Evo da li će biti formirana ZSO?

Predlog petorke, za koji je dogovoreno da se ne iznosi u javnost, dve strane su načelno prihvatile kao osnovu ili okvir za dalje razgovore o tome kako ZSO treba da izgleda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da se dobar deo ovog predloga već sadrži u principima usvojenim sporazumom iz 2013. godine i potvrdio spremnost Beograda da o njemu razgovara, ali je i izrazio bojazan da ZSO ipak „nećemo uskoro videti“.

Na drugoj strani, kosovski premijer Aljbin Kurti tvrdi da je predlog u skladu sa Ustavom Kosova i da ne znači da je to ZSO kakva je bila predviđena sporazumima iz Brisela iz 2013. i 2015. godine. Kako je juče precizirao, on još nije prihvatio ponuđen nacrt, jer nije došlo do potpisivanja dokumenta, ali čim bude potpisan, biće poslat na razmatranje Ustavnom sudu.

U petorci koja je 21. oktobra bila u Prištini i Beogradu, podsetimo, bili su specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, savetnici za spoljnu politiku predsednika Francuske i kancelara Nemačke Emanuel Bon i Jens Pletner i diplomatski savetnik premijerke Italije Alesandro Katane.

Može li statut ZSO koji oni predlažu da ispoštuje crvene linije i Beograda i Prištine? Odnosno, da Zajednica ima ovlašćenja kakva su definisana Prvim briselskim sporazumom iz 2013, što je ključno za srpsku stranu, a da istovremeno bude na liniji kosovskog ustava, na čemu insistira Priština.

Koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlje 35 Dragiša Mijačić podseća da već postoji plan iz 2013. i 2015. godine, koji je dao osnovu kako ZSO treba da izgleda i koje su njene nadležnosti, kao i da je formiran menadžment tim koji je napravio nacrt statuta i koji je u Briselu već prezentovao jednu verziju. Upitno je, ocenjuje, da li će opet biti formiran novi tim za kreiranje statuta ili je „velika petorka“ donela dokument po principu uzmi ili ostavi.

„Ono što je nama najbitnije je to kako će se rešiti pitanje autonomije određenih nadležnosti, pre svega u oblasti zdravstva, kulture, obrazovanja, ali takođe i u nekim drugim oblastima kojima bi se bavila ZSO, kao što je prostorno planiranje i ekonomski razvoj. U ovom trenutku niko u javnosti nije obelodanio taj dokument, a da su to neki kredibilni izvori, tako da sačekaćemo, pa ćemo videti“, kaže Mijačić.

On smatra da nije realno da je u nacrtu petorke preslikan bilo koji od 15 evropskih modela koje je svojevremeno pominjao predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Mirosav Lajčak, ali da je moguće da su delovi tih modela inkorporirani u okvir predloženog statuta.

„Svaka autonomija se pravi u odnosu na istorijat i politički sistem u kome treba da se napravi. Tako da nije realno da bilo koji od tih 15 modela bude preslikan, ali mogu delovi od tih modela biti inkorporirani u okviru statuta koji je petorka donela u Beograd i Prištinu. Što će reći da se pretpostavlja da taj statut zadovoljava neke standarde EU za autonomiju, mada nema klasičnih evropskih standarda kada su u pitanju autonomije jer je svaka autonomija priča za sebe. Ali, zadovoljavaće standarde Konvencije o ljudskim pravima, o manjinskim zajednicama i slično“, rekao je Mijačić za Kosovo onlajn.

Naš sagovornik kaže da Kosovo ne može da pobegne od obaveze da formira ZSO i da je pitanje kakva će biti forma ZSO, a ne da li će je Kosovo osnovati.

„Znamo stavove Kurtija, on bi voleo da ZSO bude po ugledu na Zajednicu veća opština u Istočnoj Slavoniji, koja je jedna institucja koja naprosto nema neku veliku i značajnu funkciju. Takva zajednica svakako ne odgovara interesima srpskog naroda i onome što Srbi na Kosovu očekuju da će dobiti iz ovog procesa“, naveo je Mijačić.

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove smatra da je nacrt statuta verovatno usklađen sa Ustavom Kosova i da sadrži neke elemente koji nisu bili predviđeni Prvim briselskim sporazumom iz 2013. i sporazumom iz 2015. godine.

„Vrlo je moguće da tu postoje neki elementi koji nisu bili predviđeni sporazumom iz 2015, odnosno Prvim briselskim sporazumom iz 2013. godine“, rekao je Novaković za Kosovo onlajn.

Kako navodi, moguće je da postoje i neki elementi vezani za 15 modela evropske dobre prakse koje je ranije spominjao specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak. Novaković ukazuje da je i tokom izveštavanja 21. oktobra o samom toku sastanka sa velikom petorkom spomenuto da je statut uzeo u obzir i jedan od tih modela.

„Šta je to, veoma je nezahvalno govoriti, ali pretpostavljam da je u skladu sa onim što je dogovoreno u sporazumu iz Brisela ove godine, gde opet imamo spominjanje najboljih evropskih praksi. U pitanju je član 7, gde se govori o pravu samoupravljanja za srpsku manjinu na Kosovu i te evropske prakse“, dodaje Novaković.

Bez obzira na to što je premijer Kosova Aljbin Kurti rekao da je predlog petorke „dobar okvir za dalje razgovore“, Novaković kaže da je skeptičan po pitanju implementacije ZSO.

„Ovde je osnovni problem što je kompletna politička platforma Kurtija od 2014. godine zasnovana na protivljenju pregovorima, odnosno na protivljenju onome što je dogovoreno. Pitanje Zajednice je bilo ključno 2015. godine kada su bacali suzavac u Skupštini i kada su bili protesti na ulicama, tako da je njemu jako teško da sada odbrani formiranje tog tela bez obzira na kom osnovu“, kaže Novaković koji smatra da će pregovori svakako biti nastavljeni.

Formalnosti na kojima insistira Kurti – potpisivanje predloga i provera ustavnosti nacrta statuta od Ustavnog suda Kosova, kako smatra Novaković, ispostaviće se kao velike prepreke za prihvatanje Zajednice srpskih opština.

„Samo prihvatanje Zajednice će i Kurtija i Samoopredeljenje politički koštati i osim tih ideoloških predubeđenja i to jedan od razloga zbog čega sam skeptičan povodom implementacije te odredbe sporazuma“, ističe Novaković.

Politički analitičar Ljeart Hodža kaže da kosovski premijer Aljbin Kurti sada pokušava da Zajednici srpskih opština da novu „ambalažu“ koja će biti u skladu sa Ustavom i koja kao takva neće smetati ni ostalim političkim strankama na Kosovu.

„Kurti će mnogo insistirati na tome da ovo ambalažira i predstavi kao novi način sprovođenja i tumačenja člana 7. sporazuma iz Brisela koji podrazumeva samouređenje srpske zajednice, ali u principu, to mora da bude neki mehanizam. Ako se neće zvati Zajednica opština sa srpskom većinom, zvaće se nekako drugačije, ali on (Kurti) mora da se postara da to bude u skladu sa kosovskim Ustavom. Ako su emisari predstavili nacrt, mislim da su se oni postarali da bude u skladu sa kosovskim Ustavom, i ako je tako, niko sa kosovske strane neće imati nijedan validan razlog da to odbije“, smatra Hodža.