TEMA

Davne 1893. godine naš najveći naučnik Nikola Tesla osvetlio je Svetski sajam u Čikagu koristeći naizmeničnu struju. Od tog dana svet više nije bio isti.

U narednih 130 godina, sve do današnjeg dana, ljudi su se oslanjali na električnu energiju, u početku kao izvor svetlosti, a kasnije kako se nauka razvijala, kao pokretačku snagu za različite mašine i uređaje.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Potreba za električnom energijom se toliko ustalila u životima ljudi da većina nas ne bi mogla ni da zamisli život bez frižidera, šporeta, televizora, računara, mobilnih telefona… Ipak, kako je rasla potražnja, pojavio se problem: Kako proizvesti dovoljnu količinu električne energije za sve kojima je ona potrebna?

Još za života Tesle, građene su hidroelektrane koje su uspele da daju delimičan odgovor na ovo pitanje. Pored iskorišćavanja snage vode, za sada poznate mogućnosti za dobijanje električne energije su sagorevanje fosilnih goriva i biomasa, iskorišćavanje snage vetra, solarne i nuklearne energije.

U savremenom svetu, proizvesti električnu energiju nije dovoljno već se nastoji da se vodi računa i o uticaju takve proizvodnje na životnu sredinu, pre svega emisiju karbon-dioksida CO2 koji se smatra direktnim uzročnikom globalnog zagrevanja i efekta staklene bašte. Naravno tu su i drugi faktori poput zagađenja vode, vazduha ili zemljišta, ekonomske isplativosti takvog načina proizvodnje, dostupnosti neophodnih resursa i slično.

Još jedan važan aspekt vezan za električnu energiju je sposobnost da se ona proizvede onda kada je potrebna, jer potrošnja nije uvek konstanta. Primera radi, mnoge fabrike i preduzeća ne rade noću, ljudi obično spavaju i ne troši se velika količina energije. Sa druge strane, tokom dana ljudi su budni, koriste telephone, računare, fabrike rade i tada je potrošnja visoka.

Svaka zemlja teži tome da bude energetski nezavisna. Ipak u svetu ograničenih resursa i preklapajućih geopolitičkih interesa, to je jako teško izvodljivo.

Što se naše zemlje tiče, prema podacima sajta worldometers.info (podaci iz 2016. godine) Srbija proizvodi godišnje 36 540 300 MWh električne energije čime namiruje 123% svojih potreba. Od proizvedene energije 29% dolazi iz hidroelektrana, 0,07% iz vetroparkova, 0,03% iz solarnih panela, dok ostatak dolazi sagorevenjem goriva, a nuklearnih elektrana nemamo.

Kako se u svetu iz već pomenutih razloga teži smanjivanju, odnosno eliminisanju upotrebe fosilnih goriva za dobijanje električne energije, naša zemlja je suočena sa izborom kako, na drugi način namiriti rastuće potrebe.

I dok je energija iz obnovljivih izvora najefikasnija u zaštiti životne sredine, ona je jako skupa, a zavisnost od vodostaja, vetra i sunca presudna. Da bi ovakav pristup bio efikasan potrebna su ogromna ulaganja u svaku od ovih opcija kako bismo imali održiv, nezavisan i stabilan energetski sistem.

Što se tiče zemalja u svetu, Kina čak 88% energije dobija sagorevanjem fosilnih goriva dok obnovljivi izvori i nuklearne elektrane daju preostalih 12%. Ipak, Kinezi su zacrtali cilj da do 2060 godine njihov uticaj proizvodnje električne energije na emisiju CO2 svedu na minimum, pa se na postojeće 52 nuklearne elektrane, i njih još 19 koje su trenutno u izgradnji, planira još 43 u ovom trenutku.

SAD 65% svojih potreba dobijaju sagorevanjem fosilnih goriva, 20% energije dolazi iz nuklearnih elektrana, dok ostatak čine obnovljivi izvori. Kako zvaničnici navode glavni cilj u budućnosti je investicija u obnovljive izvore.

Kada je u pitanju Rusija, 89% dolazi sagorevanjem fosilnih goriva, što i ne čudi budući da je njena teritorija izuzetno bogata nalazištima nafte i prirodnog gasa.

Najbolji primer raznovrsnog energetskog sistema je Nemačka koja prema podacima iz 2020 godine ima 36,5% udela u proizvodnji električne energije od termoelektrana, čak 27,2% iz vetroparkova, 10,5% udela solarne energije, 12,6% dolazi iz nuklearnih elektrana, 9,4% sagorevanjem biomase i 3,8% iz hidroelektrana.

Sa druge strane, u njenom susedstvu imamo Francusku koja ima čak 56 nuklearnih elektrana koje namiruju 73% njenih potreba, dok se iz hidroelektrana doprema 11%, iz drugih obnovljivih izvora dolazi 8% (4,04% vetroparkovi, 1,54% solarni paneli, 1,8% sagorevanjem biomase), dok fosilna goriva u proizvodnji električne energije učestvuju sa svega 9%.

Svakako, pristup se razlikuje od države do države, uzimajući pritom u obzir resurse sa kojim one raspolažu.

Što se Srbije tiče svakako je poželjno postepeno smanjivati količinu energije koja se dobija sagorevanjem, uglja, gasa i nafte, ali ostaje pitanje da li to učiniti po Nemačkom modelu koji se zasniva na ulaganju u obnovljive izvore što je skup ali ekološki najprihvatljiviji poduhvat ili uložiti u nuklearnu energiju koja bi značajno smanjila emisiju CO2, ali i omogućila da se određena količina energije proizvodi po potrebi.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74