Alarmantno stanje u ruralnoj Srbiji: Trećina vode za piće zagađena, svuda prisutna razarajuća bakterija!

Analiza vode za piće u ruralnim područija Srbije pokazala je da su u 33 odsto uzoraka bile prisutne bakterije odnosno ešerihija koli, objavljeno je danas u Institutu Batut, a ministar zdravlja Zlatibor Lončar je rekao da će ti rezultati poslužiti za iznalaženje najboljih rešenja koja će popraviti kvalitet vode u srpskim selima.

Reč je o prvom istraživanju zdravstvene ispravnosti vode za piće i sanitrano-higijenskih uslova u tzv. malim vodovodnim sistemima i individualnim bunarima u Srbiji po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rečeno je na tradicionalnom naučno-stručnom skupu "Batutovi dani" sa temom "Zdravstvena ispravnost vode za piće u ruralnom području Republike Srbije".

Rezultati laboratorijskog ispitivanja vode za piće pomenutih vodovodnih objekata ukazuju na mikrobiološku kontaminaciju u 33 odsto ispitivanih uzoraka odnosno prisustvo bakterije ešerihije koli.

Kombinovana analiza rezultata prisustva bakterije ešerihije koli i sanitarnih rizika izdvojila je oko 30 odsto seoskih vodovoda i oko 40 odsto individualnih bunara u kategoriju vodnih objekata koji zahtevaju mere sanacije višeg i visokog prioriteta.

Lončar rekao da je taj projekat veoma značajan doprinos poboljšanju zdravlja naše nacije.

– Ministarstvo zdravlja sa mrežom institututa i zavoda za javno zdravlje, Svetskom zdravstvenom organizacijom i UNECE pružili su stručnu i finansijsku pomoć za analizu stanja u vodosnabdevanju u ruralnim sredinama u Srbiji, uključujući i zdravstvene ispravnosti i sanitarno-higijenske uslove vodosnabdevanja – naveo je Lončar.

On kaže da će na osnovu rezultata studije biti određene mere koje će poboljsati kvalitet vode, te da će u tomo smislu biti sačinjena lista prioroteta i polazna osnova za procenu troškova za sanacije seoskih vodovoda.

Lončar je istakao značaj ispravnosti pijaće vode sa apspekta zdravlja, dodajući kao važan momenat potrebu edikovanja stanovništva i podizanja svesti o tom pitanju.

kako je naveo, Srbija, ipak, ostvaruje brz napredak na tom planu, ilustrujući to podatkom da je Zajednički sekretarijat SZO i UNECE predložio da Srbija predsedava Biroom Prokola o vodi i zdravlju od 2017. do 2019. godine.

– Srbija tako pokazuje svoju predanost u dostizanju ciljev Agende za održvi razvoj do 2030. godine – naveo je Lončar.

V.d. direktora Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović rekla je da je studija o ispravnosti vode rađena u prethodnih godinu dana, a da su najčešći sanitarni rizici na vodnim objektima nastali zbog odsustva sanitarne zaštite.

Kao primer je navela neograđena i neobeležena izvorišta, izvore zagrađenja koji su u blizini izvorišta, poput nesanitarnih septičkih jama i stajnjaka, zatim odsustvo dezinfekcije vode za piće u 71 odsto ispitivanih seoskih vodovoda.

Provblem je često, dodala je, u nestručnom i neadekvatnom održavanju i upravljanju sistemima za snabvdevanje vodom.

Kroz istraživanje su identifikovani i kvantifikovani rizici koji mogu ugroziti zdravstvenu bezbednost vode za piće iz vodnih objekata u ruralnim sredinama i samim tim i zdravlje korisnika, navela je Jovanović.

Direktorka Republičke direkcije za vode Nataša Milić, navodeći da je ta tema veoma značajna za sprovođenje Protokola o vodi i zdravlju, koji je Srbija ratifikovala 2013. godine, rekla je da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine poklanja veliku pažnju Strategiji za upravljanje vodama i planu upravljanja vodama za sliv reke Dunav u Srbiji.

Ona je dodala da je Ministarstvo poljoprivrede učestvovalo u donošenju Protokola za vodu.

Oliver Šmol iz Regionalne kancelarija SZO za Evropu kaže da je Srbija pokazala lidersku poziciju kroz rad na istraživanju o vodi u ruralnoj sredini.

– Ne znam nijednu zemlju koja nema problema u obezbeđivanju ispravne vode za piće u ruralnim sredinama. Srbija je uz vođstvo Batuta preuzlea vodeću ulogu da istraži šta su uzorci ovakvog stanja. Čestitam što je Srbija preuzela obavezu i vođstvo za kontrolu Prokola za vodu u naredne tri godine – rekao je Šmol, primetivši da je to prvi put da neka zemlja Jugoistočne Evrope preuzima vodeću ulogu za sprovođenje nekog protokola.

Tanjug
Foto: Twitter/crna_gora_me