Bogoljub Karić podneo zahtev za promenu datuma rođenja na svoj 65. rođendan (FOTO)

Bogoljub Karić je na svoj 65. rođendan gradskoj upravi grada Kragujevca, kao nadležnom državnom organu, podneo zahtev za donošenje odluke o promeni upisa podatka o činjenici njegovog rođenja, tako što će se utvrditi da je rođen 17.1.1974. godine u Peći, a ne 17.1.1954. godine kako je upisano u matičnoj knjizi. Zahtev je zasnovan na važećim zakonima i nespornim činjenicama a razlozi za podnošenje zahteva nisu samo lične prirode. Naprotiv; kao jedinstvena ličnost u savremenoj srpskoj istoriji, Bogoljub Karić neumorno promoviše čovekoljublje, pa je i taj zahtev podneo u ime svih, koji se bez obzira na godine života osećaju sposobnim da rade i budu posvećeni dobrobiti ne samo svoje porodice, kao najsigurnijeg mesta, nego i društva kao celine; koji ne žele da se penzionišu i budu na teretu budžetu Republike Srbije, Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i Fondu zdravstvenog osiguranja; koji ne žele prava iz tih fondova, da ne bi umanjili sredstva, koja bi pripala drugim ljudima, kojima sustvarno potrebna.

Zahtev je podneo u ime svih ljudi koji kao i on misle da čovek nikada nije star, dok god se oseća mladim i sposobnim da radi i da niko osim Boga nema pravo da određuje do kada ćemo biti na ovom svetu; do kada ćemo raditi i stvarati i da zakoni koji čoveka samo  zbog datuma rođenja proglašavaju starim i nepodobnim za rad moraju da se menjaju, a do tada i nakon toga, svako treba da ima pravo da se razmotri njegov zahtev, kao što je  zahtev Bogoljuba Karića, koji glasi:

BOGOLjUB KARIĆ

11000 B e o g r a d

    GRAD KRAGUJEVAC

                               Gradska uprava

Bogoljub Karić iz Beograda, na osnovu člana 90, a u vezi sa članom 33 i 34 Zakona o opštem upravnom postupku, te članova 6 i 28 Zakona o matičnim knjigama, podnosi:

Z  A  H  T  E  V

Za donošnje odluke o promeni upisa podatka o činjenici rođenja Bogoljuba Janićija Karića, tako što će se utvrditi da je Bogoljub Janićija Karić iz Beograda, rođen dana 17.1.1974. godine u Peći, Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, a ne 17.1.1954. godine kako je upisano u matičnoj knjizi koja se vodi za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, opština Peć.

O b r a z l o ž e nj e

_Pravni propisi na kojima se zasniva zahtev:_

Odredbom člana 28 Zakona o matičnim knjigama propisano je da je nadležni organ dužan da odluku o činjenici rođenja, zaključenja braka i smrti i promenama u vezi sa tom činjnicom dostavi nadležnom organu radi upisa u matičnu knjigu u roku od 15 dana od dana kada je odluka postala pravnosnažna.

Dakle, Zakon dopušta da se odlukom  nadležne gradske uprave promeni podatak o činjenici rođenja, koji se upisuje u matičnu knjigu. Odrebama člana 6 Zakona o matičnim knjigama propisano je da se poslovi vođenja matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga poveravaju opštinama, odnosno gradovima. Te poslove izvršava oštinska, odnosno gradska uprava, a poslovi vođenja matičnih knjiga i rešavanja u prvostepenom upravnom postupku u oblasti matičnih knjiga za područje

Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija poveravaju se gradu Kragujevcu za opštine Peć, Istok i Klina. Odredbom člana 4 Zakona o jedinstvenom matičnom broju građana propisano je da se matični broj sastoji od 13 cifara koje potiču iz šest grupa podataka, a da su:

I grupa-dan rođenja (dve cifre), II

grupa-mesec rođenja (dve cifre) i III

grupa-godina rođenja (tri cifre).

