(NE) VESELI SE SRPSKI RODE: Ko to BRANI DA SE SRBI RADUJU UZ OMILJENU PESMU? VIDEO

Pesma „Veseli se srpski rode“ za kratko vreme postala je jedna od himni srpskog naroda, ali i izazvala neviđenu buru u regionu. U pesmi se veličaju srpska istorija i svetinje i za mnoge nosi emotivnu i duhovnu vrednost. Za neke druge, ona poziva na aneksiju, velikosrpsku hegemoniju, a spočitavaju joj čak i da je neonacistička. Sagovornici Kosovo onlajna smatraju da su takve optužbe zlonamerne i tvrde da ono što provocira zapravo proizilazi iz samog naslova – a to je poziv na radost i veselje.

Pesmu „Veseli se srpski rode“ izvodi crnogorska pevačica etno, duhovne i rodoljubive muzike Danica Crnogorčević. Postala je simbol protestnih litija Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, nakon čega se orila na mnogim događajima, pa i sa balkona Skupštine Grada Beograda na dočeku košarkaške reprezentacije Srbije i najboljeg tenisera sveta Novaka Đokovića. Najveću buru podigla je 23. novembra na Dejvis kupu u Malagi, kada se čula u pozadini dok su naši teniseri izlazili na teren. Dejvis kup je popustio pod pritiskom i izbrisao sa svojih profila snimak izlaska srpske reprezentacije.

Kome i zbog čega smeta pesma “Veseli se srpski rode”? Književnik i novinar Muharem Bazdulj kaže da smeta samo onima koji pokušavaju da pronađu bilo koju priliku da Srbe i Srbiju optuže za teritorijalne pretenzije na susedne zemlje. To je, prema njegovom mišljenju, potpuna zamena teza i besmislica.

„Meni se čini da ljudi koji su digli dževu ili frku oko te pesme i inače imaju problem sa Srbima i Srbijom. Zato traže bilo koji razlog da naprave zamenu teza i jedan sofizam. Najviše sam pronalazio kod Crnogoraca tu ideju. Oni zbog pominjanja Rumije koja se nalazi na teritoriji države Crne Gore vide to kao neku vrstu teritorijalnih pretenzija Srbije prema Crnoj Gori. To je apsurdno. Znamo da u Crnoj Gori živi tridesetak posto srpskog stanovništva. Dakle, kad se spominje srpski rod, tu se ne podrazumeva da svi Srbi žive u Srbiji. Uostalom, u Beču živi 100.000 Srba. U Beču se slavi kad god pobedi Novak ili neka sprska reprezentacija. To je vrsta pokušaja da se bilo koja stvar iskoristi kao neka optužba protiv Srba. U tom tekstu ne postoji nikakva ideja, tu se kaže „veseli se srpski rode“, ne kaže se „veselite se ljudi koji živite na teritoriji Republike Srbije“. Ja zaista ne vidim u smislu teksta i poruke pesme ništa što bi bilo problematično“, rekao je Bazdulj.

Naš sagovornik smatra zlonamernim komentare pojedinaca koji u ovoj pesmi vide iredentizam ili šovinizam. Objašnjava da se i drugi narodi ponašaju na isti način, pa tako čitava zapadna Hercegovina slavi sve uspehe hrvatskih sportista.

„Neki Miloš koji se preselio u Grac, neće on početi time nužno da navija za Austriju. On i dalje navija za Srbiju. Čak i ako će uzeti austrijsko državljanstvo zbog nekih praktičnih razloga, on će možda u sportu ostati i dalje navijač Srbije. Ta ideja da pesme koje služe da ljudi slave neku vrstu sportskih uspeha imaju neku dublju političku dimenziju, mislim da je to zloupotreba i zamena teza. Ali, opet kažem, postoje ljudi koji su poznati po dubinskom i sistematskom antisrpskom delovanju tako da mene to ne iznenađuje. Oni će sutra iskoristiti snimak dece u vrtiću kako pevaju „Bože pravde“ da kažu da je to indoktrinacija“, zaključio je Bazdulj.

Feđa Dimović, član grupe „Beogradski sindikat“, takođe u ovoj pesmi ne vidi ništa sporno i kaže da Srbi, kao i svi drugi narodi, imaju pravo da se vesele.

„Po mom mišljenju, ta pesma je fenomenalna. I srpski narod, kao i svaki drugi narod na zemaljskoj kugli, ima pravo da se raduje i veseli i da ističe svoju zastavu svuda gde Srbi žive. I tu ne vidim nikakvu velikosrpsku hegemoniju ili bilo koje druge zavere“, kaže Dimović za Kosovo onlajn.

