ŠEST GODINA NISMO ČULI NJENO „DOBRO VEČE“: Bila je jedna od najzanimljivijih ličnosti u Srbiji, omiljenija među mlađom populacijom, jako uvažena među starijima… (ŽIVOTNA PRIČA)

Najpopularnija lektorka u Srbiji, supervizor TV kviza „Slagalica“ preminula pre šest godina u 72. godini, posle duge i teške bolesti.

Bila je jedna od najzanimljivijih ličnosti u Srbiji, omiljenija među mlađom populacijom, jako uvažena među starijima. Ostala je u sećanju kao uvek nasmejana i doterana, plave kose, mladalačkog izgleda, vitkog stasa i vedrog duha. Za osam godina koliko je radila kao supervizor kviza TV „Slagalica“, postigla je ogromnu popularnost i slavu.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

„PRINCEZO MOJA JEDINA, LEPO MI PAJKI, PA ĆU DA TE ČUVAM U SNU!“: 15 godina od smrti TOŠETA PROESKOG (SEĆANJE)

Milka Canić bila je Srpkinja crnogorskog porekla, rođena, kako je govorila, „jedne godine u jednom gradu“ – Beogradu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu, na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost. Predavala je kao profesor u gimnaziji u Prištini i u Vojnoj gimnaziji u Beogradu. Pored pedagoškog rada, bavila se lekturom i korekturom i u tom svojstvu potpisala više od hiljadu knjiga. Svakodnevni mir pronalazila je u svom stanu na Vidikovcu, na poslednjem spratu solitera sa pogledom koji puca na Avalski toranj. Stan je uređen baš po njenom ukusu, prepun biljaka, umetničkih slika i naravno knjiga.

Sa suprugom Dragišom provela je najlepše trenutke svog života i jako je teško podnela njegovu smrt. Iza sebe je ostavila kćerku Katarinu, sina Tomislava i troje unučadi, kojima je posvećivala ogromnu pažnju.

Intervju sa Milkom Canic emitovan na Radio Telviziji Vojvodine u okviru Zabavne nedelje, 10.7.2008. Novinar: Petar Subotin YOUTUBE/PRINTSCREEN/callasladivina

„Sa njima uživam i oni čine da se osetim mladom i voljenom. Često me vrate mnogo godina unazad, u detinjstvo, kada sam se najradije igrala sa tatom. Sećam se naših igrica, nadmetanja, ljutnje na njega, opraštanja. Pomagala sam i majci u kućnim poslovima, a najviše sam volela da dedi pravim društvo dok je brao voće i pekao rakiju. To su za mene nezaboravni trenuci,“ govorila je Milka.

Bila je zaljubljena u književnost, knjige su joj bile život, te je ceo stan bio preplavljen njima. Zbog toga bi se mnogo puta svađala sa suprugom Dragišom.

„Jednom sam jedva namolila svog muža da usisivačem očisti kuću, pa kažem, hajde malo i ispod kreveta, a tu sam sakrila dva džaka knjiga, jer je on rekao: „Kupiš li samo još neku knjigu, da znaš…“ Ja mu rekoh da su tu knjige i setim se istog trenutka, ali kasno. Onda je on meni rekao: „E, pa, da znaš da ovo više neće moći!“ Međutim, došli smo do toga da sam ja svoju strast prema knjigama prenela i na njega, pa je i on posle počeo da ih kupuje sa radošću„, pričala je.

Nije ni slutila da će sa TV ekrana osvojiti najširu publiku, a ni da će toliko zavoleti taj posao. Bila je skeptična da li će moći da se bavi time, ali ipak, kolega je ubedio da pokuša i da se oproba na televiziji.

„Na televiziji sam počela da radim slučajno, na predlog prijateljice koja je bila spikerka na RTS-u. Ona me je jednog dana pozvala i pitala: „Hoćeš li ti Milka da dođeš malo da pomogneš u programu „Srbija danas“ kao lektor?“ Ja kažem da to nikad nisam radila, ustvari, jesam radila kao lektor, ali ne kao televizijski i ne znam da li ću to znati. „Znaćeš“, kaže ona i tako je to počelo. Posle nje me je moj kolega Žika Čebić pozvao da radim u „Slagalici“, njemu sam isto tako odgovorila da ne znam da li ću to znati, jer je to teško i odgovorno da se po čitav dan družite s knjigama. On kaže: „Hoćete, hoćete, ja znam da hoćete“ i sreća te smo moja urednica i ja našle zajednički jezik i ta saradnja je dobro počela i traje uspešno već dugi niz godina,“ pričala je Milka.

Toliko je bila posvećena poslu, da se do poslednjih dana života pripremala za emisije. Posle njene smrti, njena sestra Ivona ispričala je:

„Radila je od kuće stalno, oko nje je uvek bila gomila knjiga, tekstova… Uvek je bila uz „Slagalicu”. Stalno smo pričale o toj emisiji, koju je ona mnogo volela i koju nije htela da napusti do poslednjeg daha. Nekoliko dana pre smrti mi je rekla: „Moram da idem na posao, ljudi me tamo čekaju”… Bila je toliko bolesna, a opet je želela da ide na posao.“

Milka je često ponavljala da njen posao u kvizu „Slagalica“ nije tako lak kao što su gledaoci mislili i da iza njenog pozdravljanja se krije naporan rad:

“Gledaoci misle da je moja uloga samo da kažem ono čuveno “Dobro veče”, ali iza toga stoji vrlo odgovoran i naporan svakodnevni rad, koji podrazumeva stalno prelistavanje i iščitavanje enciklopedija, rečnika, knjiga…” objašnjavala je.

Nikad nije ni slutila da će toliko biti popularna.

„To zaista nisam očekivala. Ljudi me sad prepoznaju na ulici, pijaci, u gradskom prevozu. Kad god me vide, kažu: „Evo naše Milke“. Ta mi prisnost i te kako godi. Jednom mi se dogodilo da su neka deca u gradskom autobusu skandirala moje ime kao da su na fudbalskoj utakmici. Priznajem, deci se posebno radujem i uvek se trudim da im ljubazno uzvratim“ – pričala je o slavi.

Svoju ljubav prema „Slagalici“ uspela je da prenese ogromnom broju gledalaca, koji iz dana u dan gledaju ovaj TV kviz.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.