Odredbom člana 8 stav 1 Zakona o jedinstvenom matičnom broju građana propisano je da je nadležni organ  uprave u čijoj evidenciji je izvršena promena podataka o građaninu iz I, II, III i V grupe matičnog broja dužan da nadležnom organu najkasnije u roku od 15 dana od nastale promene dostavi jedan primerak izvoda iz matične knjige rođenih u koji su unete promene i u kome je konstatovano da je promena izvršena.

Na osnovu izvoda iz matične knjige rođenih u kome su izvršene promene podataka, nadležni organ rešenjem pasivizira ranije određeni matični broj i određue novi matični broj. Dakle, Zakonom o jedinstvenom matičnom broju građana dalje je razrađeno postupanje državnih organa nakon promene podataka

 u matičnoj knjizi rođenih. Odredbom člana 194 Ustava Republike Srbije propisano je da su potvrđeni međunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava deo pravnog poretka Republike Srbije, te da Zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.

_Činjenično stanje i razlozi za podnošenje

zahteva:_

U matičnu knjigu rođenih u opštini Peć upisan je podatak da je Bogoljub Janićija Karić rođen 17.1.1954. godine.

Prema tom podatku, a shodno propisima Republike Srbije, Bogoljub Karić bi na dan podnošenja ovog zahteva bio star čovek, sa svim pravima starog čoveka, a bez ikakvih obaveza prema državi,  što ne odgovara stvarnom ličnom stanju Bogoljuba Karića i nije u skladu sa navedenom odredbom člana 194 Ustava Republike Srbije. Starenje je vreme u kome vitalne funkcije počinju da opadaju, a intelektualne i seksualne snage da se umanjuju. Prema svetskoj zdravstvenoj organizaciji starošću se smatra vreme između 75. i 90. godine, dok u

Srbiji te vremenske odrednice nema, nego se starima smatraju svi stariji od 65 godina. Ta granica starosti od 65 godina, što je i vreme za "starosnu" penziju je u suprotnosti i sa Zakonom o radu i sa drugim zakonima, koji omogućavaju rad bez ograničenja godina života, odnosno do kraja života. Bogoljub Karić ne želi da se penzioniše i da bude na teretu budžetu Republike Srbije, Fondu penzijskog i invalidskog osiguranja i Fondu zdravestvenog osiguranja. Ne želi prava iz tih fondova, čijim ostvarivanjem bi umanjio sredstva  koja bi pripala drugim ljudima kojima su stvarno potrebna. Naprotiv, on želi da radi još najmanje 20 godina punom snagom i da puni budžet Republike Srbije, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja, Fond zdravstvenog osiguranja i sve druge državne fondove, kao što je i do  sada radio. Pravo da to traži daje mu i medicnska nauka, prema kojoj je čovek star onoliko koliko su mu stari krvni sudovi, pa se kaže da krvni sudovi ne odgovaraju uvek podacima iz matične knjige. Bogoljub Karić je nesporno, izuzetnog psihofizičkog zdravlja i stanja, pa biološki fizički i pshički ima daleko manje godina, barem 20 godina manje od onoliko koliko proizlazi iz upisanog podatka u matičnoj knjizi, zbog čega je taj podatak potrebno promeniti u skladu sa odgovorom na pitanje: Kada počinje život, a kada život postaje ljudsko biće? Ovo pravno, filozofsko i medicinsko pitanje, staro je koliko isama nauka. Reči i sklopovi reči koje se koriste u argumentaciji po ovom pitanju važniji su nego kod bilo kog drugog pitanja o čoveku. Njima se određuje ne samo značenje nego i vrednosni okvir u kome će se ovo pitanje percipirati, razmatrati i vrednovati. Da li dete postaje čovek već momentom fizičkogrođenja, ili kasnije i kad kasnije?

U matičnu knjigu upisuje se vreme rođenja ljudskog bića – čoveka. A kada zapravo čovek postaje Čovek, da bi se to uočilo i evidentiralo?  Nauka kaže da je čovek živo biće koje ima visoko razvijen mozak sposoban za apstraktno razmišljanje, govor, rešavanje problema; posmatranje samog sebe i svojih psihičkih doživljaja i analizu vlastitog iskustva.

