U EMISIJI „POSLE RUČKA“ JEFIMIJA I DINA MLADE ŽENE SA KIM: Ko jednom ode u Đakovicu i Dečane uvek se vraća jer je tamo ljubav i dobrota!

U emisiji „Posle ručka“ na Happy televiziji gošće su bile Jefimija Džinović i Dina Galorini, devojke koje su kao deca sa Kosova i Metohije otišle prisilno, noseći u svojim mislima sećanja koja su protkana bolom i tragedijom najbližih.

Srpski narod na put ka spasu nosi priču koja je teška i tragična. Ta priča ostavlja bolne rezove u sećanjema kako starijih koji su spašavali svoje porodice, tako i male dece koja su pre vremena postali ljudi. Prve slike koje pamte su jako urezane u njihova sećanja koje naviru svaki put kada se povede priča o Kosovu i Metohiji.

– Većina ljudi razmišlja da je zbog političkih igara stradao narod na Kosovu i Metohiji. To je mišljenje naroda. Razlog svega je NATO bombardovanje. Umakli smo 14. juna iz mog grada i izbegli tragediju za samo par sekundi. Naš auto je bio na putu od jednog mesta do drugog kada smo naleteli na zamku, koja je tu bila namerno postavljena. Na putu je bilo oboreno stablo. Tata je nekako zaobišao to drvo i nastavili smo dalje. Svega se sećam, a bila sam mala. Imala sam samo četiri godine. Bog nas je pogledao i uspeli smo da pobegnemo iz Đakovice, a oni koji su ostali svi znamo kako su završili. Tada sam otišla, ali sam sigurna da ću se jenog dana vratiti u Đakovicu – počinje svoju priču Jefimija Džinović.

Vršnjaci se nakada surovo ponašaju prema deci koja su u to vreme došla sa Kosova i Metohije, razna imena i teške reči su im bile upućene. Danas je svest drugačija i dosta stvari se po tom pitanju promenilo.

– Kada sam krenula u osnovnu školu nisu me deca volela. Govorila su mi da sam „šiptarka“, što me je jako povređivalo, a sada se menja svest mojih vršnjaka. Tada sam jako bila tužna i nisam ni htela da idem u školu. Imala sam divnu učiteljicu koja me je bodrila i nije mi dala da klonem. Moram da budem iskrena nisu sva deca surova. Sada se svest promenila i kada se desi protest ili podrška za Kosovo i Metohiju moji vršnjaci su u prvim redovima pored mene i zajedno podržavamo Kosovo i Metohiju – rekla je Jefimija Džinović.

Šta je doprinela da se svest ljudi promeni na bolje?

– Imamo mi svi tu svest. Ljudi kada odu na Kosovo i Metohiju u Dečana ili Gračanicu duhovno se napajaju i uzdižu. Tu je ljubav i ko jednom tamo ode, uvek se vraća. Ja se tamo nahranim ljubavlju i dobrotom. I kada me pitaju kako se osećam kada odem na Kosovo i Metohiju, kažem da se osećam domaće, kao što se svako oseća na svojoj zemlji. Ljudi kada odu tamo osećaju se prijatno i puni su lubavi, ovde nemaju taj osećaj – rekla je Jefimija.

Kada je počeo da se menja odnos prema tebi i da li su mediji ti koji su ti pomogli da se čuje za tebe, tvoju priču i sve ono što radiš?

– Ja sam uticala na ljude koji nisu hteli iz nekih svojih razloga da odu na Kosovo i Metohiju. Sve su to bila opravdanja ljudi jer se svi plaše. Devojke su hrabrije od momaka, to moram da kažem. Mislim da sada sve više mladih ide na KiM. Nisam znala da na društvenim mrežama postoji moj govor koji sam održala. Videla sam dosta komentara. Albanci su bili najglasniji. Njihovi komentari su bili preteći. Govorili su mi da da neću smeti da idem u moj grad, da će mi se nešto desiti ako odem na KiM i još dosta ružnih reči i pretnji. Govorila sam i protiv Ramuša Haradinaja to ih je posebno pogodilo. Ne smatram da će ikada biti pomirenja između dva naroda. Albanci imaju mržnju u sebi, a mi imamo ljubav. Bilo bi lepo da neko ode u Đakovicu i napravi film o životu naroda koji je ostao i živi na Kosovu i Metohiji. Okruženi su bodljikavom žicom i mislim da bi o tome trebalo da se razgovara. Groblje mojih predaka je oskrnavljeno i tamo ne može da se ode – rekla je Jefimija.

Porodica je osnovna ćelija društva i mali svet onih koji je stvaraju. Majka koja je poginula kao dobrovoljac na ratištu je junak. Žena patriota koje je položila život za svoju zemlju.

– Ja sam najmlađa od nas šestoro dece. Moj najstariji brat živi u Švedskoj, a imam i brata koji živi u Kanadi. Patriotizam je taj koji je majka navodila kao razlog za odlazak u dobrovoljce – krenula je svoju priču Dina Galorini i dodala.

– Mama mi je poginula na Kosovu i Metohiji kao srpski dobrovoljac. Dosta stvari se sećam kao kroz maglu. Od ujaka sam saznala dosta toga i od tetke koja živi u Kanadi. Moj otac je Italijan, a mama je Srpkinja iz Kragujevca. Pisala je poeziju i volela je svoju zemlju. Sa ocem nemam kontakt, ne znam ko je on. Pokušala sam da ga upoznam, ali on to nije želeo i sve je to dobro – rekla je Dina Galorini i nastavila.

– Majka je od uvek volela Kosovo i Metohiju i imala je jaku potrebu da ode na Kosovo i Metohiju. Moj ujak je isto hteo da ide, ali su ga sprećili. Bio je ovde na obuci, ali kada se saznalo da je mama poginula to mu nisu dozvolili. Mama je bila u 125. motorizovanoj brigadi. Jako se slabo sećam detelja kako je poginula. Ujak nam je saopštio tu tragičnu vest i on nas je odevo na mamin grob. Toga se jako dobro sećam. Obzirom da sam bila jako mlada tek kasnije kada samo drasla me je zanimalo kroz šta je sve majka prošla i kako se osećala.. Ujak mi je dosta tog pričao o mami. Dosta sam saznala od ljudi koji su mamu poznavali. Iz ove perspektive majku ne bih zaustavila da ode i prijavi se u dobrovoljce. Pisala je dnevnike i sve znam kako je razmišljala i šta se sve njoj dešavalo. Kad čujem sve ovo šta se dešava i kada čitam dnevnik moje majke, šta bi rekla ona na sve, ne znam – rekla je Dina Galorini.

Šta si saznala kako je majka poginula? Da li se sećas lika i da li možes majku i njen lik da vežeš za borca?

– Majka je odlikovana ordenom, mada ne znam gde se taj orden sada nalazi. Volela bih da njen orden dođe do mene. Javljali su mi se ljudi koji su bili tamo i govorili su mi o majci. Nebojša Pavkovič i ja smo razgovarali i rekao mi je da je pričao sa majkom. Pričali su mi i mnogi drugi ljudi koji su bili na ratištu i borili se sa njom. Rekli su mi da je bila hrabra i svesna gde je otišla. Da je želela to i da je to bilo jače od nje. Poginula je tako što su se ona i njeni saborci u jednom trenutku našli u bezizlaznoj situaciji. Upali su u zasedu i pored majke poginulo je još boraca – rekla je Dina Galorini.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv.rs