PROBAJTE: Dovoljno je samo 3 minuta da pronađete stanje mirovanja čak i u najstresnijim situacijama!

Život je pun izazova koje stvaraju stres i nemir. Stavili ste ključeve negde i sada ih jednostavno ne možete pronaći, a već kasnite na posao? Da li šef zahteva od vas nemoguće?

U takvim trenucima potreban vam je pouzdan i efikasan način da se smirite. Tehniku zadržavanja daha koristile su specijalne jedinice mornarice i službe za brzo reagovanje. Odnosno, ljudi koji rade u zaista stresnim uslovima. Suočeni sa opasnošću ili mogućom pretnjom, instinktivno prelazite u režim kada imate dve mogućnosti: da pobegnete ili da pobedite.

U stresnoj situaciji u organizmu se dešavaju mnoge hemijske reakcije. Mobilišu se svi resursi koji vas štite od pretnje (stvarne ili imaginativne). U oba slučaja, vaša reakcija na stres biće ista.

Dakle, u slučaju stresa, simpatički nervni sistem signalizuje nadbubrežna žlezda. Oni zauzvrat počinju da proizvode kateholamine, uključujući adrenalin i norepinefrin. Kao rezultat toga, srce počinje brže da lupa, krvni pritisak raste i disanje se ubrzava. Zenice počinju da se šire, a koža postaje crvena. U posebno opasnim slučajevima, mišići se takođe zatežu. Drugim rečima, vaše telo se priprema da pobegne od opasnosti u pravom smislu te reči.

U savremenom svetu postoji toliko mnogo različitih izazivača stresa da skoro teško prođe dan u kojem samo vlada mir.

Čak i nakon blage stresne situacije, telu će možda trebati do 45 minuta da se vrati u stanje ravnoteže. Zato vežba disanja o kojoj govorimo, u pravom smislu te reči, može vam spasiti život. Naučiće vas kako da reagujete na stres.

Ova tehnika se još naziva i tehnika "bokserskog disanja".

Šta se dešava u telu nakon nekoliko minuta dubokog disanja?

Dubokim disanjem (podrazumava da izdah traje duže od udaha) stimulišemo nerv vagus. Ovaj nerv šalje mozgu signal da isključi simpatički nervni sistem i uključki parasimpatički nervni sistem. Upravo je ovaj deo vašeg nervnog sistema odgovoran za odmor, opuštanje i varenje hrane.

Kao rezultat dubokog disanja, proizvodnja adrenalina je blokirana i onemogućen je mehanizam "pogodi ili beži". Mozak je ponovo u stanju da donosi racionalne odluke, u stanju opuštene koncentracije.

Alfa talasi koji se pojavljuju usled dubokog disanja stvaraju "pozitivnu petlju". Zbog toga se vraća harmonija između tela i uma. U takvim trenucima dođu nam sjajne nove ideje, inspirisani ste i kreativni. To vam omogućava da nešto stvorite bukvalno iz ničega i to kada vam je najpotrebnije, odnosno u slučaju nužde ili stresa.

Kako duboko disati

Možete početi sa tehnikom "bokserskog disanja" , a kasnije promeniti vreme udisaja i izdisaja.

Tehnika "bokserskog disanja" prilično je jednostavna. Prvo pomoću dijafragme udišete dok ne izbrojite do 4 , a zatim polako izdahnete, takođe brojeći do 4.

Potrebno vje da vam tokom vežbe disanja leža budu ravna i da napunite cela pluća vazduhom.

Ako sedite u pozi sa podignutim ramenima do ušiju, nećete moći pravilno da dišete. Naprotiv, disanje u ovom položaju izazvaće stres. Reakcija "pobedi ili beži" ostaje jer u toj pozi dišete površno, kao u trenucima intenzivnog uzbuđenja.

Jednom kada naučite jednostavnu tehniku, možete promeniti frekvenciju udisaja i izdisaja. Počinjete od broja 4 (udisaj) do 8 (izdisaj). Tada možete promeniti frekvenciju na 8:16, 10:20, 22:44, pa čak i 30:80.

U stvari, da biste osetili sve blagodeti tehnike dubokog disanja, uopšte nije neophodno razvijati veštinu na tako visok nivo. Dovoljno je da naučite da se svesno odnosite prema svom disanju i da ga kontrolišete u pravim trenucima. Ako naučite ovu tehniku, više nećete biti nervozni kao ranije.

Sve je zaista tako jednostavno. Dovoljno je samo 3 minuta (ili čak manje) da biste pronašli stanje mirovanja čak i u najstresnijim situacijama.

Izvor: Lovesensa.rs
Foto: Arhiva