ASTROLOGIJA OTKRIVA: Imaju li događaji smisao? (FOTO)

Kada se nešto dogodi (neki specifični događaj) mi astrolozi volimo pogledati tranzite, progresije i dr., pa pokušati objasniti događaj. Ali imaju li događaji sami po sebi smisao (astrološki ili bilo kakav drugi) ili smisao nastaje u osobi kojoj se nešto događa?

Kada govorimo o horoskopu i tranzitima mi astrolozi često volimo reći kako tražimo smisao i svrhu, ili objašnjenje onog što se događa. I gotovo da smo srećni kad vidimo kako neko ko ima npr. saobraćajku, u to vreme ima aspekt Marsa na Uranu (ili šta god slično) što se uklapa u događaj. I često mislimo kako taj aspekt nešto objašnjava. Ali da li to išta objašnjava? To mi se čini samo kao konstatacija da se neki događaj desio za nekog tranzita. To je objašnjenje samo nama astrolozima, ali ne nužno i čoveku kojem se desila nesreća.

Zatim možemo tražiti neki dublji smisao tih planeta koji su aktivni, na primer, kako Uran traži promene, slobodu ili bunt u tom razdoblju, ili potrebu da pobegnemo od obaveza i pritisaka (čak i ležeći u bolnici)… Ali kakve to ima veze sa slomljenom nogom i čovekom u bolnici. Aha, njegov se život menja jer zbog slomljene noge okolnosti postaju drugačije i razmišlja o stvarima koje su inače u drugom planu. Moguće… A možda ne… Ljudi često prolaze kroz takve stvari bez ikakvih pomaka u sebi ili zaborave na sve čim im se stvari poprave. Ali takvu priču možemo izreći za svaki bitniji događaj koji i nije pod uranovim tranzitima. Recimo kad se čovek oženi, završi faks, odseli… Hoću reći kada gledamo same (izdvojene) događaje imamo jednu priču, ali kada gledamo osobu i njen život u celosti događaji postaju nešto drugo i možemo ih tumačiti na bezbroj načina.

Onda neki posežu za kosmičkim ili karmičkim objašnjenjima. Pa kažu to se desilo zbog toga što npr. plaćamo neki dug iz prošlih života jer smo bili nasilni ili štagod… Lepo… Možda to jeste tako, a možda i nije… Jer kod tih stvari zapravo ne možemo proveriti tačnost tih objašnjenja. To je samo priča. I ona može biti itekako korisna. Većina astrologa ni ne zna da postoje razni oblici terapija (npr. narrative therapy) koje koriste metafore i konstruisane priče kako bi se čovek približio svojem unutrešnjem ja, a korišćenje takvih priča može biti veoma korisno (slično kao i mitologija)… Pa neko preferira priče o prošlim životima, neo maštovite i mitske, a neko priče iz života… Razlika je što se u karmičkim astrološkim pričama prečesto polazi od svesne ili nesvesne pretpostavke kako je taj prošli život nekakva objektivna činjenica. A možda se radi o pukoj priči u našoj glavi koja iskazuje neke naše podsvesne motive i nema potrebe mistificirati. Naš um kroz priče i slike komunicira sa našim svesnim delom. Naravno, sa praktičnog gledišta, ako neko veruje u prošle živote to može biti korisno za uspostavljanje poverenja i komuniciranja poruka koje nosi horoskop. Ali prečesto viđam kako karma ljudima (pa i astrolozima) postaje puki izgovor za ono što rade ili (još češće) što ne rade. Umesto da to budu vrata koja otvaraju nove spoznaje o sebi.

Ono što želim reći jeste da događaji u našim životima možda sami po sebi nemaju neki unapred zadati smisao ili značenje (kosmičko ili bilo kakvo drugo). Obično se smisao pojavljuje nakon što se nešto desi. Planete, tranziti i ostalo govore o stanju naše okoline u datom trenutku, ali kako ćemo mi to interpretirati, kakav ćemo smisao pridodati događajima to je do samog čoveka i njegova života. Opis procesa u pozadini tj. kako ili kakve će se stvari odvijati, još uvek ne govori o tome da li stvari imaju same po sebi neki smisao ili razlog. Možda smo mi ti koji tek trebamo događajima dati neku smislenost i svrhovitost. Zbog toga uvek postoji opasnost da kada astrolog daje objašnjenja čoveku, zapravo mu zatvara mogućnost da on sam stvara svoj smisao jer mu sužava lepezu mogućnosti. Jer kao što rekoh značenja možda i nisu u planetama već u čoveku. Astrolog bi trebao samo voditi čoveka u njegovim pokušajima objašnjavanja stvari, a ne nuditi gotove recepte. Jer kada vam neko kaže da se ovaj događaj desio zbog neke karme iz prošlog života tada čovek može samo prihvatiti tu ideju, verovati (ili ne verovati) u nju. Čak i ako je njemu samom to objašnjenje smisleno, taj čovek nije sam došao do toga, nego mu je neko to rekao i to je ključna razlika – ljudi bi trebali naučiti sami kreirati svoja značenja i smisao, a ne preuzimati od drugih (bez obzira da li od astrologa, politike, religije ili čega drugoga). Naravno pomoć astrologa (ili nekih drugih postupaka) je veoma korisna ako nas vodi i eventualno otvara neka nova vrata i mogućnosti tumačenja o kojima možda nismo mislili da su moguća.

