Pet zanata sa početnim platama većim od 1.000 evra, a đaci ih jedva upisuju

Varilac

Iako je posao bravara/zavarivača dobro plaćen i ima veliki potencijal za brzo zapošljavanje, pritom njegove usluge traže se na sve strane što se može videti po broju oglasa na internetu, deca, ipak, nisu toliko zainteresovana za ovaj smer koji donosi zaradu i do 2.000 evra.

SRBIJA JE POČETKOM 19. VEKA DOBILA DOZVOLU DA OSNUJE POŠTANSKU

Tehnička škola „Zmaj“ na Novom Beogradu poznata je po smeru za varioce, međutim iz godine u godinu broj zainteresovanih učenika se smanjuje.

Od 30 učenika, kolika je upisna kvota na ovom smeru, za bravare upišu samo njih dvadesetak, dok ih na kraju ostane oko desetak đaka. Na to ukazuje profesor praktične nastave Milenko Šordić koji za Nova.rs navodi da su najveći problem roditelji koji na sve načine pokušavaju da od deteta naprave naučnika.

„Roditelji bi želeli da im deca budu doktori nauka, a ne znaju ne znaju da je i zavarivač gospodin čovek, samo u plavom mantilu. Zbog toga nema zainteresovane dece, a šteta jer ovo je dobro plaćen posao. Naš učenik Dalibor, na primer, ove godine završava i odmah počinje da radi i to za platu od oko 1.000 evra, što je zapravo neka prosečna plata zavarivača u Srbiji. Nije malo uopšte“, kaže nam profesor.

Dodaje da je trenutno jedno od najtraženijih zanimanja u Srbiji operater mašinske obrade rezanja, ali da, nažalost, za tri godine smer nije upisao nijedan učenik.

Keramičar

Osnovci u Srbiji nisu preterano zainteresovani ni za posao keramičara, iako plata ovog „stručnjaka za pločice“ doseže i do 3.000 evra.

Profesor Mileta Petrović koji predaje praktičnu nastavu đacima na smeru za keramičara u Građevinskoj školi na Zvezdari navodi za naš portal da se prošle godine na smer keramičara upisalo samo 13 učenika, dok je upisna kvota bila 30.

„Glavni razlog što đaci ne žele u keramičare jesu predrasude njihovih roditelja o ovom zanatu. Oni bi da im deca završe neku bolju, četvorogodišnju školu, pa da idu na fakultete i verovatno budu na birou, što je realno. Neće niko da radi, a od ovog posla može lepo da se živi i da se zaradi. Keramičar može da zaradi u jednom danu prosečnu srpsku platu. Za ovim zanatom vlada ogromna potražnja ne samo u Beogradu, nego i u drugim gradovima širom Srbije, što i ne čudi jer je prosečna plata koju mogu da zarade keramičari od 2.000 do 3.000 evra“, navodi profesor.

Ove zanatlije su tražene i u inostranstvu. Međutim, profesor kaže da u poslednje vreme malo naših ljudi ode vani upravo zbog toga što su se plate tamo i ovde skoro pa izjednačile.

Monter suve gradnje

Termin „monter suve gradnje“ mnogo ne znači budućim srednjoškolcima, a ni njihovim roditeljima jer ni ne znaju šta predstavlja to zanimanje. I to je upravo najveći problem – nedovoljna informisanost o samom zanimanju čija je početna plata 120.000 dinara.

Građevinska škola Zvezdara upisala je prošle godine samo 12 đaka na smeru monter suve gradnje.

Profesor na smeru monter suve gradnje Petar Rakas kaže za Nova.rs da bi mogao da zaposli 200 đaka samo da ih ima.