Čovek je misaono biće, jer može zaključivati i razmišljati; društveno biće, jer živi u društvu, duhovno biće jer razlikuje dobro od zla. Sve ovo čovek ne postajeonog trenutka kada se po suhoparnom medicinskom terminu rodi, a ljudi se  međusobno razlikuju ne samo po fizičkom izgledu nego i po karakteru. Psihologija karakter izjednačava sa pojmom ličnosti. Pod karakterom se podrazumeva skup osobina koje odlikuju jednu osobu i koje se ispoljavaju prema drugim ljudima, prema samom sebi, prema obavljanju svojih uloga i zadataka i prema društvenim normama. Karakterne osobine, odnosno crte dele se najčešće u četiri grupe: Opšte karakterne crte (odlučnost, doslednost, hrabrost…),

Karakterne crte koje dolaze do izražaja u odnosima prema drugim ljudima (humanost, nesebičnost, tolerantnost…), Karakterne crte koje dolaze do izražaja u odnosu prema radu (marljivost, odgovornost, savesnost…) i Karakterne crte koje se pokazuju u odnosu prema samom sebi (promišljenost, samokritičnost…).

Mnogo lepše od nauke, poetski izraženo, Radjard Kipling u pesmi "AKO", potvrđuje da rođenje nije bitno i da se čovek postaje Ako:

Ako možeš

da sačuvaš prisebnu glavu,

kada svi oko tebe gube svoju, i

okrivljuju te za to,

Ako možeš da veruješ sebi,

kada svi u tebe sumnjaju i sam dodaješ

njihovim sumnjama,

Ako možeš da čekaš – a da ti ne dosadi

čekanje,

ili ako si prevaren – da sam ne varaš,

ili ako si omrznut – da sam ne mrziš,

a da pritom ne izgledaš predobar ili

premudar,

Ako možeš da sanjariš

a da snovi ne ovladaju tobom,

Ako možeš da maštaš, a da ti maštanje ne

bude cilj,

Ako možeš da se suočiš sa uspehom i

neuspehom

i smatraš te dve varke kao da su potpuno

iste,

Ako možeš da podneseš da istinu koju si

rekao

izvrnu nitkovi kako bi od nje napravili

zamku za budale,

ili da posmatraš propast onoga čemu si

posvetio sav život,

i da pogrbljen, sa dotrajalim alatom

opet novo stvaraš,

ako možeš da prisiliš svoje srce, nerve

i tetive,

da te služe dugo, iako si ih nemilice

trošio,

i da izdržiš kada nema nišega više u

tebi sem volje koja ti dovikuje – ISTRAJ

Ako možeš da razgovaraš sa nižima od

sebe

i ne istakneš svoju superiornost,

ili da u društvu sa višima od sebe

sačuvaš svoje dostojanstvo,

Ako ni prijatelj, ni neprijatelj ne mogu

da te uvrede,

Ako te svi cene, ali ne previše,

Ako možeš da ispuniš jedan minut

sadržajem koji traje šezdeset sekundi,

tvoja je zemlja i sve što je na njoj,

i iznad svega

bićeš ČOVEK, SINE MOJ.

Ova pesma kao da je napisana za Bogoljuba Karića, koji je upravo 1974. godine, (kada je po završetku srednje škole formirana njegova ličnost i njegov osebujni, vanserijski, jedinstveni i neponovljivi karakter), zaista rođen kao ličnost. On od tada, pa sve do danas, vedrim duhom, energijom, vizijom, marljivošću, iznova stvara ono što su mu drugi srušili, biva predmet uvreda, ali sam nikoga ne vređa i uvek mašta o lepšem i boljem svetu za sve ljude, a maštanje mu nije cilj. Tada, te godine je zapravo rođen Čovek Bogoljub Janićija Karić, pa je to godina koja mora biti upisana kao godina njegovog rođenja i u matičnoj knjizi, zbog čega je podnesen         ovaj zahtev.

u Beogradu, 17.1.2019. godine

                                  podnosilac zahteva  Bogoljub Karić

Saopštenje daje pravni zastupnik

Bogoljuba Karića, Milorad Panjević, advokat

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE