„VASKRS U MOM DOMU UVEK POČINJE LITURGIJSKI“: Vesna Vukelić o veri, ljubavi i postu…

Pomenutom prazniku raduju se gotovo svi a najviše deca koja obožavaju Vaskršnje čarolije i period kada svaki dom postane bajka.

Svako slavi onako kako veruje i želi, a Vesna Vukelić Vendi, estradni umetnik i spisateljica, neko je kome su ovo najposebniji dani u godini kojima se u potpunosti posveti.

Poznato je da poštuje sve hrišćanske praznike i običaje, a za razliku od većine vernika, poznaje istoriju i pravoslavlje na način koji je gotovo prava retkost.

Za Kurir govorila je važnosti posta, duha i tradicije, kao i praštanju i molitvi. Otvorila je vrata svog doma i otkrila kako kod nje izgleda Vaskrs i šta je ono čemu se porodično najviše raduju.

Prazniku Hristovog vaskrsenja prethodi veliki ili časni post – šta je njegova svrha?

– Nama je Gospod po dolasku ovde na Zemlju, kad se ovaplotio Duhom svetim u utrobi prečiste Svete Deve i bio prisutan 33 godine, otkrio i rekao „ovaj se rod (misli na demonski) izgoni samo postom i molitvom“. Postom i molitvom se otvaraju duhovne oči da bismo mogli da budemo saradnici blagodeti Božje, jer blagodet dejstvuje samo tamo gde su ljudi uključeni u pravoslavni hrišćanski život. Mi vidimo da se sada na Zemlji odvija jedan duhovni rat protiv Boga.

Koliko je savremeni čovek spreman da se postom, molitvom, pokajanjem i pričešćem približu Bogu i tako duhovno uzrasta?

– Današnji čovek je izgubio orijentire, ne razlikuje dobro od zla. Kažu da treba biti savremen, a to znači da se poštuje duh vremena, da prihvatimo nešto što je do juče možda bilo zlo, i tako ćemo stalno, kao kuvana žaba… Od svega toga središte naše duše je ispražnjeno, ne znamo gde da idemo i šta da radimo. Takav je čovek 21. veka! Najvažnije je da se vratimo onako kako su naši preci radili, kako nam je Sveti Sava ostavio u amanet i kako je jedino moguće do kraja sveta i veka. Vidimo šta je nepoštovanje toga! Čovek dolazi na nivo životinje, gubi samopoštovanje, dostojanstvo. Stvara se nova realnost, a to je nemoguće jer mi nismo stvoreni da živimo na taj način. Ne samo da nećemo da vaskrsavamo na dobro, kako nam je Gospod ostavio, nego ćemo da vaskrsavamo na večnu smrt.

Vaskrs se proslavlja liturgijskim sabranjima, ali i u porodici. Koliko je ovakav praznik značajan za porodicu kao osnovnu jedinicu društva?

– Gde je Hristos, tu su lepote, radost i mir. Kad je Gospod prisutan u našim životima, dolazi do preobraženja, odricanja od egoizma, samoljublja. Gospod nam je dao moć da se slobodnom voljom i talentima uzdižemo, ali samo onda kad smo u sinergiji s njim. Bog, agregat kosmičke ljubavi, postavio je da čovek živi s ljubavlju, zbog ljubavi i s ljubavlju prema njemu i okruženju savršenim ovozemaljskim životom. I takav savršeni Vaskrs mi vidimo kod svetitelja. Oni su ti koji su diplomirali s desetkom. Vidimo njihova netruležna tela, vidimo kako Sveti Vasilije Ostroški već 300 godina čini čuda svakog dana. Naša pravoslavna vera je jedina koja ima svetitelje, a oni su simbol vaskrsenja. Ako čovek ne shvata ili sumnja, jer mu je zaklonjen duhovni vid, da Bog postoji, dovoljno je samo da vidi svetitelje i njihova čuda.

Može li se bez praštanja i sagledavanja sopstvenih sagrešenja prema bližnjima, kako prijateljima tako i neprijateljima, primiti svetlost vaskrsenja i nada u večni život?

– Mnogi misle da je ovaj način života zapravo jedno prazno moralisanje da bismo, spolja gledano, bili ugledni građani. A suština je duboka. Bog samo želi da nas zaštiti od poglavarstva tame, od duhova zlobe u podnebesiji, i zato nam je ostavio i post, i molitvu, i svoje blagodatne energije, koje se mogu dobiti samo aktivnim učešćem u crkvenom životu. Bez toga spasenja nema.

Koje su posledice toga?

– Imamo nikad napredniju medicinu i nikad bolesnije ljude, jer ne poznaje se prvi uzrok bolesti! Prvo nastaju promene na duhovnom nivou, kada nastaju psihičke bolesti poput depresije, strahova, anksioznosti, nervoze. A onda sa psihičkog nivoa nastaje čitav niz promena u našem telu i to su psihosomatske bolesti, koje haraju u svetu i mi ne znamo kako da se odbranimo. Savremeni čovek je sada savremen, a već sutra nije. Mora stalno da se prilagođava i više ne zna gde je. Zato Sveti Maksim Ispovednik kaže: „Ako duboko skrivaš u sebi ono što nije dobro, razbolećeš se, a ako to što nije dobro izneseš na svetlost dana, ozdravićeš.“ Svetitelji su znali koji je prvi uzrok bolest i šta treba lečiti. Mi to ne znamo i zato lečimo posledicu. Naš život ne zavisi od okolnosti, nego od naših percepcije. Naša percepcija, realnost, po matricama je iz detinjstva. U centru svog bića ljudi nemaju Boga, nego sujetu, zavist, mržnju.

Kako izgleda Vaskrs u vašem domu?

– Vaskrs u mom domu uvek počinje liturgijski. Liturgija je centralna stavka spasenja ljudskog, pa i mog doma. Dakle, Vaskrs kod mene počinje time, pa pričešćivanjem, a onda i jednom trpezom ljubavi, odnosno agapeom, koji ne zavisi od đakonija koje se nalaze na stolu, već od raspoloženja. Naša radost koja nam se daje Vaskrsom je pokazatelj koliko je Gospod bog u nama. Kako kaže vladika Nikolaj, bogat čovek i sve bogatstvo da se zamisli dobija se kroz Boga, a ko ima Boga, ima sve.

Postoji li kod vas posebna tehnika farbanja jaja?

– Jaja su tu kao propratni element. Ako se farbanje jaja i kucanje jajima izvede kao jedini zaključak vaskrsenja, onda smo na pogrešnom putu. Tada je naš put jednak promašaju.