JEZIVA ISPOVEST NOVOSAĐANKE ZARAŽE HIV-om Htela sam da ubijem i sebe i dete

Da smo dete i ja zaraženi HIV, saznala sam u istom trenutku. Nisam mogla da verujem. U glavi mi je bio neobjašnjivi haos. Ćerkica je tada imala tri i po godine. Pomislila sam: Ovo je kraj. Ništa mi drugo ne preostaje, moram da ubijem i sebe i dete! Bol je bio neizdrživ. Onda se sve zacrnelo, onesvestila sam se.

Ovako za priča J. M. (46) iz Novog Sada, koja je povodom 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv HIV/AIDS, rešila da ispriča kako se ona bori s bolešću od koje je od početka epidemije, proglašene 1981. godine, u svetu umrlo 35 miliona ljudi.

– Nikada nisam ni pomislila da bi to meni moglo da se desi. Čula sam za HIV, ali o tome nisam ni razmišljala. A onda se desilo da mi se beba razbolela. Imala je tek šest ili sedam meseci kada su počeli prvi problemi. Imala je često temperaturu, kao i probleme sa trombocitima – priseća se naša sagovornica.

Lekari u prvom trenutku nisu znali o čemu se radi. Vreme je prolazilo… – A onda je 2004, kada je imala nepune četiri godina, došlo do pogoršanja. U bolnici joj je otkrivena leukemija. Doktor je tom prilikom uradio i analize za HIV. Nisam ni znala za to. Tražio je i od mene da dam uzorak, navodno da bi isključio neka genetska oboljenja – s bolom se priseća J. M. Ona kaže da se jako dobro seća tog datuma, 9. marta 2004, kada joj je i saopštio da su obe zaražene HIV.

– To je običnom čoveku nezamislivo. Mesecima posle sam bila u depresiji. Stalno sam se pitala: „Zašto meni?!“, „Zašto mom detetu?!“ Dugo nisam mogla da se pomirim s tim. Sve to mi je delovalo nestvarno. Molila sam se bogu da se probudim i da se ispostavi da je sve to bio samo neki nepodnošljivo ružan košmar – kaže ona.

SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE: U Srbiji živi 2.756 osoba zaraženih HIV virusom!

J. M. veruje da joj je HIV preneo njen suprug i devojčicin otac, koji je umro od srčanog udara godinu dana pre nego što je saznala da su one zaražene.

– Naravno da sam bila i besna, i ljuta, i nesrećna. Ali više nisam. Nemam ništa od toga. Brzo sam morala da se saberem i pomirim sa realnošću, jer sam bila potrebna svojoj ćerki. Ona je kao mala mnogo vremena provela u bolnici. Bila je željna igre, samo to ju je interesovalo. Morala sam da joj to pružim kako znam i umem – kaže ona.

Njena ćerka sada ima 19 godina i tek pre dve godine je saznala da ima HIV.

– Mislila sam da je tako najbolje, a konsultovala sam se i s psiholozima. Bila je previše mlada da bih je opteretila time. Ona je do tada mislila da boluje od leukemije, da joj zato vade krv i da je zato svaki dan kljukam lekovima – priča ona.

Kada je devojčica konačno saznala od čega boluje, bila je vrlo ljuta na majku jer joj nije rekla istinu, a jedno vreme je čak odbijala i da pije lekove.

– To je sada za nama. Obe redovno pijemo lekove i dobro smo. Jedino što ona i dalje ima mnogo dilema – u kom trenutku da budućem dečku kaže da je zaražena, kome može da veruje, da li će je prijatelji odbaciti… Ja joj kažem: „I sama znaš da se, uz odgovarajuću terapiju, sa HIV živi normalno. Što se ostalog tiče, da li će nas drugi prihvatiti i kako, to je stalna borba. Ali život je borba. Nema predaje!“

J. M. je već sedam godina u braku, a suprug joj je najveća podrška. – Samo nekoliko ljudi zna za našu situaciju – suprug, moja mama, očuh i jedna prijateljica. Boli me strašno što moram da se krijem, a to već dugo više ne radim zbog sebe. Ja se odbacivanja ne plašim, jedino što me brine je da ljudi ne povrede moje dete.

Izvor: Kurir