ČELIĆ: Srbija ne može nikome da ustupi istragu oko Banjske

Istragu događaja u Banjskoj, s pravne tačke gledišta, jedino mogu da vode organi države Srbije, mada tu postoji problem pribavljanja jednog dela dokaza na terenu jer oni ne mogu faktički da postupaju na mestu događaja. Prema propisima Srbije, ne postoji mogućnost da se istraga nekome poverava, makar to bio i međunarodni organ, ali bi možda bilo moguće napraviti neki ad hok sporazum po kome bi postojao neko od posmatrača u smislu stranih misija, ali ništa više od toga, kaže za Kosovo onlajn Duško Čelić sa Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Čelić na ovaj način komentariše pozive Evropske unije, njenih članica, ali i drugih zemalja, da se dešavanja u Banjskoj od 24. septembra, kada su poginula trojica Srba i jedan pripadnik Kosovske policije, razjasne i da se odgovorni privedu pravdi.

„Strogo pravnički gledano, nema apsolutno nikakve pravne smetnje da Republika Srbija i njeni pravosudni organi vode istragu, ni u procesnim zakonima niti u materijalnim koji, kako mi pravnici kažemo određuju stvarnu i mesnu nadležnost organa pravosuđa, nigde ne postoji zabrana postupanja kada je reč o teritoriji KiM. Moguće je da postupa nadležno Tužilaštvo i da vodi istragu. Ali postoje problemi dvostruke prirode. Prvi je da organi Srbije koji imaju pravnu nadležnost ne mogu da pribave jedan deo dokaza na terenu jer ne mogu faktički da postupaju na mestu događaja u Banjskoj na teritoriji KiM. A drugi problem, koji se čini krupniji, je političke prirode. Ako je pitanje ko će da veruje u objektivnost istrage, po prirodi stvari istraga mora da bude objektivna koje god nadležno tužilaštvo da je vodi. Ovde se, međutim, postavlja pitanje odnosa Beograda i Prištine. Ko god bi, teoretski gledano, vodio istragu, da li organi Republike Srbije ili organi u Prištini, tu bi postojao odnos nepoverenja, pa se postavlja pitanje da li može istragu da vodi neka treća strana“, kaže Čelić.

Kako dalje objašnjava, u krivično-procesnim propisima Srbije ne postoji mogućnost da se istraga nekome poverava, makar to bio i međunarodni organ.

„Međunarodni organi nemaju nadležnosti na teritoriji Republike Srbije i u tom pogledu ne mogu da je zasnuju, a pravosudna saradnja između Republike Srbije i Prištini ne postoji, tako da apsolutno nije moguće ustupiti taj predmet Prištini sve i kada bi teoretski gledano bio reči o nekoj državi, a Priština (Kosovo) nije država sa stanovišta pravnog poretka Republike Srbije, tako da je očigledno jedina mogućnost da istragu vode organi države Srbije. Možda je moguće napraviti neki ad hok sporazum da bude uključen neko od posmatrača u smislu stranih misija, i ništa više od toga. A, da li će Priština da prihvati rezulate te istrage, to je čisto političko pitanje, nije pravne prirode“, kaže Čelić.

Sve i kada bi se zanemarilo pitanje statusa, kako ocenjuje naš sagovornik, kada je reč o organima Prištine, po sredi je „kvazi pravni poredak koji je sebe diskvalifikovao da uopšte postupa po ovim stvarima“.

„Ovih nedelja, meseci, pa i godina, vidimo kako prištinsko kvazi pravosuđe postupa kada je reč o Srbima. Srbi se hapse bez naloga nadležnog tužioca ili sudije, arbitrano im se određuje pritvor, a pritvor postaje ne mera obezbeđenja prisustva osumnjičenog, nego praktično postaje kazna za Srbe. Uslovi u kojima izdržavaju pritvor su krajnje nehumani, za to postoje dokazi, izriču im se mere i iznad zakonskog maksimuma, što laik sebi ne bi mogao da dopusti. Postoji jedno diskriminatorno i neobjektivno postupanje kolega, koje čak i ne mogu da nazovem kolegama kada tako mogu da zloupotrebljavaju pravosudne funkcije čiji su nosioci. Dakle, apsolutno mi se čini da otpada bilo kakva priča da Priština bude na bilo koji način involvirana u istragu u vezi događaja u Banjskoj. U okolnostima kada se sprovodi politika sa elementima aprthejda prema Srbima na KiM naročito na severu, poverenje teško može da se zadobije. To što se tamo dešava proteklih meseci mene nažalost podseća na Pojas Gaze osim što nemamo uništavanje bombardovanjem te teritorije, ali praktično imamo gotovo istovetan arsenal kolektivnih mera prema Srbima na severu“, ukazuje Čelić.

On napominje da je Srbiji verovatno važno da međunarodna zajednica razume da će istraga biti objektivna i da bi u tom pogledu možda bilo moguće da se napravi neki ad hok sporazum sa nekom od međunarodnih misija.

„Možda bi najpoželjnije bilo da to bude nekakvo nadgledanje od strane Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom 1244, jer jeste da se postupak vodi na teritoriji centralne Srbije ali ima veze sa događajem na severu KiM, pa se možda može iznaći mogućnost da se UN uključe u smislu posmatrača a ne da imaju izršna ovlašćenja i da se međunarodna zajednica uveri u objektivnost postupanja pravosudnih organa u Beogradu. Čini mi se da je to maksimum koji može da se postigne, a za druge opcije ne postoji pravni osnov, niti bi bilo dobro za dignitet pravosudnih funkcija u Srbiji“, zaključuje Čelić.

Priština, međutim, već sprovodi svoju istragu i najavljuje da će njene rezultate predstaviti međunarodnoj zajednici, a na pitanje koliku težinu ima to što rade kosovski organi, naš sagovornik kaže da je prema tome „krajnje sumnjičav“, iako nije upoznat sa detaljima.

„Činjenica je da nisu dozvolili našim patolozima da učestvuju u obdukciji poginulih u Banjskoj i da je krajnje upitna uloga stranog patologa koji je, i ako je, u tome učestvovao. Nemamo ni patološki izveštaj, a od toga verovatno treba da se krene. Ne znamo način na koji su ubijene tri osobe srpske nacionalosti u tom događaju. Na osnovu postupanja prištinskih organa možemo da pretpostavimo na koji način su eventualno došli do izjava uhapšenih. Da li je bilo iznude ili nije? Mogli smo da vidimo čak i na društvenim mrežama kako se postupa sa uhapšenima, mnogi od njih su bili izloženi psihičkoj i fizičkoj torturi, pa je pitanje validnosti tih izjava krajnje otvoreno. Pitanje je šta je sa materijalnim dokazima u Banjskoj, da li su oni uzeti na način kako to predviđa forenzička struka. Ne znamo ni da li su strane misije učestvovale. Za Unmik znamo da nije bio na terenu tih dana, a da li je misija Euleksa obavljala neke istražne radnje ili je samo svedočila kako kažu, što je najverovatnije slučaj? Tako da sve to ukazuje da ti rezulatati do kojih Priština bude došla i koje će javno izložiti, zaista sa stanovišta Republike Srbije i njenog pravnog poretka ne mogu da budu validni“, zaključuje Čelić.