ZANIMLJIVO OTKRIĆE NAUČNIKA: I dok spavamo čujemo ljude i reagujemo na njihove reči

Spavanje se generalno definiše kao period tokom koga se telo i um odmaraju kao da su potpuno odvojeni od sveta. Međutim, nova studija koju su vodili Delfin Odiet, Izabel Arnulf i Lionel Nakaš pokazuje da je granica između budnog stanja i stanja sna mnogo tanja nego što se čini, navodi EurekaAlert.

Istraživači su pokazali da ljudi koji spavaju mogu da prikupe verbalne informacije koje prenosi ljudski glas i da mogu da odgovore na njih kontrakcijom mišića na licu. Ova sposobnost događa se tokom svih faza sna i predstavlja prozor u spoljni svet koji se otvara po potrebi.

Nova otkrića sugerišu da bi moglo biti moguće razviti standardne protokole komunikacije sa osobama koje spavaju kako bismo bolje razumeli kako se mentalna aktivnost menja tokom sna.

– Iako nam deluje poznato jer to radimo svake noći, san je veoma kompleksan fenomen. Naša istraživanja pokazala su nam da budnost i spavanje nisu stabilna stanja. Naprotiv, možemo da ih opišemo kao mozaik svesnih i naizgled nesvesnih momenata – rekao je Lionel Nakaš, neurolog sa Univerzitetske bolnice Pitje-Salpetrije.

Ključno je dešifrovati moždane mehanizme koji definišu ova međustanja između budnog stanja i faza sna.

– Kada nema regulacije, ti mehanizmi mogu da dovedu do poremećaja poput hodanja u snu, paralize sna, halucinacija, osećaja da niste spavali celu noć ili spavanja sa otvorenim očima – rekla je Izabel Arnulf, šef Odeljenja za patologiju sna Univerzitetske bolnice Pitje-Salpetrije.

Da bi razlikovali budno stanje i različite faze sna istraživači obično koriste fiziološke indikatore poput specifičnih moždanih talasa koji su vidljivi pomoću elektroencefalografije. Nažalost, ovi indikatori ne daju detaljnu sliku o tome šta se dešava u umu spavača, a nekad dovode i do kontradiktornih svedočenja.

CEO SVET JE SIMULACIJA? Naučnici o jednoj od najneverovatnijih hipoteza

– Potrebne su nam sofisticiranije fiziološke mere koje su izjednačene sa iskustvom spavača. To bi nam pomoglo da definišimo njihov stepen opreznosti tokom sna – rekla je Delfin Odijet, istraživač kognitivnih neuronauka.

Da bi sproveli ovo istraživanje naučnici su regrutovali 22 osobe bez poremećaja sna i 27 pacijenata sa narkolepsijom, tj. ljude koji imaju nekontrolisane epizode pospanosti tokom dana. Osobe sa narkolepsijom imaju posebno lucidne snove, u kojima su svesni da spavaju. Neki od njih mogu čak da menjaju svoje snove kako oni žele. Osim toga, oni lakše i brze ulaze u REM fazu sna tokom dana, zbog čega su dobri kandidati za proučavanje.

Učesnici su spavali, a za to vreme dat im je test „leksičke odluke“, ljudski glas im je izgovarao seriju stvarnih ili izmišljenih reči. Učesnici su reagovali osmehom ili mrštenjem, a praćeni su polisomnografijom, detaljnim snimcima aktivnosti mozga i srca, pokreta očiju i mišića. Po buđenju, učesnici su opisivali da li su imali lucidne snove i da li se sećaju interakcije sa nekim.

– Većina učesnika studije, bez obzira na to da li imaju narkolepsiju ili ne, reagovala je korektno na verbalne stimuluse dok je spavala. Ovi događaji su bili češći tokom lucidnih snova, kada je svest na visokom nivou. Ipak, primećeni su kod obe grupe u svim fazama sna – rekla je Izabel Arnulf.

Ovi podaci mogu da dovedu do promene definicije spavanja, stanja koje je veoma aktivno i u kome je svest prisutnija nego što smo mislili, a um otvoren prema svetu, dodali su francuski naučnici.