MAKRONU SRBIJA NIJE PRIORITET! Otkriveno je koji je BEOGRAD na listi predsednika Francuske

Istoričar Stanislav Sretenović ocenio je danas da će Emanuelu Makronu nakon očekivane pobede u drugom krugu izbora u Francuskoj primarno pitanje biti rat u Ukrajini, a jugoistočna Evropa i Srbija mogle bi biti tek treće ili četvrto pitanje spoljne politike Francuske.

On smatra i da će Makron nastaviti da podržava ideju i realizaciju Otvorenog Balkana, ali da će na ovu regiju gledati u celini, a ne pojedinčno.

Sretenović ocenjuje i da će Makron pokašati da igra ulogu koju je nekada igrala bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ili da se u evropskim okvirima nametne kao lider.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

„Pretpostavljam da će Makron pokušati da doprinese da taj rat prestane što pre i suočiće se sa jednim velikim pitanjem, a to je da li će Ukrajina biti primljena u EU preko reda, samo zato što se nalazi u ratnoj situaciji ili samo zato što joj se želi pomoći tom integracijom“, kaže Sretenović za Tanjug, odgovarajući na pitanje šta znači Makronov reizbor za Zapadni Balkan.

PUTIN JE HITNO POSLAO VAŽNU PORUKU MAKRONU! Pažljivo pročitajte šta je predsednik Rusije poručio novoizabranom šefu Francuske (FOTO)

On kaže da će za Makrona i njegove partnere iz Nemačke biti problem što je Ukrajina mimo svih predviđenih procedura kandidat za EU i dodaje da će Francuska pokušati da se pojavi kao značajan faktor u francusko-nemačkom dvojcu.

„Možda će Makron pokušati da igra ulogu koju je nekada igrala Angela Merkel ili da se u evropskim okvirima nametne kao lider. Da li će u tome uspeti ili ne zavisiće od snage Francuske, prvenstveno ekonomije, ali i od kapaciteta francuskog parlamentarnog sistema da podrži takvu politiku“, ukazuje Sretenović, koji je i profesor po pozivu na Sorboni.

Što se tice unutrašnje politike, Makron će imati velikih značajnih pokušaja da umanji ekstremne glasove, kako na levici, tako i na desnici, smatra Sretenović i dodaje da će se francuski predsednik truditi da napravi najširu moguću politicku paletu koja će objediniti sve Francuze, kako bi na parlamentarnim izborima u junu dobio što više glasova i izbegao kohabitaciju.

Sretenović kaže da ta situacija kada je predsednik iz jedne političke grupacije, a parlament iz druge, teža za onoga ko je predsednik, zato što uvek mora da vodi računa o stavu parlamenta.

Na pitanje kako tumači Makronovu izjavu da se njegov drugi mandat neće nastavljati na prethodni, Sretenović odgovara da će on ipak biti suočen sa obećanjima koje je dao 2017. godine, a koja nije uspeo da ostvari zbog nekoliko velikih kriza za vreme njegovog prvog mandata.

„To su krize „žutih prsluka“, pandemija kovida i ukrajinska kriza. On zbog tih kriza nije uspeo da ostvari sve što je planirao, pa će u sledećoj fazi vladavine verovatno pokušati da ponudi najširi mogući politički konsenzus kako bi okupio što veći broj Francuza“, ukazuje Sretenović i dodaje da se pitanja koja ostaju da se reše odnose na ona koja su uvek u francuskoj politici bila ključna.

To je, kaže, kupovna moć stanovništva, pitanja socijalnog zakonodavstva, ekonomskog prosperiteta, ali i veće zalaganje za pitanja ekologije, koja su u borbi za drugi krug bila dominantna.

Na pitanje kako vidi najbolji rezultat krajnje desnice, Sretenović ističe da je to istorijski, te da partija Marin Le Pen nikada nije imala više od 40 odsto glasova u odnosu na prethodne izbore.

„Ova politička grupacija je dobila oko dva miliona novih glasova, što je veoma mnogo, ali to nije bilo dovoljno da dođu na vlast. Le Pen ipak nije našla način da ponudi političku platformu koja bi okupila najveći broj Francuza“, ocenjuje Sretenović i ukazuje da će ona to pokušati na parlamentarnim izborima, ali da će „desnica imati problem da se okupi oko jednog lidera“.

Iako, kaže, pitanje jugoistočne Evrope i Srbije za Makrona može biti tek na trećem ili cetvrtom mestu, francusko-srpski odnosi su u poslednje vreme veoma poboljšani na bilateralnom nivou, posebno, ističe, od vremena kada je Makron boravio u našoj zemlji i imao govor na čistom srpskom jeziku, kao i zahvaljujući ekonomskim ugovorima, te kulturnoj saradnji.

Kada je reč o izborima u Sloveniji, Slovenačka demokratska stranka Janeza Janše je pretprela veliki poraz, smatra Sretenović, koji ga opisuje kao veoma iskusnog političara, posebno u rušenju jugoslovenskog komunizma.

„Imao je određene pristalice, ne samo u Sloveniji nego i u zemljama bivše Jugoslavije. Međutim, u svojim političkim aktivnostima izgleda da je otišao predaleko i da slovenački birači ne žele više poznate političare kao što je on“, smatra Sretenović.

Slobodarski pokret za zaštitu životne sredine, koju predvodi Rober Golob, pobednik je parlamentarnih izbora u Sloveniji, a Sretenović kaže da je on potpuno novo lice na slovenačkoj političkoj sceni.

„On je menadžer, prikazuje se kao veoma dinamičan, kao neko ko će Sloveniju još više integrisati u EU i kao neko ko će možda u centralnoj i srednjoj Evropi ponuditi neki politički model koji će biti pandan modelu koji zagovara Viktor Orban u Mađarskoj“, smatra Sretenović.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74