JOVANOVIĆEVA IZNOSI JASAN STAV: Meka moć nema preveliki politički efekat, ali treba da je koristimo zbog naše savesti

Poluge meke moći se na Zapadu koriste već decenijama, ali teško da će stavovi čak i vrlo poznatih javnih ličnosti kao što su Dua Lipa ili Rita Ora, uticati da neko promeni stav po pitanju Kosova, ističe za Kosovo onlajn Andrea Jovanović sa Instituta za političke studije. Prema njenim rečima, čak iako prosečan Amerikanac zbog toga izgugla „da li je Kosovo srce Srbije ili Rite Ore, njegov glas u Americi danas ne znači ništa“.

VLADUŠIĆ PRAVO U METU: Industrija zabave učestvuje u forsiranju određenih političkih agendi i promeni svesti

Činjenica je da se na Zapadu već dugo godina koristi ta meka moć i uopšte to društvo spektakla – uključivanje u kampanje raznoraznih ljudi koji nisu specijalizovani za političku teoriju ili političke nauke – i u tom smislu ovo nije ništa iznenađujuće, ističe Jovanović, dodajući da nije sigurna koliko to pomaže političkim ciljevima Kosova.

„To je blago autistični bubble – oni se obraćaju ljudima koji su po tom pitanju već odlučili. Nije da će sad Rita Ora da promeni stav Rusije po tom pitanju. A oni koji će je čuti, oni to već misle. Dakle, to je ono ‘preaching to the priest’ – obraćaju se nekome ko je već na liniji. U tom smislu, ne vidim da to ima neki preveliki efekat iz naše perspektive. Mnogo je problematičnije koliko to utiče na ljude ovde kod nas, barem na onaj deo koji i dalje veruje u taj divni, moralno superiorni zapad koji ubija milione ljudi iz veka u vek. Mene te stvari ne iritiraju previše, niti mislim da imaju neki preveliki efekat, osim da prodaju novine i sl. Dakle, možda imaju taj komercijalni efekat“, navodi naša sagovornica.

Ona podseća da se mišljenje uvek formira s obzirom na medije kojima pripadamo, naciju, kulturu, političke ciljeve itd. U konkretnom slučaju, čak i ako postoji direktno organizovano lobiranje od Vlade takozvanog Kosova, „ne misli da to nešto previše menja, jer moguće da bi javne ličnosti slično postupale i bez toga“.

Osim toga, šta uopšte prosečnom Amerikancu znači Kosovo ili Srbija, pita se Jovanović.

„Prepun je internet šala na račun toga, ali činjenica je da ako ne računamo Njujork i Los Anđeles, sve ono između je jedna prilično zatvorena situacija. Amerikanci se bave samo Amerikom. Osim ako se ne napravi ogroman spoljašnji neprijatelj kao što je to bio SSSR, kao što su to donekle danas Rusija i Putin, ali van toga… Druga stvar, čak i kad bi to promenilo mišljenje nekog prosečnog Amerikanca koji će možda zbog toga izguglati da li je Kosovo srce Srbije ili Rite Ore, njegov glas u Americi danas ne znači ništa. To je sad čitava ta jedna perspektiva da ono šta narod i obični ljudi misle zapravo utiče na političke odluke njihove vlasti, a posebno kada govorimo o spoljnoj politici SAD koja je od samog početka jedna vrlo nedemokratska stvar“, ističe naša sagovornica.

Uprkos navedenom, smatra da bi trebalo ozbiljnije da se bavimo aspektima meke moći, „ne kao odgovor na to šta bilo ko drugi radi, nego zbog sebe, zbog naše svesti“.

„Apsolutno da sve što doprinosi podsećanju celog sveta na to što se sada ovde dešava – na presedan, na kršenje međunarodnog prava, bombardovanje naše zemlje 1999. koje je bilo proba za mnoge stvari koje će se kasnije dešavati – da, apsolutno treba da preuzmemo tu ulogu i da shvatimo da smo bili pioniri i da insistiramo na tome kroz sve moguće poluge. Drugi problem je što je naša kulturna scena prilično okupirana tim istim Zapadom, a onda i autookupirana, autokolonijalna, pa nažalost, češće rade potpuno suprotne stvari od toga i to je ono što je mnogo veći problem. Možda bi država trebalo mnogo više da se bavi time, baš kao kontrateža tome kakvo je stanje naše takozvane kulturne scene danas“, zaključuje Jovanović.