PROGNOZE SVETSKIH STRUČNJAKA ZA 2023. GODINU DOPRINOSE „KOLABIRAJUĆOJ STREPNJI“ : Mir u Ukrajini deluje dalje nego ikad, energetski kolaps i kriza sve bliži!

Rat u Ukrajini obeležio je godinu iza nas, a svetski analitičari veruju da će biti glavna tema i u godini koja je upravo počela. Kako navode, imajući u vidu poruke iz Moskve i iz Kijeva, šansa za pregovore i mir izuzetno je mala. Evo šta su prognoze svetskih stručnjaka za 2023. godinu.

1. Rat u Ukrajini

– Nemoguće je zamisliti da se rukuju Volodimir Zelenski i Vladimir Putin, što znači da su mirovni pregovori predaleko. Ukrajina zahteva formiranje suda za ratne zločine i reparaciju, kao i vraćanje cele teritorije. Ništa od ovoga neće prihvatiti Moskva jer neće biti suočena s potpunim porazom nalik nemačkom 1945. Realističniji bi bio prekid vatre, neka vrsta ponavljanja sporazuma iz Minska. To bi donekle odgovaralo Rusiji, ali sigurno ne i Ukrajini. Ključno je pitanje kada će Ukrajina istrošiti ofanzivni potencijal i do kada će im Zapad slati vojnu pomoć na trenutnom nivou – piše za Gardijan Den Sabag, njihov urednik za bezbednost i odbranu.

Ni u Fajnenšel tajmsu nisu optimisti.

– Malo je verovatno da će biti uslova čak i za dugotrajniji prekid vatre, a kamoli za formalne mirovne pregovore. Zamrzavanje trenutnog stanja na terenu ne bi zadovoljilo ni Rusiju ni Ukrajinu. Vladimir Putin nije skršio ukrajinsku nezavisnost, a čak ne kontroliše potpuno ni četiri regiona koja je formalno pripojio. Volodimir Zelenski ne može da prihvati primirje s kojim Ukrajina ostaje bez zauzete teritorije – piše za FT Toni Barber, njihov analitičar i urednik za Evropu.

Da bi došlo do mira, neophodna je promena u samoj Moskvi, misli Edvard Kar, zamenik glavnog urednika Ekonomista.

– Rusko nuklearno oružje znači da Kremlj ne može silom da bude nateran na predaju. Umesto toga, Rusi bi morali da shvate istinu: da Putin uzaludno rasipa njihove živote u ratu koji ne može dobiti – napisao je on za Ekonomist.

2. Ekonomska kriza

– Ova godina biće teža od godine za nama. Zašto? Zato što su tri najveće ekonomije – SAD, EU i Kina – usporile istovremeno. Očekujemo da će trećina svetske ekonomije biti u recesiji. Čak i u onim zemljama koje ne budu pogođene recesijom stotine miliona ljudi osećaće se kao da su u ekonomskoj krizi. Prvi put posle 40 godina, kineski privredni rast biće ispod globalnog. Sledećih nekoliko meseci biće teški za Kinu, a ako rast bude negativan, to će imati posledice i za region i za ceo svet. SAD su najotpornije i možda izbegnu recesiju – upozorila je Kristina Georgijeva, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda.

Centar za strateške i međunarodne studije iz Vašingtona u prognozi za narednu godinu navodi da u Evropi energetska kriza i inflacija mogu da dovedu do regionalne recesije.

– Evropski sve veći ekonomski i geopolitički jadi pojačaće američku hegemoniju i s tim njihovu odabranu politiku eskalacije novog hladnog rata s Kinom. Zarobljeno u svemu tome, čovečanstvo će provesti još jednu godinu bez ulaganja u zelenu tranziciju, od koje zavisi opstanak naše vrste – napisao je za Prodžekt sindikejt Janis Varufakis, bivši grčki ministar finansija.

Gardijanov evropski dopisnik Džon Henli navodi da Evropa polako uspeva da prekine svoju zavisnost od ruske nafte i gasa, ali da je cena toga ogromna.

– Isključenja struje i štednja gasa ostaju mogući ove zime širom kontinenta, uprkos alternativnim izvorima tečnog naftnog gasa, ali sledeća zima bi mogla biti gora. Mnogo toga će zavisiti od vremena, ali normalnije cene energije neće se vratiti u Evropu pre 2025, što znači da će mnoge ekonomije biti u problemu – naveo je on.

3. Tenzije u Aziji

Tenzije između Kine i Tajvana u 2022. bile su veće nego u bilo kom trenutku u poslednjih 40 godina, pa se očekuje da će obeležiti i 2023.

– U prošlosti mnogi stručnjaci su smatrali da je kineska invazija Tajvana u suštini nemoguća u modernom svetu. Putinov rat u Ukrajini naterao je ljude da shvate da su veliki ratovi i dalje mogući. Primera radi, NATO je prvi put istakao Kinu u svom novom strateškom konceptu – za Forin polisi rekao je Metju Krenig, američki politički analitičar.

I kolumnista Fajnenšel tajmsa Gideon Rahman oprezno posmatra napetost između dve zemlje.