„Srbija je danas prošireni Beogradski pašaluk“: Istoričari Suzana Rajić i Danko Leovac za „BSC HAPPY PORTAL“

O srpskom 19. veku, reformisanju srpske države, 200 godina od rođenja kneza Mihaila Obrenovića i gubitku krvavo stečenih teritorija tokom 19. i početkom 20. veka, za „BSC HAPPY PORTAL“ govorili su istoričari sa katedre za Istoriju srpskog naroda u Novom veku na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Suzana Rajić i prof. dr Danko Leovac.

 – Povodom jubileja 200 godina od rođenja srpskog kneza Mihaila Obrenovića, sina kneza Miloša Obrenovića, ubijenog u atentatu 1868. godine, naši sagovornici su istakli da je u pitanju jedan od najvažnijih jubileja, za koji se nadaju da će nastaviti da se obeležava u budućnosti, upravo zbog ogromnog značaja koju Knez ima za srpsku istoriju i stvaranje i uređenje srpske novovekovne države – 

 – Razgovor sa profesorima se ticao najpre zakonodavstva i reformi koje su oblikovale srpsku državu, a za koje je isključivo zaslužan knez Mihailo – te u skladu sa tim i pitanje da li je knez Mihailo bio najveći srpski reformator?

– Tu moramo postaviti pitanje da li kao prvi veliki, ali hajde da ne budemo pretenciozni, jedan od najznačajnih sigurno da – kaže Danko Leovac i dodaje: Tu su reforme značajne za jačanje vojne sile, Narodne vojske, zakon o činovnicima itd.“

– Profesori se slažu da je pozadina ubistva srpskog kneza višeslojna i da ne možemo reći da je u pitanju samo jedan razlog – 

– Ljudi koji su ga ubili, braća Radovanović, nisu išli u smeru protiv reformi  – kaže Leovac, a profesorka dodaje: „Za jedne su reforme bile slabe, a za neke suviše velike. U to vreme imamo 90 posto seljačkog stanovništva, koje svakako ne može da doživi duh promene. Njegove reforme nisu dirale u život običnog čoveka, a sve te zavere su poticale iz visokih činovničkih krugova„.

 – Rajić smatra da se Knez suočavao sa mnogo neprijatelja, da je retko ko razumeo njegovu viziju i da je takva atmosfera na političkoj sceni tada i dovela do ubistva kneza Mihaila – 

– Nije diran status seljaštva, dirano je u interese ostalih. Otpor je postojao veliki zato što je inteligencija želela da razvlasti Kneza, ona je smatrala da je egal sa vladarem. Ona nije smatrala da je on predoređen da vodi narod u budućnost. Takav je bio Milivoje Petrović Blaznavac, takav je bio Jovan Marinović. Kako su Ilija Garašanin i Marinović razgovarali sa Knezom, danas ne mogu da pomislim da tako neko može da razgovara sa vladarem – rekla je ona i duhovito prokomentarisala: „Najteže je biti prvi u svom selu“.

 – Profesorka je stava da će uvek biti kritičara, šta god i kako god radili, sa tim se teško suočavao i knez Mihailo – 

– Knez je shatao probleme, ali kritičari su uvek tu, šta god da uradite neko vas napada. Srbija je tada na pola veka svog državnog života. Ona je velikim finansijskim naporima tada školovala svoje ljude, da može da ima ponekog lekara, po nekog profesora, da može da ima ponekog profesora na Velikoj školi. Nisu mogli godinama da prevedu Napoleonov kodeks i kad su ga preveli svih 1001 član, shvatili su da to ne odgovara prilikama u Srbiji – smatra Rajić.

– U nastavku razgovora postavilo se pitanje da li je knez Mihailo osloboditelj srpskog naroda, profesori komentarišu da je naš identitet danas zasluga nastradalog Kneza – 

– Mislim da nam je taj mentalni sklop, da smo mi dostojno društvo, to nam je on usadio. Knez Mihailo nam je omogućio da postojimo kao balkanska država u epicentru i da se naši zahtevi cene. Čitava Evropa od Kneza zna za Srbiju i ceni Srbiju zbog kapaciteta kneza Mihaila da iskaže srpske zahteve i da se bori. I Rusi i Britanci i ostali, nije štedeo nikoga. Jasno je svima šta je Srbija od kneza Mihaila – rekla je profesorka.

– Srbija je postala glavni centar na samom Balkanu, svi narodi i države su gledali na Srbiju kao jezgro okupljanja. On je išao postupno

 – Profesorka smatra da je vladar o kom ovde govorimo nepravedno skrajnut, kao i njegova politika koja je donela oslobođenje Srbije i reforme, koje su temelj postojanja naše države, za razliku od politika 20. veka, koje su Srbiju svele, na, kako profesorka kaže, „Beogradski pašaluk“ – 

– Da smo uspeli da ostanemo i opstanemo na ratničkim rezultatima iz prve polovine 20. veka, danas bismo možda imali kapital da govorimo o jednoj drugoj politici. Mi smo u 20. veku izgubili sve što smo u ratovima u prvoj polovini tog istog veka stekli i sad smo u malo proširenom Beogradskom pašaluku – zaključuje ona.

– Diplomate koje dolaze, knez Mihailo ih obilazi, on sa njima pregovara, imao je kapacitet da pregovara… znate koliko je značajno da pričate sa Bugarima, Grčkom, Rumunijom, sa knezom Nikolom, hrvatskim strankama, stranim političarima. To je značilo da vredite, ćim možete da vodite pregovore – zaključuju profesori.

NOVINAR: MILOŠ SIMEUNOVIĆ