U SRBIJI 10 HILJADA MIGRANATA: Evo iz kojih zemalja najviše dolaze!

U Srbiji se nalazi oko 10.000 migranata, što je skoro dvostruko više u odnosu na kraj prošle godine, zbog čega treba razmisliti o širenju smeštajnih kapaciteta u susret zimi, izjavio je danas izvršni direktor Centra za pomoć tražiocima azila Radoš Ðurović.

On je ukazao i da je, s obzirom na povećan broj ljudi koji u Srbiju ulaze sa juga, uz značajan broj ljudi koji bude vraćen u zemlju na severnim granicama, sve veći problem krijumčarenje, koje je sve intenzivnije, a teško je boriti se sa tim.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

U izjavi za Tanjug, Ðurović je rekao da se tokom leta povećao broj izbeglica i migranata u Srbiji, i to skoro dvostruko u odnosu na kraj prošle godine, o čemu, kaže, govori i činjenica da građani Srbije sada mogu ponovo da vide te ljude i duž auto-puta, u pograničnim oblastima…

“Radi se o oko 10.000 ljudi koji se u svakom trenutku nalaze kod nas. Nisu svi u kampovima, tamo je oko 4.000, a ostali se nalaze ili u prvatnom smeštaju ili na otvorenom”, kazao je on.

U strukturi izbeglica dominiraju Avganistanci, kojih je oko 40 odsto od ukupnog broja, zatim slede migranti iz Sirije, Pakistana, Bangladeša, Iraka, i drugih zemalja sa Bliskog istoka.

Ukazuje i na specifičnu migraciju ljudi iz Burundija, koji beže od političkog progona u toj zemlji, a zahvaljujući bezviznom režimu, uspevaju avionima da uđu u Srbiju i zatraže azil, kao i na jedan broj migranata iz Indije, koji, pojašnjava, ne žele da ostanu u Srbiji, niti da se vrate u Indiju, već da put nastave dalje.

Konstatuje i da je sve više mladih, jedva ili tek punoletnih, koji beže iz Avganistana, od talibanskog režima.

Kada je reč o izbeglicama iz Ukrajine, kaže da je u prvih šest meseci više od 52.000 ljudi iz te zemlje ušlo u Srbiju, a od toga je nešto više od 10.000 ljudi ostalo i prijavilo boravak ovde.

“To nisu male brojke, međutim, ti ljudi se ovde lako snalaze, još uvek troše svoj novac, mogu da rade, mi im pomažemo da dobiju radne dozvole, da se zaposle… Ali, još mnogo njih ostaje da zatraži privremenu zaštitu, a očekujemo da se to intenzivira kako dolazi septembar, zbog škole, a i kako im ponestaje novca”, rekao je Ðurović.

Pojašnjava i da jedan deo ljudi iz Ukrajine ima neke veze sa Srbijom, poslovne, rođačke ili prijateljske i ovde se osećaju kao kod kuće, ali da ima i onih koji napuštaju Mađarsku ili Rumuniju, jer su tamo uslovi za ostanak teški, pa pokušavaju da ovde dobiju zaštitu u nadi da će se vratiti kući posle rata.

Kaže i da Srbija može da izađe na kraj sa 10.000 ili nešto više izbeglica, koje treba prihvatiti kako treba i poslati signal humanog odnosa prema migrantima, a da to ne bude veliki zahvat za sistem, i uključiti te ljude u drustsvo, jer ispunjavaju sve preduslove koje grupe iz drugih zemalja nemaju.

Ðurović je rekao i da je dobro što je Vlada Srbije reagovala na brz i efikasan način, usvojila odluku o privremenoj zaštiti, kako ljudi iz Ukrajine ne bi bili u “sivoj zoni”, ali da sistem nije sproveo tu odluku na efikasan način, jer nije mnogo napredovao tokom migrantske krize, i da i dalje ima problema sa pristupom zdravstvenoj zaštiti, trzištu rada, uključivanju u obrazovni sistem…

On je rekao da je osnovna zdravstvena zaštita u Srbiji obezbeđena velikom broju ljudi, bez obzira da li su pravno vidljivi, ali da postoje i izazovi, pre svega kada je reč o finansiranju, budući da je EU dominantni donator koji daje novac za pružanje tih usluga, a što na duži rok dovodi do “odvikavanja” sistema da obezbeđuje sredstva za tu namenu.

”Postoji problem, projekat EU je završen, ali nije zapocet novi, sada imamo prazninu. Pitanje zdravstvene zaštite mora da se reši da ne zavisi od toga da li će donator da obezbedi novac”, mišljenja je Ðurović.

Na pitanje o krijumčarenju, Ðurović ukazuje da situacija u kojoj svaki dan u Srbiju više od 450 ljudi uđe iz pravca Severne Makedonije, uz svakodnevno proterivanje i do 600 ilegalnih migranata iz pravca Mađarske, Rumunije i Hrvatske – ide na ruku krijumčarima.

“Proterivanje i novi priliv, samo usmeravaju te ljude u ruke krijumčara, a pošto žele da se domognu zapada što pre, spremni su da plate i budu eksploatisani. To je ogroman i unosan posao”, rekao je Ðurović.

Pojašnjava da jednog čoveka možete da krijumčarite bezbroj puta, za razliku od droge i oružja, koje prenesete jednom – te se može zamisliti kolike iznose krijumčari zarađuju na muci migranata, a zbog toga se u taj posao uključuju i domaći građani.

Ukazuje i da se može doći do izvršilaca, ali da je teško doći do samih organizatora, a teško je i dokazati to krivično delo, jer su potrebni svedoci, oštećeni, prevoidioci…

“Nažalost, borba protiv krijumcara ne daje rezultate, i ono postaje sve intenzivinije. Rešenje je ne samo kroz intervencije tužilaštva, policije, suda, već i kroz diplomatske odnose sa Mađarskom, da se završi praksa vraćanja ljudi”, rekao je Ðurović.

Kada je reč o sukobima među migrantima, do kojih je dolazilo u poslednjih nekoliko nedelja na severu zemlje, Ðurović napominje da su to obračuni između migrantskih kriminalnih grupa u borbi za prevlast na teritoriji oko Subotice, i ne treba ih povezivati sa svim migrantima, kako građani Srbije ne bi imali strah prema svima.

Na kraju krajeva, kaže, migranti su oni koji su oštećeni, a vinovnici su kriminalci.

Na pitanje preti li humanitarna kriza migtantima u Srbiji, zbog energetske krize koja nas čeka na zimu, Ðurović je rekao da mi nemamo dovoljno kapaciteta za sve koje Mađarska vraća u našu zemlju – svega je 200-250 mesta u kampu u Subotici, a duž granice je i do 4.000 ljudi.

“Moramo da povećamo kapacitete. Sada smo već u nekoj situaciji humanitarne krize, jer su ljudi na otvorenom, gladni, žedni, potrebna im je pomoć… U ovom uvodu u drugu polovinu godine treba da razmišljamo o širenju krize, a proširenje kapaciteta je neophodno”, rekao je Ðurović.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74