On napominje da Stoltenbergova turneja obuhvata sve tri prestonice Južnog Kavkaza, bivše sovjetske republike – Gruziju, Jermeniju i Azerbejdžan, što, kako ocenjuje, odražava davnašnju ideju koju su skovali zapadni stratezi devedesetih godina da se na jugu od kavkaskog masiva stvori jedan geopolitički, antiruski prostor.
Međutim, Arešjov napominje da ideja ulaska u NATO izaziva ozbiljne debate u gruzijskoj javnosti.
„Postoje različita mišljenja u društvu po ovom pitanju, kao i u vlasti, u aktuelnim gruzijskim elitama, koje su decenijama vaspitavane da nema alternative evropskom i evroatlantskom izboru i vektoru. Ali, znamo kakve je to posledice imalo po Gruziju, između ostalog i na vojno-političkom planu“, kaže ekspert.
Kako dodaje, u Gruziji postoji aktivna i glasna radikalna prozapadna opozicija, ali „izgleda da ovaj vektor ne dominira u potpunosti ni u vlasti, niti u ogromnoj većini društva“.
„Mislim da je Stoltenbergova pomalo grčevita poseta povezana sa situacijom u Ukrajini – u pozadini neuspeha Kijeva, alijansa želi da organizuje dodatni front za Rusiju uz pomoć Gruzije, ali sasvim je očigledno da će u ovom slučaju problemi nastati ne toliko za Rusiju, koliko za države Kavkaza, uključujući Gruziju. Mislim da to shvataju i to vidimo u uravnoteženom pristupu kojeg se pridržavaju sadašnje gruzijske vlasti“, ocenjuje Arešjov.
NATO obmanjuje Gruziju
Stručnjaci napominju da je Stoltenbergova turneja po Kavkazu prva u poslednje četiri godine, a dešava se u za vreme značajnih promena u regionu. U septembru prošle godine, nakon uspostavljanja azerbejdžanske jurisdikcije nad Nagorno-Karabahom, nije došlo samo da promena odnosa snaga u regionu, već i u bilateralnim odnosima između tradicionalnih saveznika. U odnosima Moskve i Jerevana nastala je kriza, dok je turski faktor postao mnogo značajniji nego ranije, a Ankara je postala jedan od glavnih aktera na Kavkazu.
U takvim uslovima, NATO-u je važno da usaglasi stavove u strateški važnom regionu, gde Gruzija ostaje najvažniji partner alijanse na Kavkazu. Među ove tri kavkaske zemlje, jedino Gruzija razvija aktivno partnerstvo sa NATO-om i iskazuje svoje težnje za članstvo u alijansi.
Stoltenberg je u Tbilisiju potvrdio spremnost alijanse da primi Gruziju u svoje redove, ističući da je ta zemlja veoma važna za alijansu, ali je ukazao i na to da Tbilisi mora da sprovede reforme. Pri tome, nikakve rokove, niti datume nije pominjao.
Stoltenbergove izjave o prijemu Gruzije u NATO gruzijski stručnjaci vide kao „blef i obmanu“, jer se već 15 godina, od samita NATO u Bukureštu, čuju samo prazna obećanja.
Odnosi Tbilisija i NATO-a započeli su 1994. godine, kada se Gruzija pridružila NATO-ovom „Partnerstvu za mir“, a ubrzo nakon Revolucije ruža 2003. godine intenzivirala je saradnju sa alijansom, da bi na samitu u Bukureštu, 2008. godine, članice NATO-a obećale da će se Gruzija na kraju pridružiti toj organizaciji.
Rukovodstvo NATO-a je više puta izjavljivalo da su vrata NATO-a „otvorena za Gruziju“, ali nije precizirano vreme mogućeg ulaska zemlje u tu organizaciju.
Rusija je kategorički protiv ulaska Gruzije u NATO, odnosno širenja ovog saveza ka njenim granicama.
Moskva kontakte kavkaskih država sa alijansom vidi kao njihovo suvereno pravo, ali smatra da pokušaji NATO-a da proširi svoj uticaj teško da doprinose stabilnosti na Kavkazu i predvidljivosti situacije.
U svakom slučaju, dalje širenje tog vojnog bloka i militarizacija regiona neće doneti veću bezbednost Evropi i svetu, a takođe ni bezbednost Gruziji.
