MINISTAR „NJET“: ZAŠTO SERGEJA LAVROVA AMERIKANCI MRZE A RUSI OBOŽAVAJU!

Sergej Lavrov, ministrar spoljnih poslova Ruske federacije, od raspada SSSR-a, jedna je od dominantnijih ličnosti u svetu politike, kako kod kuće tako i u inostranstvu. Zbog njegovog znanja i načina na koji pristupa rešavanju problema, mnoge strane kolege imaju veoma veliko poštovanje prema njemu. Na čelu ministarstva ruske diplomatije je već 13 godina

Iako mu je otac bio Jermenin iz Tbilisija, a majka Ruskinja, sam Lavrov se uvek izjašnjavao kao Rus.

Posle srednje škole upisao se na Moskovski državni univerzitet međunarodnih odnosa, gde je studirao na odseku za međunarodne odnose Istoka. Radio je kao pripravnik u ambasadi Sovjetskog Saveza u Šri Lanki.

Zatim je od 1976. do 1981. radio u Upravi međunarodnih organizacija Ministarstva spoljnih poslova SSSR-a, da bi nakon toga u periodu između 1981. i 1989. bio prvi sekretar, savetnik i viši savetnik u Stalnoj misiji Sovjetskog Saveza pri UN.

Lavrov je 1992. postavljen za zamenika ministra spoljnih poslova Rusije (u to vreme je Andrej Kozirjev bio ministar), a dve godine kasnije odlazi u Njujork kao stalni predstavnik Rusije u UN. Od tada počinje vrlo važan period u njegovoj karijeri. Tokom godina provedenih u Savetu bezbednosti UN, Lavrov se vrlo detaljno upoznao sa svim većim međunarodnim problemima: učestvovao je na sastancima vezanim za sukobe u bivšoj Jugoslaviji, u Iraku, na Bliskom Istoku, u Avganistanu i na onima usmerenim na borbu protiv terorizma.

O mogućem imenovanju Lavrova na mesto ministra spoljnih poslova po prvi put se govorilo u decembru 1995. kada se povukao Kozirjev. Međutim, tada je ministar spoljnih poslova Rusije postao Jevgenij Primakov, kojeg je 1998. nasledio Igor Ivanov. Lavrov je na na to mesto došao tek 2004.

Tokom dugog niza godina Lavrov je morao da rešava mnoge probleme, među kojima su i rasprave sa SAD oko protivraketne odbrane i demokratije u Rusiji; zatim potpisivanje dodatnog sporazuma vezanog za najdužu granicu na svetu, rusko-kinesku; pregovori sa Japanom da se potpiše mirovni sporazum i time stavi tačka na teritorijalni spor; rešavanje “nuklearnog pitanja” Irana; napori da ceo svet shvati opravdanost ruske vojne operacije protiv Gruzije, koja je pretila da preraste u ozbiljan sukob sa SAD; i naravno pregovori radi normalizacije stanja na Kavkazu. Nastojao je svakako i da učvrsti položaj Rusije na Bliskom Istoku, što su dodatno otežavale arapske revolucije i oružani sukobi u Libiji i Siriji.

Lavrov je poznat po svom odlučnom karakteru, tome u prilog govori i činjenica da ga neki zovu “Ministar Njet”. U 2008. je, recimo, britanski list “Dejli telegraf” tvrdio da se ruski ministar za vreme telefonskog razgovora sa svojim britanskim kolegom Dejvidom Milibandom toliko naljutio da je, navodno, od svega što je tada izgovorio teško bilo šta moglo da se objavi u štampi. A bivše američke državne sekretarke Hilari Klinton i Kondoliza Rajs priznale su da ih je često “dovodio do ludila”.

Ovo su citati zbog kojih će Lavrov, između ostalog, ostaviti dubok trag u svetskoj politici:

“Nisam plaćen da budem optimističan”

Ruski diplomatski vrh imao je bilateralni sastanak sa tada državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem u Švajcarskoj pre dve godine, gde je nekoliko svetskih lidera radilo na konačnoj odluci o iranskom nuklearnom programu.

Kada je Lavrov upitan da li je optimističan povodom dogovora, rekao je: “Nisam plaćen da budem optimističan”. Keri je prihvatio šalu i rekao da nije dovoljno plaćen da bude optimističan.

“Rusija ima vremena i opet je spasila Evropu od same sebe”

– Ne možemo da izgubimo Evropu. Evropa bez Rusije nije Evropa. Rusija ima vremena i opet je spasila Evropu od same sebe – rekao je tokom prenosa uživo jedne ruske televizijske emisije, komentarišući saradnju Rusije i Brisela.

“Ko ste vi j… da mi držite lekcije?”

