BITKA KOD LEPANTA: Kako su SERVANTES, kompas i brodska artiljerija spasili EVROPU

Nije bilo mnogo dileme te 1571. u osmanskim redovima. Ili ćeš vladati i kopnom i morem ili… U stvari, izbor je bio gotovo nikakav. Da bih vam dočarala koliko je to carstvo bilo u tom trenutku, napisaću da je Turska do bitke na Lepantu osvojila Egipat, Siriju, Arabiju, a došli su i do Tunisa i Alžira. A onda je najveća pomorska bitka presudila i podsetila Osmanlije da se teško sa osvajanja kopna prelazi na osvajanje mora.

Komandant osmanske ratne mornarice godinama je bio Hajrudin poznatiji kao Barbarosa, a još poznatiji kao alžirski gusar. Kad je preuzeo flotu imao je 77 godina. Poreklom je bio Grk sa ostrva Lazbos koga su Turci preveli u islam. Sa njim na čelu, turska flota je postala “strah i trepet” na Sredozemnom moru. Iako odavno nije bio gusar, Barbarosa se ponašao tako. Pljačkao je brodove, otimao ljudstvo i nestajao. Zato je trgovina u istočnom i zapadnom delu Sredozemlja prekinuta.

Hrišćani obrazuju Svetu ligu

U međuvremenu je Barabarosa preminuo. Naslednik mu je bio Mehmed paša Sokolović 1546, koji se na tom položaju zadržao do 1552. Zapovedništvo nad turskom flotom je kasnije pripalo Ali paši Mujedinu Zadehu. Pošto su Turci napali Kipar 1570, kao vrlo bitnu ekonomsku bazu, papa Pije V je zahtevao obnovu Svete lige za borbu protiv Turaka. Tako je i formirana hrišćanska flota koju su činili Venecija, Španija, Malta i papske države, a učesvovale su galije iz Kopra, Krke, Trogira, Kotora i Šibenika i sa ostrva Hvar, Krk, Cres i Rab. Hrvati vole da kažu da je u toj bici učstvovao svaki peti Hrvat. Sveta liga je prvo održala sastanak u avgusta 1571. u Mesini, na Siciliji. Za zapovednika flote izabran je Huan Austrijski, vanbračni sin Karla V.

Turci su krenuli svojim brodovima ka Lepantskom zalivu. Huan Austrijski krenuo je sa svojom flotom 16. septembra, a do Lepanta je došao 6. oktobra. Hrišćani su imali 232 galije i šest galeasa. Brojali su 44.000 mornara i veslača i 28.000 vojnika. Turci su imali 210 galija, oko 50.000 mornara i veslača i 25.000 vojnika.

U ranu zoru 7. oktobra 1571. flote su zauzele borbenu liniju. Svako je imao svoj cilj – Osmanlije da osvajaju, a hrićani da sačuvaju svoje blago. I svi su bili spremni da daju živote za svoj sveti cilj. Hrišćanska flota je sa leve strane uz obalu smestila 63 galije kojom je komandovao venecijanski general Barbarigo. Sa desne strane bilo je 64 galije kojim je komandovao Đenovljnin Đan Andrea Dorije. Centar je vodio Huan Austrijski. Rezerva od 35 brodova je bila pod palicom Španca Don Alvaro de Basana. Ispred svih, stajali su galeasi sa sicilijanskim admiralom Karoneom. Baš ti galeasi bili su raspoređeni dužinom celog fonta, jer su nosili topove. Po ugledu na hrišćane i Turci su ispo rasporedili snage.

Desnim krilom od 56 brodova komandovao je aleksndrijski paša Mehmed, na levom krilu od 93 broda glavni je bio Uluč Alija, a na sredini gde je bilo 96 brodova je bio Ali paša. U rezervi je bio 31 brod. Tačno u pola jedanaest pre podne sve je zagrmelo od topova i bitka je počela. Snažno, bez milosti. Prvo su se sukobili desno tursko i levo hrišćansko krilo. Hrišćanske snage bile su dalje od obale. Komandant turske flote pokušao je da opkoli hrišćane i da im dođe iza leđa, što je bilo pogubno. Onda su se sudarili centri. Otvorena je jaka vatra i u toj borbi poginulo je mnogo Turaka. U centru su bile najbolje turske jedinice.

Nije pobeda dok ima živih Turaka

Bitka je poprimila opasne razmere. Udar je bio neverovatan. Turci su nekoliko puta hteli da dođu na zapovednički, hrišćanski brod, ali su svaki put odbijeni. U jednom trenutku bitke, đenovski brodovi su napustili bojište i krenuli prema otvorenom moru. U povratku su udarili turske snage sa strane. To je presudilo bitku, a ne zna se da li je bio osmišljen potez ili puka slučajnost. Najzad, hrišćanski vojnici su se domogli broda na kome je bio glavni zapopvednik turskih snaga Ali paša i ubili ga. Iako im je vođa ubijen, Turci se nisu predavala i hrišćani nisu milslili da je sve gotovo dok još ima živih Turaka.

Ulič Alija je sa desne strane pokušao da pomogne centru da neprijatelju dođe iza leđa. Međutim, njih su napali Sicilijanci i rezervna jedinica pod komandom Alvara de Basana. Uluč Alija je ubrzo shvatio da od pobede nema ništa i sa 30 galija se povukao sa bojišta. Već oko pola jedan po podne, bitka je bila završena.

Značaj bitke

Bitka kod Lepanta bila je veliki udarac za Osmanlije. Turska je izgubila oko 200 galija, od kojih je 117 zaplenjeno. Ubijeno je oko 25.000 mornara, a 3.500 je zarobljeno. Oslobođeno je 12.000 veslača. Hrišćanska vojska pretrpela je neznatne gubitke. Uništenoje 15 galija, bilo je 8.000 poginulih i 2.500 ranjenih. Zanimljivost je da je u bici kod Lepenta učestvovao Miguel de Servantes, čuveni španski pisac. U bici je bio samo ranjen. Bitka kod Lepanta je značajna i još po dve stvari: bila je to poslednja bitka brodova na vesla koja je ujedno bila i najkrvavija do tad. U ovoj bici korišćeni su i novi izumi – brodski kompas i artiljerijsko naoružanje koji su bukvalno spasili Evropu.

Nataša Ilić/www.rokselana.com
Foto: Wikipedia