„Ljudi nisu dosta informisani, nekada roditelji pomisle da će im deca biti fizikalci, kako najčešće kažu, ali to nije tačno. Učenici monteri suve gradnje uče osnovne radne operacije vezane za suvu gradnju, a to je montiranje spuštenih plafona, pregradnih zidova i obloga od gipsanih ploča u enterijerima. Oni koji se odškoluju za majstore rade stručne poslove i kako vreme napreduje, oni vrlo brzo postaju poslovođe minimum, a preduzetnici vrlo često“, objašnjava profesor.

Prema njegovim rečima, svaki iskusni preduzetnik zna da ne može naći bolje radnike od najmlađih, a najvrednijih – zato učenici Građevinske škole uglavnom po završetku prakse koja im je pritom plaćena, ostaju da rade u toj firmi u kojoj su i obavljali praktičan rad.

„To je logično jer su preduzetniku takvi đaci dragoceni. Mnogi, takođe, i odlaze u inostranstvo, ali se mnogi i vraćaju jer se situacija u Srbiji promenila. Privreda je u ozbljnom zamahu, treba radne snage i ima dosta mojih nekadašnjih đaka koji su otišli u Nemačku, Rusiji, Austriju, Švajcarskoj, ali su se i vratili“, navodi on.

Moler

Usluge molera su u Srbiji jako dobro plaćene, ali je njega teško naći. A ako ga i pronađete, morate da čekate na termin makar tri meseca.

Nastavnik praktične nastave na smeru za dekoratere zidnih površina Goran Mijailović kazao je za Nova.rs da molera nema jer đaci izbegavaju ovaj smer u širokom luku – trenutno je na smeru samo troje učenika.

„Nažalost, tužno je koliko malo đaka upiše smer za molera. Prošle godine ih je bilo samo sedmoro, pre dve godine šestoro, dok trenutno imamo samo tri učenika treće godine na smeru za dekoratere. Dakle, njih šesnaestoro za tri godine, što je zastrašujuće. Nije mi jasno zašto je situacija ovakva kada je plata solidnog molera i više nego dobra. Oni rade na dnevnicu, a dnevnica solidnog dekoratera je od 50 do 70 evra. Poznajem puno majstora koji se bave ovim poslom, a koji ne mogu da pronađu pomoćne radnike“, objašnjava Mijailović.

Nastavnik Mijailović dodaje da učenici koji se odluče za ovaj smer, posle završene škole odlaze u inostranstvu zbog veće plate.

„Iako u Srbiji vlada pomama za ovim majstorima, ipak postoji razlika u ceni. Dok ovde može da zaradi oko 70-80 evra, tamo može da se dobije od 100 do 150 evra po danu i što đaci kažu, idu dok su mladi jer kad se ožene, uglavnom se vrate u Srbiju“, ističe on.

Pekar

U Srbiji vlada potražnja i za pekarima čija plata se kreće od 90.000 pa do 150.000 dinara.

vlasnik jedne pekare u Svilajncu Draganom Pajićem koji je nekoliko meseci tražio radnika, iako mu je ponudio fantastične uslove rada i platu od 120.000 dinara.

„Da mi je neko rekao da ću čekati radnika kao ozeblo sunce, ne bih mu verovao. Kako ljudi nisu motivisani platom od 120.000 dinara, stvarno mi nije jasno. Dnevne smene, osam sati rada, prijava… Gde imaš takve korektne uslove? Pa pekari rade i po celu noć i po ceo dan, a ja stvarno poštujem onako kako napišem, ali nema nikog da se javi“, opisao je tada očajni masjtor Dragan.

A majstora u pekarstvu nema jer osnovce u Srbiji ne zanima ovaj smer u poljoprivrednoj školi.

Primera radi, u srednjoj stručnoj školi „4. juli“ u Vrbasu prošle godine je pekarski smer upisalo samo četiri učenika. Slična situacija je i u srednjoj školi „Sveti Trifun“ u Aleksandrovcu koja je na ovaj smer upisala samo pet od prvobitno planiranih 15 đaka.

Tako je i u beogradskim stručnim školama u kojima se edukuju budući pekari – izuzetno malo interesovanje za ovo zanimanje.