Ovaj navodni citat je iz 2008. godine kada se susreo sa britanskim šefom diplomatije Milibandom, čiji smo susret spomenuli u gornjim redovima. Tu rečenicu je citirao jedan kolega od Lavrova.

– Ko ste vi j… da mi držite lekcije? – rekao je tad svom kolegi kada su pričali o konfliktu u Gruziji, kada je Miliband insistirao da ugovori dijalog sa Sakašvilijem.

“Politički je nekorektno za damu da se obraća džentlmenima na kolenima”

U 2015. godini, ruski ministar diplomatije odbacio je pitanje novinarke tokom sastanka sa Kerijem, rekavši joj da se ne obraća muškarcima “dok je na kolenima”.

– Politički je nekorektno za damu da se obraća džentlmenima dok kleči – kazao je novinarki i pokazao na Kerija i nasmejao se.

Američki državni sekretar je sklopio ruke i nemo gledao u daljinu.

“Ako (država) izgleda kao terorista, ponaša se kao terorista, hoda kao terorista, bori se kao terorista, to je terorista, jel’ da?”

Ministar spoljnih poslova Rusije je na česte žalbe Amerikanaca da njihovi vazdušni udari nisu zapravo usmereni na džihadiste Islamske države, odgovorio u svom stilu novinarima u Ujedinjenim nacijama u Njujorku.

– Ako (država) izgleda kao terorista, ponaša se kao terorista, hoda kao terorista, bori se kao terorista, to je terorista, jel’ da? – rekao je na pitanje novinara da definiše “druge terorističke grupe”.

“Apsolutno je neprihvatljivo da se razgovara sa Rusijom, ili bilo kim drugim u tom slučaju, na jeziku ultimatuma i sredstvima prinude”

Na pitanje o razgovorima o novom Hladnom ratu u odnosima između Zapada i Rusije, Lavrov je odgovorio:

– To je apsolutno neprihvatljivo da se razgovara sa Rusijom, ili bilo kim u tom slučaju, na jeziku ultimatuma i sredstvima prinude. Naš odgovor na jednostrane korake SAD, EU i nekih drugih zemalja je uravnotežen i u skladu sa pravima i obavezama Rusije prema međunarodnim ugovorima, uključujući i Svetsku trgovinsku organizaciju.

“Nisam iznenađen rusofobijom u američkom Kongresu”

Kada je upitan da li veruje da SAD pokušavaju da nametnu promenu režima u Moskvi, potcenjujući rusku ekonomiju, Lavrorv je rekao da ima “veoma ozbiljne razloge zbog čega veruje da je to slučaj”.

– Kada pogledate na američki Kongres, 80 odsto njih nikada nije napustilo SAD, tako da nisam iznenađen rusofobijom u Kongresu – rekao je tada.

“Precenili smo nezavisnost Evropske unije”

U istom intervjuu, prokomentarisao je ruske sankcije od strane EU.

– Naravno da sankcije bole, ali ne verujem da će one pomoći EU. SAD su naredile EU da nametnu sankcije i iskreno, precenili smo nezavisnost EU – istakao je Lavrov.

“To je detinjasto, ali šta da radimo? Ponekad veliki momci igraju igrice”

Ovaj komentar je dao u vezi sa odnosima između Rusije i NATO-a, koji je praktično presekao sve veze sa Rusijom dok se kreće “u blizini ruske granice”, ali je ipak hteo rusku pomoć za obuku avganistanskih pilota.

“Sada možete da vičete”

U aprilu ove godine, posle sastanka sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom, Lavrov je bio iznenađen ponašanjem američke novinarke.

Naime, ovu rečenicu uputio novinarki je koja i pre nego što su zvaničnici seli za sto, napadno postavljala pitanja o Siriji.

“Da li je istina da podržavate vladu Sirije? Kako komentarišete jučerašnje saopštenje Bele kuće”, pitala je Lavrova, a onda su joj se pridružili i drugi.

– Ko vas je tako vaspitao i učio da se ponašate? – pitao ju je Lavrov pre početka sastanka.

Onda je na kraju sastanka usledio i komentar šefa ruske diplomatije upućen novinarki: “Sada možete da vičete”.

“Šalite se”

Tokom jučerašnjeg susreta Lavrova sa Tilersonom u Beloj kući, njih dvojica su stajala kako bi ih fotografisali. tada je sarkastično primio na znanje iznenadno otpuštanje direktora FBI Džejmsa Komija.

Na pitanje novinara hoće li otpuštanje baciti senku na njihove razgovore, Lavrov je odgovorio u sarkastičnom tonu: “Je li otpušten? Šalite se. Šalite se.”

Izvor: Telegraf.rs

Foto: arhiva