Možda je to naše traganje za smislom i objašnjenima čak i preterano. Uveren sam da se neki (naglašavam neki) događaji naprosto dešavaju. Kao da se ponekad nađemo u pogrešnom mestu u pogrešnom vremenu pa nas zahvati oluja i negde baci. I možemo poludeti tražeći smisao kojeg možda nema. Neki događaji naprosto jesu, naprosto se dese. I možemo tome dodati svakojake kosmička objašnjenja i ništa se neće promeniti. Oni možda imaju neki kolektivni kontekst, ali ne nužno i naš lični. Neki događaji su zaista koincidencija, sticaj širih okolnosti, ili puka sreća ili nesreća.

Neki drugi događaji opet imaju za nas smisao i značenje, ali ne sami po sebi, nego tek kad ih sami sebi složimo i objasnimo, kada ih povežemo sa nekim drugim događajima i procesima u nama. Astrologija nam nudi upravo to: da na osnovu nekih ciklusa počnemo povezivati događaje. Ali činjenica da su stvari nekako povezane jedne sa drugima još uvek ne mora značiti da imaju značenje ili svrhu – to može naprosto značiti da su stvari povezane. A na kraju mi smo ti koji moramo to povezati, a onda i objasniti, ciklusi su samo jedan mogući okvir.

Ja u suštini verujem u reinkarnaciju tj. u neki oblik onostranog postojanja (šta god to zapravo značilo). Ali ne mislim da je zbog toga svaki događaj u našem životu predodređen, zapisan pa čak ni da uvek ima neki dublji smisao. To zapravo i nije pitanje ili-ili, je ili nije… Smatram kako postoje razne kategorije događaja od kojih neki možda imaju dublju vezu sa prošlim životima, a neki nemaju. Svaka karma ima svoj početak (kao i kraj ili ispunjenje) i kada se previše bavimo prošlim životima, karmičkim obrascima i sl., olako zaboravljamo kako u svakom trenutku života mi i stvaramo novu karmu tj. stvaramo svoju buduću sudbinu. I to je ono na šta bi se trebali više fokusirati, a manje na prošlost… Iz prošlosti trebamo učiti kako bi stvari razrešili, a ne da pokušavamo racionalizovati i opravdati ono što se dešava sada. Jer neki događaji poprimaju smisao tek daleko u budućnosti, a mi imamo prilike odabrati taj smer budućnosti.

Pogled u prošlost je koristan jer nam pomaže uočiti obrasce, naći veze u naizgled nepovezanim događajima, suočiti se s njima. Ali obrasci ne moraju imati nužno neku dublju svrhu ili smisao. Recimo možemo primetiti kako u određenim situacijama reagujemo na određen način (ili se dešava neki tip događaja). To ne mora značiti kako za to postoji neki dubok razlog. To može samo značiti da smo negde kroz život naučili reagovati na određen način i da je došlo vreme da to pokušamo promeniti. Čak i astrološki faktori pružaju široku lepezu mogućnosti a da smo još uvek unutar simbolike nekog aspekta, ili položaja planeta. Ali obično je ljudima lakše prihvatiti neki onostrani razlog za loše stvari u životu nego da prihvate odgovornost i kažu sebi – to sam ja uradio i sada to želim promeniti… U tom smislu krize zaista jesu mogućnosti, svojevrsna vrata za nešto novo, za stvaranje nečeg novog, jer ponekad mi se čini da nešto menjamo u sebi (eventualno) samo u kriznim situacijama. Ali kroz ta vrata treba proći – mnogi ljudi nešto shvate i otvore sebi vrata, ali ne prođu kroz njih. Tada ponavljamo stvari (obrasce) do nove, još veće krize… Sve dok se ne naučimo da promena nije nešto loše, da nove stvari nisu strašne, i da možemo stvarati svoju budućnost, a ne samo trpeti prošlost.

Izvor: Opušteno.rs
Foto: Pixabay.com/Printsreen