IZBORI SRBIJA 2023: Počela izborna trka, predaja lista najkasnije 20 dana pre izbora, naprednjaci već otpočeli skpuljanje potpisa

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar, a od trenutka objavljivanja odluke u Službenom glasniku počela je da teče i izborna trka za osvajanje 250 poslaničkih mandata.

PREDSEDNIK DAO POTPIS ZA LISTU SNS: Verujem da ćemo već koliko sutra predati izbornu listu, nećemo sa radikalima u vladu

Aleksandar Vučić je prethodno na obrazloženi predlog Vlade Srbije, raspustio Narodnu skupštinu. Kako je predviđeno Ustavom, izbori treba da se okončaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja, a u ovom slučaju do izbora ostaje 46 dana.

Srpska napredna stranka po svoj prilici oboriće stranački rekord u brzini skupljanja potpisa za izbore pošto je ogroman broj građana u mnogim mestima u Srbiji pohrlio da da podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.Ogromne gužve ispred stranačkih prostorija formirale su se u Ljuboviji, Krupnju, Lajkovcu, Loznici, Šapcu, Valjevu i drugim gradovima i opštinama.

Podnošenje izbornih lista – 10.000 overenih potpisa

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, stranke i koalicije izborne liste treba da podnesu Republičkoj izbornoj komisiji na propisanom obrascu i to najkasnije 20 dana pre dana glasanja, u ovom slučaju do 28. novembra.

Za podnošenje izbornih lista potrebno je prikupiti 10.000 overenih potpisa građana koji podržavaju listu, dok je za manjinske stranke dovoljno 5.000 potpisa. Birač može potpisom podržati samo jednu izbornu listu, koja mora biti overena kod javnog beležnika ili u opštinskoj, gradskoj upravi ili sudu.

Izbornu listu može podneti politička stranka upisana u Registar političkih stranaka, koalicija političkih stranaka i grupa građana, a na njoj mora biti najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola.

Izborna lista sadrži naziv podnosioca izborne liste, naziv izborne liste, redni broj kandidata za narodnog poslanika, ime, prezime. Ako izbornu listu podnosi koalicija, na izbornoj listi se za svakog kandidata za narodnog poslanika navodi pun ili skraćeni naziv političke stranke koja ga je kandidovala.

Nakon proglašenja izborne liste, podnosilac izborne liste ne može da menja raspored kandidata na listi.

Republička izborna komisija dužna je da donese odluku o izbornoj listi u roku od 48 časova od njenog podnošenja, a liste se proglašavaju po redosledu ispunjavanja uslova za proglašenje.

RIK donosi odluku kojom utvrđuje zbirnu izbornu listu i objavljuje je u Službenom glasniku Republike Srbije najkasnije 15 dana pre dana glasanja.

Redosled izbornih lista na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu kojim su proglašene, a zbirna izborna lista mora biti vidno istaknuta na biračkom mestu za vreme glasanja.

Poslanici se biraju u Republici kao jednoj izbornoj jedinici

RIK u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja donosi i objavljuje ukupan izveštaj o rezultatima izbora.

U raspodeli 250 poslaničkih mandata u parlamentu mogu da učestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje tri odsto glasova od broja birača koji su glasali, dok izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli mandata i onda kada dobije manje od tri odsto glasova.

Narodni poslanici biraju se u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici. Poslanički mandati raspodeljuju se izbornim listama srazmerno broju dobijenih glasova, a broj mandata koji pripada izbornim listama utvrđuje se primenom sistema najvećeg količnika. Poslanički mandati koje je osvojila izborna lista dodeljuju se kandidatima za narodne poslanike prema njihovom redosledu na izbornoj listi.

Predizborna tišina počinje 48 časova pre dana glasanja i traje i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta.

Zakonom je predviđeno i da u sprovođenju izbora opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, podnosilaca proglašenih izbornih lista, kandidata za narodne poslanike i javnih medijskih servisa u toku izbornih aktivnosti sprovodi Nadzorni odbor za izbornu kampanju.

Koje nadležnosti ostaju Skupštini i Vladi

Narodna skupština koja je raspuštena može da vrši samo tekuće ili neodložne poslove određene zakonom.

Raspuštanjem Skupštine prestaje i mandat Vlade, a Vlada kojoj je prestao mandat može, takođe, da vrši samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade.