NAJČEŠĆE DILEME Jaja, post…

U poslednje vreme vrlo je popularno pet dana nedeljno jesti uobičajeno, a dva dana smanjiti unos kalorija na samo 500 do 600, ali mnogi lekari i nutricionisti se protive ovoj „dijeti“.

Kada je o pravilnoj ishrani reč, postoje večita pitanja: „Da li je zdravo piti crno vino“, „Smeju li se jesti jaja“, „Da li je crveno meso zdravo“ i tako dalje. Odgovori na ova pitanja povremeno se menjaju, a ovo su trenutno važeći.

1. Da li su jaja zdrava?

Zbog holesterola kojim obiluju jaja su donedavno bila na crnoj listi. Međutim, u međuvremenu su istraživači dokazali da holesterol u hrani nema mnogo veze s holesterolom u krvi, pa su se jaja opet vratila na naše stolove. Holesterol iz hrane direktno utiče na nivo masnoće u krvi tek u rasponima do pola grama dnevno. Sada se opet javlja zabrinutost oko jaja, holesterola i bolesti srca, ali ističe se da nije nužno izbaciti jaja iz jelovnika, nego ih ograničiti na 4-5 dnevno.

2. Da li je dobro piti crno vino?

U prevenciji srčanih bolesti ne preporučuje se ljudima da počnu da piju crno vino. Istina je da crno vino sadrži resveratrol, moćan antioksidans koji štiti ćelije od propadanja, ali ispijanje alkohola može dovesti do brojnih bolesti i stvoriti zavisnost. Ako želite da sprečite kardiovaskularne bolesti, radije se držite saveta kardiologa, ishranu bazirajte na povrću i voću, i bavite se fizičkom aktivnošću.

3. Da li je bezglutenska ishrana zdravija od ostalih?

Bezglutenske namirnice su u trendu i njihova konzumacija je u porastu u razvijenom svetu, ali ako nemate osetljivost/alergiju na gluten, ne treba da izbacujete pšenicu iz ishrane.

4. Treba li povremeno postiti?

Još se istražuju dobrobiti posta, koje uveliko zavise od toga koliko on traje i šta se pod njim podrazumeva. U poslednje vreme vrlo je popularno pet dana nedeljno jesti uobičajeno, a dva dana smanjiti unos kalorija na samo 500 do 600, što nije naišlo na odobravanje lekara i nutricionista. Ako želite da smršate, ključno je unositi onoliko koliko je organizmu potrebno (2000-2500 kalorija), a više vežbati. Osobe sa šećernom bolešću i oni koji uzimaju lekove za snižavanje pritiska treba da zatraže savet lekara ako žele da probaju ost.

5. Koristiti veštačke zaslađivače ili ne?

Treba paziti na to koliko šećera konzumirate i pokušate da smanjite njegov unos tako što ne zaslađujete sok, čaj, kafu, izbegavate industrijske slatkiše, keks, gotove umake i druge proizvode koji sadrže skrivene šećere. Veštački zaslađivači su znatno slađi od običnog belog šećera. Preporučuje se smanjivanje upotrebe proizvoda s oznakom “veštačko” ili “zamena za” na najmanju moguću mjeru ili njihovo potpuno izbacivanje.

6. Da li je veganska ishrana bolja od one u kojoj ima mesa i drugih životinjskih proizvoda?

Istraživanja su podeljena oko dobrobiti biljne prehrane i one u kojoj je zastupljeno meso. Oba načina imaju prednosti zavisno od situacija u kojima se primenjuju. Na primer, ketogena dijeta, koja se temelji na mesu i bogata je mastima, a skoro sasvim eliminiše ugljene hidrate, može smanjiti upale u organizmu i povećati osetljivost na insulin. Ishrana zasnovana na biljnim namirnicama doprinosi većem unosu voća i povrća koje je bogato vlaknima i poboljšava varenje i imuni sistem. Dugoročno, biljna prehrana je zdravija jer se prečest unos mesa, naročito njegovih prerađevina, povezuje sa većim rizikom za rak.

7. Koliko često treba jesti crveno meso?

Istraživanja rađena na Harvardu pokazuju da često konzumiranje crvenog mesa može dovesti do razvoja kardiovaskularnih bolesti. Međutim, kritičari često ističu važan argument: nije isto jedete li često prerađeno meso kao što su slanina, hot dog, viršle, različite burgeri ili čistu juneću šniclu. To meso je odličan izvor gvožđa, vitamina B12 i proteina. Kada jedete meso, birajte krto meso bez vidljivih masnoća i nemojte ga izbacivati iz ishrane, ali ograničite ga na dva obroka nedeljno zbog zasićenih masnih kiselina i holesterola. Crveno meso je, u odnosu na belo, bolji izvor proteina, vitamina B12, cinka i gvožđa