2/3 DAMA SA ZAPADNOG BALKANA ŽIVE ISTU BOL: „Bilo me je sramota da priznam… „

Svaka druga žena na Zapadnom Balkanu žrtva je nasilja. Manje od deset procenata njih to će prijaviti, a svakoj je potrebna pomoć i podrška.

Setite se toga kada budete birali poklon za 8. mart, piše dopisnica iz Brisela Marina Maksimović.

Kada ovih dana budete birali ili očekivali bukete, čokolade i nešto originalnije, sa sve mašnicama i srcima, osvrnite se oko sebe i setite da su gotovo dve trećine žena u širem regionu Balkana doživele neki oblik nasilja. Rezultat: više od tri miliona žena koje nose fizičke i psihičke posledice od čega se modrice mere milionima, frakture, potresi mozga i opekotine stotinama hiljada, a pobačaji i neželjene trudnoće desetinama hiljada.

Upravo pred Dan žena, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) objavila je regionalno istraživanje “Dobrobit i bezbednost žena“ (LINK na dnu teksta). Podaci su iz 2018. godine, a odnose se na nasilje nad ženama i devojčicama na teritoriji Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Srbije i Kosova, uključujući i Moldaviju i Ukrajinu. Nalazi su, u najmanju ruku, poražavajući, kako za nacionalne institucije, tako i za društvo u celini.

Gotovo 70 procenata ili 16 miliona žena sa teritorije pokrivene istraživanjem doživelo je neki oblik nasilja. Oko 45 procenata naših poznanica, komšinica, rodbine, žena koje viđamo u prolazu, žrtve su seksualnog uznemiravanja, a njih pet miliona je fizički ili seksualno zlostavljano od strane partnera.

“Zastupljenost nasilja nad ženama u regionu je tolika da je neophodna politička akcija. Brojke su tolike da su neprihvatljive s ljudske tačke gledišta, ali i sa gledišta bezbednosti i stabilnosti, kao i ekonomskog i socijalnog stanja naših društava“, kaže generalni sekretar OEBS Tomas Greminger.

Najzastupljeniji vid nasilja nad ženama na Zapadnom Balkanu, ali i šire, jeste psihičko zlostavljanje koje nad njima vrše njihovi partneri. Tako je čak 60 procenata ispitanica potvrdilo da je partner kontrolisao njihovo ponašanje, ekonomski ih zlostavljao ili ucenjivao kroz decu.

Problem i EU i Zapadnog Balkana

Kad svojim najbližima poželite srećan Dan žena uz nezaobilaznu frazu da njihov Dan nije samo 8. mart već svaki dan u godini, setite se i činjenice da nasilje nad ženama ne bira ni mesto, ni vreme, ni socijalni ili ekonomski status, ni godište, pa ni to pa ni to da li živite u Evropskoj uniji ili ne.

I dok se mnogi pozivaju na “balkansku tradiciju“ nejednakih odnosa muškaraca i žena, u OEBS-u naglašavaju činjenicu da nema velikih razlika u odgovorima dobijenim prošle godine od 15.000 ispitanih žena sa Zapadnog Balkana iz Ukrajine i Moldavije, u odnosu na podatke dobijene 2014. godine od 42.000 građanki zemlja-članica EU.

Na nivou 28 zemlja-članica jedna od tri žene pretrpela je neki oblik nasilja, njih deset procenata doživelo je seksualno nasilje, a svaka peta je žrtva fizičkog ili seksualnog nasilje od strane partnera.

– Podaci su toliko mračni da je očigledno bilo kom političaru da je neophodno krenuti u akciju. Ne govorimo to zbog ispunjavanja standarda EU, već zbog ukupne bezbednosti, ekonomije, socijalnih i ljudskih pozicija – navodi Tomas Greminger.

Velike razlike nema ni u broju onih žena koje su spremne da prijave nasilje, pa čak i kad je silovanje u pitanju. Dok je prosek u zemljama EU oko 14 procenata, manje od deset odsto žena žrtava nasilja u Srbiji i BiH je spremno da počionioce prijavi vlastima. Razlozi za to mogu se naći u nepoznavanju sopstvenih prava, nepoverenju u institucije ili u tradicionalnom načnu obrazovanja i razmišljanja.

Umesto buketa za 8. mart – pažnja

Samo zakonodavstvo u oblasti prevencije i zaštite nasilja nad ženama, a posebno njegova primena, ono je na čemu se u OEBS-u insistira nakon objavljivanja tih podataka. Za tim, kažu, postoji potreba, kako na Zapadnom Balkanu, tako i u Evropskoj uniji.

– Izveštaji daju sve potrebne podatke i više nedozvoljavaju izgovore političarima i svima onima koji donose odluke. Mora se obezbediti odgovarajuće zakonodavstvo, obučiti policija i pravosuđe, ali se i kroz obrazovanje mora podići svest žena i devojčica o njihovim pravima i podršci koju mogu dobiti u slučaju nasilja – navodi generalni sekretar OEBS-a Tomas Greminger.

U Evropskoj uniji je do 1990. godine nasilje nad ženama uglavnom podrazumevalo “privatnu stvar“ u koju se država nije mnogo mešala. U poslednje tri decenije u zemljama-članicama insistira se na zaštiti osnovnih prava kao prioritetu zakonodavstava i državnih politika. Danas gotovo dve trećine ispitanih žena u BiH i Srbiji jasno poručuju nasilje u porodici nije samo privatna stvar. Pored institucionalne podrške žene žrtve nasilja sa Zapadnog Balkana traže i nekoga ko će im pružiti osnovnu ljudsku podršku.

– Nekoga sa kim ću da pričam i odlučim šta ću da radim dalje sa svojim životom i odnosom u kojem se nalazim – navodi se među odgovorima koji su stigli od žena iz regiona.

– Bilo me je sramota da priznam da se to dešava meni – odgovor je koji sam dobila od jedne od najinteligentnijih i najsnažnjih žena koju poznajem. I zato sledeći put, umesto buketa ruža, ženama oko sebe poklonite pažnju. To je često najdragocenije što možete dati i dobiti.

Kurir
Foto: Arhiva