VIDEĆE SE KO JE VERA A KO NEVERA: Dok Vlada traži rešenje, opozicija bi NASILJEM PROTIV NASILJA

Nije vreme za jeftine poene, niti za nove podele.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u danu kada se dogodio masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ zamolio Srbiju za jedinstvo, empatiju, dostojanstvenu tugu i pijetet prema žrtvama, ali ni to nije bilo moguće. Čak ni na konferenciji za novinare … 

Pošto oni koji ne razumeju u kakvoj se situaciji Srbija nalazi ne žele da vide istinu, ili je vide, ali su jeftni politički poeni na prvom mestu u njihovom poimanju istine, nije zgorega  reci istinu našem narodu i onima koji samo istinu i žele. 

Jeftina politička prepucavanja ostavicemo opoziciji…

Pitate se šta je ko uradio po pitanju borbe protiv nasilja posle stravičnih zločina u našoj zemlji?

Počnimo od opozicije.

Situacija u kojoj se Srbija grčevito bori protiv copy cat sindroma, o kom je predsednik Srbije pričao na konferenciji za novinare dana kada je masakr u školi počinjen, trenutak u kom Srbija danonoćno traži uzroke, nazire rešenja i pod svoje okrilje stavlja ranjene, ucveljenje i ubijene smrću svoje dece, opozicija blokira jednu od najvažnijih saobraćajnica u Beogradu, blokira Gazelu, stvarajući time još vecu atmosferu panike .. ujedno naše tužne građane čini besnima, naravno da je sve upuceno na vlast a nikako ka onima koji su krivi sto u danima tuge nemamo gde, nego stojimo u mestu, kako na Gazeli, tako i po pitanju jedinstva, na koje se, podsetimo se, pozivao predsednik Vučić,

Usledilo je maltretiranje građana, neistomišljenika, onih koji bi prozborili i nešto što nije po mišljenju opozicije. Šta je rezultat? Još veći strah kod građana, još više podela, a onda prst opozicije u oko predsednika Republike. 

Na njihovom meniju su se našle pretnje smrću, saopštenja, lažne izjave, lažne kuknjave… Opet je on bio krivac za sve. Ekletantan  primer najtežeg oblika propagandne mašinerije, ili još gore, opsednutosti predsednikom Republike, sa samo jednim ciljem… potceniti ga, ugroziti, zbaciti…

Dok su se oni bavili udarima na državu, Vučić se bavio onim što je obećao, iako je sama akcija počela onog trenutka kada se za zločin saznalo.

Predložio je istog tenutka razoružavanje Srbije, odnosno oduzimanje nelegalnog oružja i obavezan otkup legalnog kako bi se za 90 posto smanjio broj oružja u domaćinstvima u Srbiji. 

Predsednik je predložio da se smanji starosna granica za krivično-pravnu odgovornost sa 14 na 12 godina starosti. Sledeći korak je bio upravo zaštita dece i vraćanja poverenja roditelja u državu, a to je raspoređivanje 1.200 policajaca po školama, što nam može omogućiti samo miran san, uprkos teškoćama da se toliki broj službenika obezbedi.

Formiranje Saveza za borbu protiv vršnjačkog nasilja, što će biti još jedan „štit“ u borbi protiv nasilja i mogućnosti da bilo ko ima razlog, povod, ili bilo kakvu ideju da zločin počini, a deci omogućava sigurnost, bezbednost i veru u to da će ih njihova država zaštiti, a društvo razumeti. Uz Savet formira se i Radna grupa za bezbednost dece na internetu, što ima istu ulogu zaštite, poverenja i jačanja samopouzdanja svih nas, ne samo naše dece.

Upravo je to ono sto je porucivao slogan Za našu decu, uprkos pritiscima, udarcima od kojih bi mnogi pokleli, predsednik i Vlada ne odustaju, upravo je to ta borba, koju opozicija nikada neće moći da razume, država je uz narod, uz svoju decu.