga.

Istraživačko pitanje je, kako kažu u akademskim radovima, jasno: da li je „kolektivni Zapad” čvrsta i održiva unija, ili je do sada postignuto jedinstvo slabije, kamuflirajući rastuću divergenciju interesa?

SAD vide Kinu kao strateškog rivala u narednim decenijama. U međuvremenu, EU to ne vidi kao direktnu pretnju, iako je oprezna zbog rastuće moći Pekinga, uključujući i evropski region. SAD vide Rusiju kao direktnu pretnju evropskoj stabilnosti, ali ne i kao ozbiljnu pretnju sebi. Ali, naravno, Zapadna Evropa se veoma plaši Rusije, i taj strah raste, što dovodi do spekulacija o raznim scenarijima. U isto vreme, SAD je potrebna Zapadna Evropa za svoju strategiju obuzdavanja Kine.

Iza Sijeve evropske turneje stoji pažljiv plan
Pročitajte više Iza Sijeve evropske turneje stoji pažljiv plan
Prvo, u ekonomskom i tehnološkom smislu, EU ne bi trebalo da razvija saradnju sa Kinom u oblastima u kojima SAD žele da ograniče Peking. Istovremeno, bloku su potrebne SAD da obuzdaju Rusiju u vojnom i vojno-tehničkom smislu. Postoje rasprave o izgradnji sopstvenih kapaciteta EU, ali su, prvo, prilično apstraktne, a drugo, proces će trajati godinama. Već postoji svest o prevelikoj zavisnosti Zapadne Evrope od Amerike, ali ne postoji način da se reši problem, a to gura Stari svet da pokuša da zadrži Vašington što bliže.

Kina se vodi logikom ekonomskog pragmatizma – zašto bi EU smanjivala sopstvene sposobnosti? Zaista, u poslednje tri ili četiri decenije, blok je dominirao svetom, a Kina je bila njegov glavni korisnik, transformišući se od siromašne i zaostale zemlje u kandidata za svetsku dominaciju. Sada, međutim, dolazi do izražaja logika strateške konkurencije, a tržišni profit postaje žrtva.

Ali Kina ima svoje razloge. Sa stanovišta Pekinga, opšti pravac globalnog razvoja je ka ekonomskoj međuzavisnosti i potrebi da svi prošire prostor za takve odnose. Renesansa blokova, koja podseća na Hladni rat, nije prototip za budućnost politike, već povratak u prošlost, pozadinska akcija dvadesetog veka. Zapravo, tadašnji rivali (Vašington i Moskva) pokušavaju da završe utakmicu koja nije završena formalizovanim rezultatom na prelazu iz osamdesetih u devedesete. Kina se plaši da bude uvučena u ovaj proces, verujući, ne bezrazložno, da će najviše koristi imati strana koja izbegava skupe (u bilo kom smislu te reči) sukobe.

Otuda i oprezan stav Kine po pitanju Ukrajine. Peking odlučno izbegava da kritikuje Rusiju i izražava razumevanje za razloge koji su podstakli vojnu operaciju. Međutim, ne izražava direktnu podršku i gazi veoma pažljivo kako Vašingtonu ne bi dao izgovor da uvede sankcije svojim kompanijama zbog kršenja zapadnog embarga Rusiji. Ne treba očekivati drugačiji stav Pekinga, a moguće je čak i da će se retorika o potrebi mirnog okončanja sukoba intenzivirati. Određeni pokazatelj biće konferencija o Ukrajini (koju je inicirao Kijev) koja će biti sazvana u Švajcarskoj sledećeg meseca. Prisustvo ili odsustvo Kineza će dati drugačiji ton. Zaista, u to jasno veruju i sami organizatori.

Ostaje da se vidi da li će Kina uspeti da prebrodi trenutne oluje i dobije još veću težinu na svetskoj sceni. Isto važi i za SAD, iako će mnogo toga zavisiti od ishoda novembra