VELIKA ISPOVEST NIKOLE ROKVIĆA! Evo šta je zapravo PRAVI RAZLOG njegovog pešačenja do Grčke: Mislim da je sve…

Rokvić je rekao da se za put spremao, duhovno i mentalno – tri godine: „Zadnje dve godine sam nekako u kontinuitetu, što se tiče treninga, ali za samo ovo putovanje, možda nekih dva i po meseca sam intenzivno radio na kondiciji, na trčanju, na planinarenju. Planinarenje mi je mnogo pomoglo, te visinske pripreme, da mogu lakše da uđem u kondiciju i da izdržavam ove velike napore. Mislim da je jako bitno da koliko možemo simuliramo sve ono što će se dešavati na ovom putu, a stvarno dnevno prelaziti 35 kilometara nije naivno“.

Naglasio je da su ozbiljne pripreme važne da bi se izdržao naporan put, i da bi se, kako kaže, „vratio kući uz Božju pomoć“.

Opisao je i na koji način prelazi kilometre: „Tri kilometra idem brzim hod, pa tri kilometra brzim hod sa štapovima i onda tri kilometra trčim. I tako sve radim u krug do tog nekog, eto, tri puta, to je 27 kilometara i onda još nekih osam kilometara, kombinujem trčanje i brzi hod. I sve to radim u kontinuitetu“, rekao je pevač za Internet portal RTS-a.

Rutina počinje u sedam ujutru

Nikola kaže da kreće oko sedam sati ujutru, da mu je potrebno pet sati da postigne dnevni cilj od 35 kilometara, i da, zato što ne voli pauze, zadatu kilometražu „odradi u cugu“.

„Mnogo mi pomaže ljubav koju dobijam od ljudi, podrška je sa svih strana. Molitva je jako važna i stvarno kad bude, kad dođu neki teški trenuci, jedino molitva može da pomogne. Volim da kažem da je to jedna cela misija gde smo moja supruga i ja pokrenuli fondaciju Porodica koja će se baviti mnogodetnim porodicama, koja će se više baviti talentovanom decom, ali ovaj put – zbog Svetog Nektarija, koji je čudesni božji ugodnik, i koji pomaže ljudima koji mu prilaze, pogotovo onkološkim bolesnicima.

Ovaj put sam želeo da spojim Svetog Nektarija sa našom decom i našim narodom i da, pošto sam i sam prošao, moja porodica, kroz to jedno veliko iskušenje, i sa onkološkim bolesnikom kao što je moj otac bio, znam koliko je vera bitna, znam koliko je vera daje snagu da se privaziđu sve te neke teške stvari“, opisao je.

Pevač je dodao da, kada dođu teški trenuci, i ako i ne dođe to telesnog isceljenja, smatra da uz veru sigurno dolazi duhovno isceljenje „koje je za hrišćane bitnije od telesnog“.

„Ovo je tek početak“

Nikola tvrdi da je ovaj put tek početak, i želi da napravi što više sličnih akcija kako bi fonadacija „Porodica“ pomogla onima kojima je to neophodno. Čitaocima RTS portala, približio je i to kako izleda njegovo neobično putovanje.

„Ljudi su sjajni, pomažu, daju vodu, voće, slatkiše, pitaju da li šta treba. Dosta ljudi stane i kaže, Nikola daj da te povezemo. Ja sam dao dva zaveta na ovom putovanju, prvi neću da otkrijem, a drugi zavet je da neću ni jedan santimetar preći na točkovima…

Lepa je ta podrška, ali opet i jedan dodatni teret gde, kad uđem u ritam trčanja i svega, bukvalno na svakih desetak minuta moram da usporim, da stanem, da se slikam, da porazgovaram s ljudima, pa nekako to pokušavam da nateram ljude da oni malo šetaju, da oni malo potrče sa mnom, i onda da popričam u hodu“, objasnio je Nikola.

Čvrsta vera i dobar plan

Porodica i prijatelji su mu takođe velika podrška, supruga Bojana, deca, majka, brat, prijatelji. Kaže da je kod njih video brigu, ali i strah zbog dugačkog puta: „Mislim da bi sportistima profesionalnim bilo to lakše, ja sam eto ipak pevač, ali ja sam imao i imam čvrstu veru, dobar plan puta, dobro sam se spremao, dao sam sve od sebe. Ostalo je Božja volja, tako da kako god da bude, ja sam verovao od početka, verujem, i drago mi je to što vidim iz dana u dana i moji prijatelji, moji poznanici i svi, sve više i više veruju u mene“.

„Imaš ono što si dao, i mnogo se više obradujem kad nekome pomognem i dam nego kad dobijem. A to je jedan neverovatan zakon, da kažem, da kad daješ, da dobijaš i ti, ali budeš ispunjen, budeš radostan, budeš pun ljubavi, i bude ti život lep i nekako to se onda tako širi, onda pokrećeš i druge ljude, i drugi ljudi gledaju, pravi se taj neki lep lanac milosti i ljubavi. Mislim da sve prođe, sve je prolazno, ali te neke stvari koje si učinio, koje si radio za dobrobit drugih, mislim da to nekako ostaje za sva vremena. I divno mi je što vidim koliko sam motivisao mnogo ljudi, pa i oni čine razne stvari, pomažu, priključuju se akcijama“, ispričao je Rokvić.