„MOM SINU NIJE BILO SPASA, RANA JE BILA SMRTONOSNA“: Potresna ispovest oca nastradalog mladića u masakru (VIDEO)

Mladić je tragično nastradao tako što ga je ubica upucao s leđa, njegov otac Milosav Todorović za televiziju Happy dao je potresnu ispovest i tom prilikom ispričao šta se tačno dogodilo kobne večeri kad je monstrum ugasio osam mladih života, kako je otac ubijenog Dalibora rekao, on nije ubio samo osmoro ljudi, on je ubio na stotine njih, ubio je majke, očeve, sestre i braću.

– Ja želim da dam ovu izjavu, da kažem šta se desilo tu kod nas u selu, gde mi je sin ubijen s leđa, pucano iz vatrenog oružja, i ostala deca koja su ubijena ni kriva ni dužna, koja su sedela, pričala…Nije istina da su se oni raspravljali uopšte, on je došao u prodavnicu, stao autom ispred, neki lik iz auta je izašao i ušao u prodavnicu, on je sedeo u autu. Odvezli su se i posle pet minuta vratio se, otišao je prema Orašju, Ravnom Gaju, usmrtio pet dečaka, ostale ranio koliko ih je bilo već, bilo je tu više dece, neki su i pobegli. Ispraznio okvir, ubacio novi, što kažu „overio“, da budu sto posto ubijeni, seo u auto i otišao dalje. Usput je došao do ograde gde su radili neki majstori, završavali, tu iz sela isto, izvadio pištolj, pucao u njih, nekog sa više, nekog sa manje metaka. Seo u auto i uputio se ka školskom dvorištu, izašao iz auta i pucao kroz ogradu, ušao unutra, promenio okvir i nastavio da puca. Jedna devojka je pobegla, uspela da pobegne, dete iz susednog sela koje je bilo tu sedelo sa drugovima i to je to, seo, vratio se u auto i odvezao se u nepoznatom pravcu, ne znam gde tačno, rekao je otac nastradalog, a potom s teškom mukom objasnio na kakv je mučenički način nastradao njegov sin.

– Moj sin je ubijen s leđa, jedan metak je prošao prostrelnom ranom s leđa i prošao kroz grudi, drugi metak je završio u levom ramenu koji mu je polomio ruku, rane su bile smrtonosne, jedna je bila smrtonosna i on nije izdržao do hitne pomoći gde smo ga mi odvezli. Hitna pomoć tada još nije stigla, ja sam stigao pet minuta posle pucnjave, ubacio dete u kola, svu decu pregledao. Ovo dvoje dece, brat i sestra su na mestu bili mrtvi, devojka koja je pogođena u oko iz susednog sela, je bila iole se pomerala, ja sam joj rekao da samo sačeka hitnu pomoć, druga devojka je bila pogođena u butinu, gde je butina bila razneta, pogođena je i u ruku, tako su posle rekli, ja to nisam tada video, mislim da joj je ruka sada amputirana. Dečak koji je pogođen u nogu, njemu sam odmah pomogao da izađe, da ga majka i otac stave u kola, a mog sina nisam mogao da nađem. Dok sam obilazio oko škole mislio sam da je pobegao i reko hvala Bogu, bar je neko uspeo da pobegne, međutim dok sam obišao oko škole tražeći ga, žena je počela da viče evo ga ovde, on je bio između stola i klupe, tu je pao, izvukli smo ga, bio je još živ. Polio sam ga vodom, otvorio košulju, rana se videla prostrelna koja je izašla na grudi, stavili smo ga u auto, bio je još uvek živ, pipao sam mu puls celim putem, ali nije imalo vremena, rana je bila smrtonosna, nije mogao da se spasi, ispričao je on.

– Sva deca iz našeg sela, iz drugih sela su vaspitavana drugačije od dece iz grada, gde je bilo puno ljubavi, učili smo ih da budu dobri, pošteni, niko mrlju nije imao u životu, sva ta deca su bila dobra, ne znam zašto su nastradala. Da li posle svake smrti i velikog ubistva sledi nešto novo, to ne znam, priča uplakani otac maladića pred kojim je tek bio život i koji bi sigurno, da nije bilo zlotvora bio ponos i vojnik naše države.

Milosav je ispričao da oca ubice poznaje od detinjstva i da je uvek bio drugačiji od ostalih, što se kasnije nastavilo i u budućnosti.

– Otac ubice i ja smo ista generacija, bili smo zajedno u školi , on je kasnije otišao ka vojsci, ja sam otišao u drugom smeru, bio je svakakav, ne znam kako bih objasnio baš tačno kakav je bio, ali je nije bio kakvi smo bili mi ostali, bio je sasvim drugačili od nas, ja ne mogu da nađem reč da kažem kakav je to bio čovek. Nema tu šta da se kaže,oni su bili takvi da kod njih niko nije išao na kafu, ne verujem da je iko ikada svraćao, možd nekada neko poslovno i zato što je morao. Ljude su maltretirali, terali ih da peru gume, nisu smeli prljavim gumama da prođu glavom ulicom pored njihove kuće da im prljaju asfalt, jer su oni smatrali da je to njihovo, svojina njihova. Jednog čoveka iz Dubone su bagerom hteli živog da zakopaju, gurali mu štap u zadnjicu, svašta je tu nešto bilo, ubijali su kerove od komšija, verovatno tu postoji mnogo prijava, menjali su sve kako njima odgovara. Ne mogu da shvatim da dečko koji je poznavao nekoga, može da uzme pušku i ubije ga bez ikakvog razloga. Nije on lud, on da je lud, ubio bi prvo oca i majku kod kuće, pa izašao da ubije nekog drugog, on bi se ubio, što nije skočio u bunar ako je lud, ne, on je sa namerom došao da ih ubije, nekog, da li mog sina, nečijeg sina, ćerku, priča otac ubijenog.

On nije ubio mog sina, on je ubio vojnika ove države, ubio majke ove države, očeve, on nije ubio četvoricu, petoricu ljudi, on je ubio  sto ljudi, ubio oca, majku, brata, sestru i tako dalje. On je sve njih pobio, rekao je Milosav.

Potresnu ispovest oca nastradalog mladića možete pogledati na sledećem linku.