STOJANOVIĆ O JAVNOJ TAJNI: Briselski statut ZSO neprihvatljiv ako rastače ono što je već dogovoreno

„Za sada se ne zna tačno šta sadrži taj nacrt statuta ZSO. Plašim se da se išlo u pravcu relativizacije onoga što je već bilo potpisivano u dva briselska sporazuma 2013. i 2015. godine i pitanje je koliko je to Beogradu prihvatljivo. Beograd je do sad zvanično insistirao da je ono što je tamo zapisano nepromenljivo i da tu treba staviti tačku“, navodi Stojanović.

Podseća da je izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak još pre leta pominjao 15 različitih modela autonomije koji postoje u Evropi, a koji bi se mogli primeniti na formiranje Zajednice.

„Oni su očigledno pravili neke kombinacije, računajući i na stari Ahtisarijev plan, o tome kako bi zaista trebalo da izgleda ZSO. Više podataka o tome šta sadrži predlog EU za statut ZSO na neki način o tome stiže iz Prištine, posle sastanka koji su sa Lajčakom imali tamošnji opozicioni lideri. Tu je bio veoma govorljiv, recimo, Ramuš Haradinaj, koji je rekao da je iščitao sve i koji uverava srpsku zajednicu da je ona na dobitku. Ali, s druge strane, on sve vreme insistira da je to od početka do kraja, ‘od A do Š’ uklopljeno u pravni sistem Kosova“, kaže Stojanović.

Naglašava da treba videti kakve će biti pozicije Beograda oko predloga EU, da li će srpska strana insistirati na tome da ono što je dogovoreno ne treba rastakati jer onda dolazimo u situaciju, upozorava „da se od prethodno postignutih sporazuma pravi neka vrsta haosa“.

Dodaje da je međunarodna zajednica uvek izlazila sa nekim inicijativama i platformama, pa se jedno vreme insistiralo na standardima pre statusa.

„Standarde sada više niko gotovo i ne pominje. Među onima sam koji računaju da je normalizacija moguća, ne govorim o tome kakav će status Kosovo imati. Do sada je Beograd u tome bio nepopustljiv, da južnu srpsku pokrajinu neće prihvatiti kao nezavisnu državu. Ali u toj normalizaciji života, ljudima koji tamo žive, bez obzira da li su Srbi ili Albanci, treba obezbediti neku vrstu sigurnosti i izvesnosti, da ne dolazi do političkih minskih polja u svakoj situaciji, da li su to registarske tablice za vozila, roba koja ne može da pređe administrativne prelaze ili sada lekovi. Ta normalizacija je važna i ako postoji dobra volja i u međunarodnoj zajednici i u Beogradu i Prištini, to bi omogućilo ljudima da misle na sutrašnjicu. Sad je situacija krajnje neizvesna za sve i to je ono što je najgore. Uvek se u takvim situacijama mogu zapaliti neke male vatre koje se pretvaraju u neki veći požar“, ukazuje Stojanović.

On ističe da je bio i ostao ubeđen da se kosovski čvor ne može preseći preko noći i da je u toj kvadraturi kruga, pogotovo zbog tako udaljenih pozicija Prištine i Beograda, teško pronaći rešenje.

„Promeniće se, verujem, još mnogo emisara koji će raditi na tome, ali sa manje uspeha. Ko se još seća baronice Ešton koja je počela ceo taj proces i Mogerinijeve koja je to nastavila. Verujem da, recimo, u novom slaganju karata posle izbora za Evropski parlament verovatno ni Lajčak, koji je dosta već na toj poziciji, neće biti na političkoj sceni sa takvim atributima sa kojima je inače došao. On je imao veliku podršku Nemaca, bio je izbor bivše kancelarke Angele Merkel, ali se stvari zaista nisu promenile“, navodi naš sagovornik.