Vašington popravlja veze nakon priča da su špijunirali saveznike: „Južna Koreja zabrinuta da bi SAD mogle da preusmere oružje u Ukrajinu“

SAD pokušavaju da poprave odnose sa ključnim saveznicima, nakon što su procureli dokumenti Pentagona u kojima se tvrdi da je Vašington špijunirao prijateljske nacije, uključujući Južnu Koreju i Izrael.

NOĆNA MORA ZA PENTAGON: „Procurela nova serija tajnih dokumenata, osim o Ukrajini, obelodanjeni i materijali o Kini i Bliskom istoku!“

Otkrivanje visoko poverljivog materijala predstavlja najgore kršenje nacionalne bezbednosti Vašingtona u mnogo godina i uključivalo je detalje o nedostatku municije u Ukrajini i metodama prikupljanja američkih obaveštajnih podataka korišćenih protiv Rusije.

U dokumentima, uključujući i neke očigledno zasnovane na internim diskusijama među najvišim južnokorejskim bezbednosnim zvaničnicima, tvrdi se da je Seul zabrinut da bi artiljerijske granate koje idu za SAD mogle da nađu put do Ukrajine. Mogućnost da bi južnokorejsko oružje mogla da koristi Ukrajina bila bi duboko problematična za predsednika Jun Suk Jeola, jer bi prekršila dugogodišnju politiku zemlje – koju podržava većina glasača – da ne izvozi oružje u zemlje u ratu.

LEAKED DOD DOCS: These documents closely resemble the leaks reportedly containing top secret US/NATO intelligence and planning of a Ukrainian offensive. The Biden administration is reportedly working to have them "deleted" from social media. https://t.co/c8sZFdtbpp pic.twitter.com/bJFb5Zh9UE

— Alex Rubinstein (@RealAlexRubi) April 7, 2023

Zvaničnici su u utorak, međutim, pokušali da umanje značaj dokumenata Pentagona, čija autentičnost nije potvrđena. Junova kancelarija je saopštila da je početna istraga zaključila da su „male šanse“ da su interni razgovori presreli američki obaveštajni zvaničnici, saopštila je novinska agencija Jonhap.

Kim Tae-Hjo, zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost Južne Koreje, tvrdio je da su informacije dobijene iz internih diskusija „neistinite“ i da su „izmenjene“.

„Dve zemlje imaju istu procenu – da je veliki deo otkrivenih informacija izmenjen“, rekao je Kim.

U predmetnom dokumentu bez datuma navodi se da je Južna Koreja pristala da proda artiljerijske granate kako bi pomogla SAD da popune svoje zalihe, insistirajući da bi „krajnji korisnik“ trebalo da budu SAD. Međutim, dodaje se da su visoki južnokorejski zvaničnici zabrinuti da bi Vašington preusmerio granate na Ukrajinu.

Kim je insistirao da spekulacije da SAD špijuniraju Južnu Koreju – ključnog saveznika i domaćina 28.500 američkih vojnika – neće naštetiti bilateralnim odnosima.

„SAD su zemlja sa najboljim obaveštajnim kapacitetima na svetu i od (Junove) inauguracije delimo obaveštajne podatke u skoro svakom sektoru“, rekao je on.

Neki analitičari sugerišu da bi curenje više od 100 visoko poverljivih američkih dokumenata moglo biti samo „vrh ledenog brega“, upozoravajući da bi SAD mogle da očekuju više štete po svoju reputaciju i svoje odnose sa saveznicima.

U jednom dokumentu, označenom strogom tajnom iz ažuriranih informacija CIA od 1. marta, kaže se da je izraelska obaveštajna agencija Mosad ohrabrivala svoje oficire da učestvuju u protestima protiv planova izraelske vlade da oslabi nezavisnost pravosuđa. Izraelska vlada je negirala da je Mosad bio umešan u demonstracije.

Drugi dokument, datiran 23. februara i označen kao tajna, detaljno opisuje kako će ukrajinski sistemi protivvazdušne odbrane S-300 iz sovjetske ere biti iscrpljeni do 2. maja po trenutnoj stopi korišćenja.

Šef australijskih odbrambenih snaga, general Angus Kembel, opisao je navodna curenja informacija kao „potencijalno štetna“ i rekao da bi njihovo širenje moglo da potkopa poverenje između saveznika. Ponavljajući komentare portparola američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Džona Kirbija koji je rekao da informacije koje su procurile „nemaju veze… na naslovnim stranicama novina ili na televiziji“, Kembel je rekao da postoji bezbednosni imperativ da se neke informacije čuvaju u tajnosti.

„Postoji nacionalni interes u zaštiti nekih informacija“, rekao je on istraživačkom centru Lovi Instituta u Sidneju.