SVET NA KORAK OD PONORA: Bajden i Si Đinping pred kamerama sa osmesima, a jedan nesporazum mogao bi da pokrene lavinu

Si je morao da pošalje poruku svom domaćem biračkom krugu u komunističkoj hijerarhiji da drži vitalne odnose sa Amerikom pod kontrolom u vreme ekonomskih trzavica. Takođe je morao da pošalje signal da je u njegovom interesu da deeskalira tenzije sa drugim velikim silama, posebno sa SAD, nakon teškog poglavlja.

Ipak, važan, ali mali napredak neće promeniti ključne faktore koji vode SAD i Кinu ka opasnijem rivalstvu.

Oblikujući svoj pristup Siju kao „veruj mu, ali sve proveri“, Bajden je posle samita objasnio da je „njegova odgovornost da rivalstvo SAD i Kine održi racionalnim i podesnim, tako da ne rezultira sukobom“.

Si, iako je tvrdio da je svet dovoljno velik i za SAD i za Кinu, upozorio je da Sjedinjene Države ne bi trebalo da „ograničavaju“ njegovu zemlju.

Obnovljeni vojni kontakti

Sporazum o ponovnom uspostavljanju vojnih kontakata između vojske SAD i Кine možda je najvažnija stvar koju je Bajden postigao ove godine.

– Vitalne pogrešne procene na obe strane mogu da izazovu stvarne probleme sa zemljom poput Кine ili bilo koje druge velike zemlje – rekao je Bajden novinarima.

Mogućnost da američke i kineske pomorske ili vazdušne snage upadnu u incident iznad ili na Južnom ili Istočnom kineskom moru jedan je od iz noćne more. Sjedinjene Države mesecima pokušavaju da obnove vojne linije komunikacije koje je Кina prekinula nakon prošlogodišnje posete tadašnje predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu.

Bajdenova administracija je zabrinuta zbog mnogih, kako kaže, „neprofesionalnih“ operacija kineskih aviona i brodova u blizini američkih lokacija. Na primer, kineski lovac je prošlog meseca prišao na nekoliko desetina metara bombarderu B-52 američkog vazduhoplovstva. Obaranje američkog aviona ili sudar između brodova mogli bi da izazovu opasnu eskalaciju koju bi bilo teško ublažiti. Kada je američki špijunski avion hitno sleteo na ostrvo Hajnan 2001. godine nakon sudara sa kineskim lovcem, bili su potrebni dani zamršene diplomatije da se vrati posada. Кina je sada daleko agresivnija i moćnija, a sličan incident bi bio još zapaljiviji.

Čak i u najmračnijim danima Hladnog rata, Sjedinjene Države i Sovjetski Savez su održavali kontakte kako bi sprečili da manji nesporazumi prerastu u Armagedon. Čak i usred tenzija izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu, najviši vrh Pentagona radi na dekonfliktu svojih operacija sa Moskvom u ratnim zonama poput Sirije. Izostanak takvog dijaloga sa Кinom je bio zapanjujuć.

Puni detalji obnovljenim odnosima između dve vojske još nisu bili dostupni u sredu. Ali uspeh takvih napora zavisiće od toga da li će dogovori koje je Si sklopio biti primenjeni na niže nivoe snaga Narodnooslobodilačke vojske.

„Tajvan je najopasnije pitanje“

Bajden je tvrdio da je njegov sastanak sa Sijem, pored obnovljene vojne komunikacije, doneo i značajan napredak u pitanjima ograničavanja trgovine narkoticima i rizika koje predstavlja veštačka inteligencija.

Međutim, bilo je jasno da, nakon više od četiri sata razgovora, sastanak nije približio SAD i Кinu po pitanju sudbine Tajvana, za koji je Si navodno rekao da je „najveće, potencijalno najopasnije pitanje u odnosima SAD i Кine“.

Štaviše, sam Bajden je rizikovao da poništi već klimave mostove kada je na pitanje novinara na kraju konferencije potvrdio da i dalje gleda na Sija kao na diktatora.

– Vidite, jeste. On je diktator u smislu da je on čovek koji vodi državu koja je komunistička zemlja koja se zasniva na obliku vlasti koji je potpuno drugačiji od našeg – rekao je američki predsednik.

Osim njegovog spontanog komentara o „diktatoru“, Bajden je bio uglavnom optimističan povodom sastanka, ističući da se dvojica lidera poznaju dugo vremena i rekavši da je ovaj susret „među najkonstruktivnijim i najproduktivnijim koje smo imali“.

Izveštaj kineskog ministarstva spoljnih poslova o samitu je bio pomešan, prikazujući Sija kao kao lidera koji je zauzeo čvrst stav, posebno u vezi sa Tajvanom.

– Američka strana treba da prestane da naoružava Tajvan i da podrži mirno ujedinjenje Кine. Кina će ostvariti ponovno ujedinjenje, a to je nezaustavljivo – rekao je Si, prema izveštaju Pekinga.

Jedan američki zvaničnik je za „Rojters“ rekao da je Si potencirao „mirno ponovno ujedinjenje“, ali da je nastavio da govori o uslovima u kojima bi sila mogla da bude upotrebljena.

Si je pokušavao da ukaže da se Кina ne priprema za masovnu invaziju na Tajvan, ali to ne menja pristup SAD, rekao je zvaničnik.

– Predsednik Si je podvukao da je ovo najopasnije pitanje u odnosima SAD i Кine, jasno je izložio da je, znate, njihova preferencija mirno ujedinjenje, ali je onda odmah prešao na uslove u kojima bi mogao da iskoristi vojnu silu – rekao je visoki američki zvaničnik novinarima.

Bajden je, zauzvrat, uveravao Sija da je Vašington odlučan da održi mir u regionu.

– Predsednik Bajden je vrlo jasno odgovorio da je dugogodišnja pozicija Sjedinjenih Država rešenost da se održi mir i stabilnost. Predsednik Si je odgovorio: gledajte, mir je… sve je u redu, ali u nekom trenutku moramo da krenemo ka opštem rešenju – rekao je zvaničnik.

Кina je dugo pristupala Tajvanu po principu štapa i šargarepe, istovremeno obećavajući da će raditi na mirnom ponovnom ujedinjenju i preteći silom. Peking je u poslednjih godinu i po dana organizovao dve velike ratne igre oko ostrva.

Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova, odgovarajući na sastanak Bajdena i Sija, saopštilo je da vlada nikada nije pokušavala da predvidi da li bi Кina mogla da napadne ili kada bi Кina mogla da napadne, već se koncentrisala na jačanje svoje odbrane i dobijanje međunarodne podrške.