AFERA UKRADENIH BEBA: Majki iz Novog Sada ukadeno šestoro novorođenčadi, doktorici kolega naneo nepravdu!

Prema podacima Udruženja roditelja nestalih beba, u Srbiji je u poslednjih 40 godina iz porodilišta “nestalo” – odnosno lažno proglašeno mrtvim, a zapravo prodato – između 6.000 i 10.000 beba.

Problem nestalih beba muči Srbiju duže od 50 godina. U vezi sa zločinom organizovanih krađa novorođenčadi, u emisiji "Posle ručka" govorio je član Vladine komisije za ispitivanje postupaka državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestalih beba u Srbiji, Radiša Pavlović.

– Trenutna vlast Republike Srbije jedina je imala razumevanja za slučaj nestalih beba, u odnosu na sve ostale prethodne vlasti. Slučaj može da se rešava samo ako se obratimo izvršnoj vlasti i Komsiji, čiji sam član, a vlada nam je dala ovlašćenje da bez nas nijedna odluka ne može biti donesena. Sve nevladine organizacije samo su odmogle u ovom procesu, dostizanja istine i pravde, na čelu sa JUKOM-om. Nevladine organizacije imaju cilj da stave Republici Srbiji omču oko vrata i proglase je krivom za ovaj slučaj, što nikako nije slučaj. Pozivam sve roditelje da se obrate našem Udruženju, nije dovoljno izaći u medije i ispričati priču – rekao je gospodin Pavlović, kome je nedavno dodeljenja dvadesetčetvoročasovna zaštita, zbog učestalih pretnji smrću.

Mnogim majkama učinjena je stravična životna nepravda, otimanja dece za vreme porođaja, a jedne od njih, Natalija Jovičin i Snežana Aleksandrić, u emisiji televizije Hepi pred milionskim auditorujumom ispričale svoje životno iskustvo.

Gospođa Slavica, doktorka je specijalista, koja se 28. Januara 1980. godine našla na ginekologiji:

– Bilo mi je veoma čudno što sam tog dana bila jedina žena na spratu koja se porađa. Nijedna žena tog dana nije bila porođena. Rekli su mi da sam rodila ćerku, koja će, zbog male telesne težine, biti prebačena na Institut za okologiju u Beogradu. Odmah mi je bilo čudno što nisam dobila broj, nije mi jasno kako žena koja je bila 30 kilograma teža, rodi nejaku devojčicu – objašnjava gospođa Aleksandrić, koja tvrdi da su joj ukradena tri deteta:

– Na rendgenskom snimku moglo su se jasno videti tri ploda, rečeno mi je da nosim samo jednu bebu. Pre 15 godina, javno sam rekla kakva nepravda mi je učinjena, svi su me smatrali neuračunljivom, a dobijala sam i svakakve pretnje – objašnjavala je Slavica.

Natalija Jovičin, podelila je neverovatnu životnu ispovest, otmice čak šestoro dece u pet porođaja, posle kojih se teško oporavljala:

– Oteto mi je petoro dece od čega jedni blizanci. U početku sam verovala doktorima, jer nisam mogla da verujem da bi tako nešto mogli da mi se desi. Svu decu sam videla, nijedno nije bilo mrtvo rođeno, čula sam plač po rođenju. Sutradan bi babica došla da mi saopšti da je moje dete umrlo. Nakon toga bih otišla kod doktora da pitam da mi daju telo deteta, da isto sahranim, svaki put bih dobijala odgovor da to nije moja briga, i da će bolnica sahraniti dete – objašnjava ožalošćena majka i dodaje da je teško prolazila kroz gubitke:

– Bila sam pod stresom, dugo pod depresijom. Poslednji put kada se to desilo, muž me je napustio, od tada sam sama. Svi papiri su bez pečata, bez fakcimila doktora, a izvodi iz matične knjige rođenih su nestajali u požarima ili poplavama. Odgovor je uvek bivao isti – objašnjava gospođa Jovičin.

Psiholog Snežana Repac, dala je analizu ličnosti koji su umešani u ovaj svirepi organizovani kriminal:

– Najšire gledano, lično to doživljavam kao nasilje. Neko ko je spreman da uništi tuđ život, pod plaštom želje da bude roditelj, ne znam koliko je spreman da zaista bude. Biti roditelj detetu za koje koje zna da mu je oteto poreklo, život, identitet, niz posledica psiho-fizioloških, pitanje je šta ta osoba krije u sebi i da li je spremna da bude staratelj – objašnjava psiholog.

Happytv.rs
Foto: Arhiva