DIREKTORKA UN WOMEN: Žene su u nepovoljnijem položaju od muškaraca u gotovo svakoj oblasti društveno-političkog i ekonomskog života u Srbiji!

– Žene su u nepovoljnijem položaju od muškaraca u gotovo svakoj oblasti društveno-političkog i ekonomskog života u Srbiji , one rade dva i po sata duže od muškaraca na neplaćenim poslovima, zarađuju 16 odsto manje od muškaraca sa istom stručnom spremom, izložene su nasilju, a u težem su položaju žene na selu nego u gradu… –

Ovako direktorka UN Women u Srbiji Milana Rikanović definiše položaj žena u Srbiji i oslanjajući se na činjenice da su žene su u manjem broju zaposlene, manje plaćene, da poseduju manje imovine, samo 25 odsto njih su preduzetnice, broj žena koje su direktorke u javnom ili privatnom sektoru je zanemarljiv i definitivno su ugrožene kad je reč o nasilju.

Navodi da u oblasti politike postoji izvestan napredak, što je posledica uvođenja kvota koje predviđaju 33 odsto žena u nacionalnom parlamentu, ali ističe da je politička participacija na lokalnom nivou minimalna.

– Postoji velika neravnopravnost na pozicijama odlučivanja i moći – istakla je Rikanović i dodala da, iako žene zauzimaju važne resore u izvršnoj vlasti, i dalje čine samo 20 odsto članica vlade.

Rikanović navodi da je država mnogo uradila donošenjem Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ali da je taj problem i dalje veoma rasprostranjen u našoj zemlji.

– Problem je i mala svest o različitim oblicima nasilja, jer najčešće govorimo o fizičkom nasilju, ali postoji i psihološko, ekonomsko, seksualno nasilje. Posledice nasilja su mnogobrojne – rekla je Rikanović.

Kad je reč o sistemu obrazovanja, ona kaže da postoji neki vid ravnopravnosti u učešću dečaka i devojčica u obrazovanju, ali da postoji velika segregacija koja se posle preliva i na tržište rada.

– Imamo tipično muške i tipično ženske fakultete i zanimanja – kazala je Rikanović.

Direktorka UN Women kaže i da je anketa o korišćenju radnog vremena pokazala da žene svaki dan rade dva i po sata duže od muškaraca na neplaćenim poslovima.

– Kad dođu s posla provedu vreme radeći domaće zadatke, kuvajući, peglajući, održavajući domaćinstvo. To ne znači da muškarci ne rade na neplaćenim poslovima u kući, ali postoji velika razlika u vremenu, jer ona pokazuje da kada se dva i po sata saberu na godinu dana, žene mesec dana godišnje rade besplatno neplaćeni posao – rekla je ona.

Žene su definitivno više izložene siromaštvu, jer postoji platni jaz, koji je u Srbiji oko 16 odsto, što znači da muškarci sa istom stručnom spremom zarađuju 16 odsto više od žena.

Takođe, kad je reč o siromaštvu, veoma je nepovoljan položaj žena na selu.

Samo 12 odsto žena su vlasnice poljoprivrednih gazdinstava, a u najvećem broju slučajeva se prijavljuju u statusu pomažućeg člana domaćinstva koji nema ni penziono osiguranje ni platu.

Kako kaže Rikanović, istraživanja su pokazala da većina domaćinstava ima "zajednički novčanik", ali da u najvećem broju slučajeva "glava porodice", odnosno muškarac, donosi odluke kako se taj novac troši.

– Simptomatičan je i rezultat istraživanja po kojem, ukoliko porodica ima jedan automobil, mušakarac kolima ide na posao, žena javnim prevozom – kaže ona.

To pokazuje da je način donošenja odluka potpuno tradicionalan, ali i da postoji disproporcija moći u porodici, koja se u slučajevima nasilja u porodici, lako zloupotrebljava.

– Ekonomsko nasilje je rezultat tradicionalne podele i načina odlučivanja, disproporcije moći u patrijarhatu gde glava porodice odlučuje u ime porodice o raspodeli ekonomskih resursa i važnim odlukama za domaćinstvo, i kada dođe do nasilja, žene obično nemaju zajedničku imovinu registrovanu na sebe jer je normalno da je sve registrovano na glavu porodice – kazala je ona.

Direktorka UN Women ističe da je veoma važno da svi u Srbiji prepoznamo da živimo u patrijarhalnom društvu sa predrasudama, ali i da postoje velike razlike u položaju žena koje žive u gradovima i na selu.

– Neopodno je da država sprovodi politiku jednakih mogućnosti koja podrazumeva ne samo jednaka prava za sve, već i jednake mogućnosti da ta prava iskoristimo – kaže ona.

Ističe da bi trebalo uvesti kvote za sve važne političke položaje i položaje u izvršnoj vlasti i javnim preduzećima, da se stvaraju posebni programi koji bi omogućili ulazak žena na tržište rada, što znači i podsticajne mere za žene preduzetnice, ali i dostupunost servisa za čuvanje dece, te da postoji kompletan sistem podrške koji bi podržao ženu kako bi mogla definitivno da izađe iz nasilja.

Izvor: Tanjug
Foto: Arhiva