On objašnjava da se uvek kada se desi neko slavlje koje koje simbolizuje srpsko jedinstvo, kao kada se slavi uspeh sportista, nađe “neka mala, ali glasna šaka ljudi” koja to kritikuje. Podseća da se nešto slično desilo i prilikom dočeka košarkaša i Novaka Đokovića ispred Skupštine Grada Beograda.

„Pevana je ta pesma i učestvovao je i `Beogradski sindikat`. I krenule su uvrede i omalovažavanje tog jednog fenomenalnog i emotivnog događaja. Postoji žal kod jednog kruga ljudi što ovo više nije Jugoslavija, što Beograd nije centar SFRJ, što je ovo Srbija, što se peva o njoj i o našoj crkvi. Srećan sam što su konačno došla vremena da možemo neke stvari da pominjemo bez straha i sa ponosom“, navodi Dimović.

Frontmen „Beogradskog sindikata“ dodaje da se, s druge strane, svako bori za svoje interese i navodi primer Albanije.

„Ako pogledate šta radi albanski narod, pre svega albanski lobisti, vidite njihov upliv u popularnu kulturu gde imaju tri, četiri izuzetno popularne svetske pop pevačice. U novom spotu Drejka, jednog od najslušanijih muzičara na planeti, pojavljuju se albanski grbovi i on je lično isticao albanske simbole. Ima čak i neku rimu gde pominje Prištinu. Očigledno Albanci daju veliku količinu para da se ta njihova ideja `velike Albanije` popularizuje“, objašnjava Dimović.

Kaže da i drugi narodi iz regiona imaju svoje interese i da u okviru toga postoji neka potreba da se napadne svaka srpska kampanja.

„To kod nas nije sistemska kampanja kao kod nekih. Ovde je prosto to čin pojedinca, kao što to radi Đoković ili neki drugi sportista, pa se zbog njih čuje ta pesma. Ovi kojima to smeta pokušavaju da svaku srpsku ideju predstave kao nešto loše, nešto nacionalističko, šovinističko, rasističko, genocidno… Oni vode te kampanje kako bi se zapravo prikrili drugi zločini i stradanje srpskog naroda“, kaže Dimović.

On objašnjava da je i „Beogradski sindikat“ često na meti zbog nacionalnih stavova u pesmama i veličanja kulture i tradicije srpskog naroda, ali da se oni na to više ne obaziru.

Filmski reditelj i scenarista Danilo Bećković kaže da ni pesma, ni stihovi nisu sporni. Ipak, ko hoće da pronađe povod za kritiku, naći će ga – mnogi već u naslovu.

„Mislim da je to veselje, taj poziv na radost nešto što provocira, jer mi smo naučili poslednjih 20 godina da mi nemamo pravo na radost. Da mi imamo pravo na izvinjavanje, da imamo pravo na krivicu, na neku vrstu posipanja pepelom. Ali, pravo na ponos i radost, ja mislim da je to ono što provocira. S druge strane, to je pesma koja kaže: Nek se srpski barjak vije. A onda nabraja gradove i mesta na kojima se taj barjak vije svaki put kada ti sportisti naprave neki uspeh. Zapravo ništa nisu slagali, ništa nisu krivo rekli time. Zaista, od Prizrena do Rumije vije se srpski barjak uz svaku pobedu Novaka Đokovića, košarkaša, bilo kog našeg sportiste“, kaže Bećković.

Pripadnici drugih naroda u pesmi se i ne pominju. Slave se, s druge strane, istorijske ličnosti i dinastije značajne za srpski narod. To, smatra Bećković, nikoga ne ugrožava, ali očigledno mnoge nervira.

„Ona govori isključivo o srpskom narodu, o srpskim zemljama, i govori na kraju krajeva o nekim istorijskim ličnostima – Obilićima, Petrovićima, Nemanjićima. Ne vidim da je bilo koja od tih dinastija, bilo koje prezime sporno na bilo koji način i da može biti sporno za bilo koga“, objašnjava naš sagovornik.

Nema pesme koja bi više priličila događajima na kojima se „Veseli se srpski rode“ proslavila, jer najveću radost donose nam upravo sportisti, smatra on.

„Ne postoji nijedna pesma koja njima više priliči. Ona je jedna od himni srpskog naroda. Postala je to za jedno veoma kratko vreme, a to je himna koja upravo odgovara onome što naši sportisti donose“, zaključuje Danilo Bećković.