PROROKOVIĆ O MODELU KOJI PREDLAŽE STJUART PIČ: Ko bi u slučaju Kosova bio Dablin, ko London, a ko Belfast?

Model Severne Irske u kontekstu dijaloga Beograda i Prištine u fokus je vratio izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič koji je naveo da je za ovaj dijalog dobar primer Sporazum na Veliki petak (Sporazum iz Belfasta) kojim je 1998. okončan sukob suprotstavljenih strana u Severnoj Irskoj.

“Osim modela Olandskih ostrva i Belgije još davno je pominjan model Severne Irske kao nekakav princip za uspostavljanje rešenja na Kosovu i Metohiji. Međutim, kao i u prethodnim primerima, ni oko primera Severne Irske nisam čuo ko bi tu igrao čiju ulogu. Ko bi ovde bio Dablin, ko London, a ko Belfast, to ne znam, ali pošto je to došlo od Stjuarta Piča, pretpostavljam da bi tu Beograd trebalo da garantuje nešto vezano za sporazum na KiM kojim bi se Srbima sa severa Kosova garantovala autonomija u okviru tzv. Republike Kosovo. Dakle, kontekst je potpuno drugačiji. Velika Britanija se nije odricala svog suvereniteta, nije menjala granice, a ovde se od Srbije očekuje da se odrekne od svog suvereniteta i da pristane na promenu granica. Tako da ne vidim da ta logika može koristiti Srbiji”, ocenjuje Proroković.

MILOŠ VUČEVIĆ ZA HAPPYTV: Sinoć smo vodili teške razgovore oko svih izbora, beogradski izbori su izbori odbrane Srbije!

On upozorava da je Sporazum na Veliki petak došao posle čitavog niza pregovora i integracije terorističkih grupa u politički proces.

“Ako je postavljeno ovako kako gospodin Pič misli, onda tu Srbi sa severa Kosova i Metohije treba da igraju ulogu terorista i njih potpuno treba integrisati u albansko-kosovski politički sistem. To je uloga koja je i na simboličkom i na psihološkom i na političkom planu neprijatna ili je poruka koja je za nas neprijatna. Takođe, kada govore o autonomiji katoličke manjine u Velikoj Britaniji, odnosno o autonomiji Severne Irske, oni podrazumeju da je Srbija defakto, pa čak i dejure u određenoj meri priznala tzv. Republiku Kosovo. U meri da im se omogući ulazak u sve organizacije osim u Ujedinjene nacije. To je preduslov svega i to je osnovni problem u bilo kakvoj raspravi o primeni Sporazuma iz Belfasta na Kosovu i Metohiji. Ne vidim uopšte prostor da se ta priča nastavi”, kaže Proroković.

Na pitanje ima li rešenja koja su korišćena na drugim mestima u svetu a da su “srodna” sa situacijom na Kosovu i primenjiva, on kaže da je svaka kriza ovakvog karaktera specifična i da paralele sa drugim krizama ne mogu da se prave u stoprocentnoj meri.

“Ako postoji dobra volja sve može da se reši. Imamo jedno potpuno originalno rešenje u BiH. A, šta su to entiteti? Konfederalne jedinice, federalne jedinice, regionalne samouprave, ništa od toga i sve od toga. Dakle, ukoliko postoji dobra volja i fokus medijatora da se do sporazuma dođe, onda on može da bude postignut.

To je ovde prvi problem. Drugo, ne možemo praviti “kopi pejst”, nešto može da se primeni a i nešto novo sasvim sigurno može da se osmisli. Za ovih 25 godina od kada su prvi pregovori organizovani do danas, na stolu su bili svi mogući modeli, opisi i objašnjenja svih postojećih kriza, i Zapadna Sahara i Hong Kong… Rešenja se mogu pronaći ali je potrebna dobra volja, ali ne vidim da je ima. Ovde je prvo određen cilj, pa su prema njemu usmeravani pregovori, a cilj je da Srbija prizna tzv. Republiku Kosovo. I onda ne možete doći do cilja zato što je svaki dalji ustupak na vašu štetu. To vidim kao ključno ograničenje svega”, kaže Proroković.