11 PREVENTIVNIH MERA: Kako sprečiti maligne bolesti?!

To bi u Srbiji spaslo mnogo života, s obzirom na to da se godišnje razboli oko 36.000, a umre 20.000 ljudi. I u svetu bi se ovim jednostavnim merama prevencije, prema projekcijama onkologa, sprečilo obolevanje tri do četiri miliona osoba godišnje.

Tačna uloga svih vrsta namirnica, njihovih sastojaka i načina ishrane nije precizno definisana i ne zna se još koja vrsta i količina neke hrane, i posle kog perioda može da pokrene proces kancerogeneze. Smatra se, recimo, da crveno meso povećava rizik obolevanja od raka, ali još nije ispitan uticaj živinskog mesa ili ribe na pojavu malignih oboljenja, samo se pretpostavlja da je manji nego od crvenog, pogotovo svinjskog mesa. U načelu, iako se sada brže dijagnostikuje i bolje leči, karcinom je još prilično neispitana bolest.

Pošto se pouzdano ne zna kako on nastaje, ne zna se ni šta je glavni krivac za razvoj maligne bolesti. Postoje, međutim, opšte preporuke za “zdrav način ishrane” kojim se, tvrde stručnjaci, može smanjiti rizik kako za maligna oboljenja, tako i za oboljenja srca i krvnih sudova. Evo šta preporučuje Društvo Srbije za borbu protiv raka…

1. BIRAJTE HRANU BILJNOG POREKLA

Ishrana treba da bude bogata voćem, povrćem, leguminozama i žitaricama. Ovakav tip ishrane deluje preventivno u odnosu na više tipova malignih oboljenja i to na sledeće načine: direktno jer sadrži sastojke koji deluju zaštitno, indirektno zbog odsustva potencijalno štetnih sastojaka koji se obično nalaze u hrani životinjskog porekla i tako što niskokalorična hrana sprečava gojaznost koja je faktor rizika za neke oblike tumora.

2. VODITE RAČUNA O TELESNOJ TEŽINI

Odrasla osoba ne bi trebalo da bude teža od pet kilograma u odnosu na težinu koju je imala u mladosti. Gojaznost povećava rizik od malignih oboljenja endometrijuma (materice), dojke kod žena posle menopauze, debelog creva, bubrega. Osobe koje su bile gojazne u detinjstvu i tokom adolescencije sklonije su gojaznosti i u kasnijim godinama.

3. FIZIČKA AKTIVNOST JE NEOPHODNA

Ukoliko se na radnom mestu slabo krećete, nastojte da svakoga dana jedan sat brzo hodate ili radite slične aktivnosti, a jedan sat nedeljno intenzivnije vežbe. Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik za rak dojke, debelog creva i pluća. Pored toga, sprečava i gojaznost i rizike koje ona nosi, naročito oboljenja srca i krvnih sudova.

4. JEDITE VIŠE VOĆA I POVRĆA

Jedite voće i povrće više puta dnevno, to podrazumeva bar pet obroka, odnosno od 400 do 800 grama voća i povrća dnevno tokom cele godine. Ovakva ishrana smanjuje rizik nastanka raka usta i ždrela, jednjaka, pluća (naročito zeleno povrće), želuca (posebno sirovo povrće, zeleno povrće, luk, šargarepa, paradajz i citrusno voće) i debelog creva. Pored toga, voće i povrće štiti od raka grkljana, gušterače, dojke, mokraćne bešike, verovatno i jetre, jajnika, endometrijuma, grlića materice, prostate, štitne žlezde i bubrega. Voće i povrće sadrži vlaknaste materije, vitamine, minerale i druge bioaktivne sastojke.

Ishrana bogata vlaknastim materijama smanjuje rizik za rak debelog creva, dojke i gušterače. Ishrana bogata vitaminom C smanjuje rizik za rak želuca, usne duplje, jednjaka i ždrela. Namirnice sa prirodnim karotenoidima smanjuje rizik za rak jednjaka, želuca, debelog creva, dojke i materice…

5. SKROB I BELANČEVINE UMESTO ŠEĆERA

Jedite od 600 do 800 grama hrane biljnog porekla koja je bogata skrobom ili belančevinama. U ovu grupu svrstavaju se žitarice, zrnasto povrće, pasulj, grašak, sočivo, krtolasto povrće, šargarepa, bela zelen… Ovakva hrana, po mogućnosti minimalno obrađena, treba da čini 45 do 60 odsto ukupnog kalorijskog unosa, dok rafinisani šećer treba da čini manje od 10 odsto.

Integralne žitarice imaju prednost nad prerađenim (rafinisanim). Ova grupa namirnica sadrži vlaknaste materije, vitamine (B, C, E, karotenoide) i druge sastojke koji deluju zaštitno u odnosu na maligna oboljenja. Vlaknastih materija ima dosta u žitaricama i zrnastom povrću. One smanjuju rizik za rak debelog creva, dojke i gušterače. Preporučuje se da jedete sedam ili više porcija po 80 grama dnevno. Nasuprot njima, hrana bogata rafinisanim šećerom povećava rizik za rak debelog creva.

7. OGRANIČITE UPOTREBU CRVENOG MESA I MASNOĆA

Izbacite iz ishrane crveno meso (svinjetinu, govedinu, jagnjetinu) ili ograničite njegovu upotrebu na manje od 80 grama dnevno. Umesto crvenog mesa jedite ribu, živinsko meso i eventualno divljač. Hrana bogata mesom i mesnim prerađevinama povećava rizik za rak debelog creva, a verovatno i drugih organa. Pored toga, ova hrana sadrži i dosta masnoća koje povećavaju rizik i za rak pluća, dojke, prostate i materice. Ograničite upotrebu masne hrane, naročito životinjskog porekla. Koristite umerene količine biljnih masnoća, koje bi trebalo da čine od 15 do 30 odsto ukupnog kalorijskog unosa. Ishrana na bazi masnoćama životinjskog porekla povećava rizik za maligne tumore dojke, debelog creva, pluća, prostate i materice.

8. SMANJITE KORIŠĆENJE SOLI

Odrasle osobe ne bi trebalo da unose više od šest grama soli ili nešto više od jedne kafene kašičice na dan. Za decu je gornja granica upola manja. Prilikom pripremanja hrane, svedite upotrebu soli na minimum, koristite druge začine za postizanje dobrog ukusa. Ograničite upotrebu već posoljenih, gotovih namirnica.

9. BEZ HRANE ZAGAĐENE MIKOTOKSINIMA

Nemojte jesti hranu koja je, zbog dugog stajanja na spoljašnjoj temperaturi, možda zagađena mikotoksinima. Ukoliko se neke vrste namirnica, kao što su žitarice ili zrnasto povrće čuvaju u neodgovarajućim, vlažnim i toplim uslovima duže vreme, dolazi do razmnožavanja gljivica čiji se produkti, mikotoksini, smatraju kancerogenim. Mikotoksini, a naročito aflatoksin, povećavaju rizik za rak jetre.

10. IZBEGAVAJTE PREPEČENO, USOLJENO I DIMLJENO

Ne jedite prepečenu ili zagorelu hranu. Izbegavajte meso ili ribu pečenu direktno na plamenu (roštilj). Izbegavajte usoljeno i dimljeno meso. Usled preterane termičke obrade hrane, naročito mesa i ribe, dolazi do stvaranja kancerogenih jedinjenja koja povećavaju rizik za rak želuca i debelog creva. Prilikom dimljenja hrane, u nju dospevaju kancerogeni produkti sagorevanja drveta. Preporuka je da se prilikom termičke obrade hrane, naročito ribe i mesa, koriste niže temperature i da se hrana bari, dinsta, kuva na pari i peče.

11. VITAMINI I MINERALI

Podatke da ishrana bogata vitaminom C, karotenoidima i drugim sastojcima štiti od mnogih malignih oboljenja, ne treba shvatiti kao preporuku da se koriste fabrički preparati koji ih sadrže – bolje je pridržavati se preporuka o raznovrsnoj ishrani pretežno biljnog porekla. Ukoliko koristite neki od preparata, pridržavajte se preporučenih dnevnih doza jer preterane doze mogu imati štetne (toksične) efekte.

Izvor: Novosti

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Utorak
04:30 Rano jutro
06:45 Dobro jutro Srbijo
11:10 TOP SHOP
11:30 Parovi - Jutarnja kafica
11:55 Vesti
12:00 Parovi - Jutarnja kafica
12:55 Vesti
13:05 Parovi - Jutarnja kafica
13:50 Dnevnik
14:10 Parovi - Jutarnja kafica
14:30 Serija: Suze moje sestre
15.20 Posle ručka
16:00 Vesti
16:10 Posle ručka - nastavak
17:30 Telemaster
18:10 Glamur
18:30 Kviz: Naslovna strana
19:00 Upoznajte parove
21:00 Provodadžija
22:00 Parovi - Parograf
02:30 Parovi - Live