IZGOVORITE MOLITVU I OČEKUJTE ČUDO: Slavimo dva velika sveca, a na ovaj dan se obeležava i Zavetina

Pripadnici pravoslavne vere sutra obeležavaju dan svetih mučenika Emilijana i Jakinta. Osim toga, u nedelju pred svetog Iliju se slavi zanimljiv praznik Zavetina, posebno na Kosovu i Metohiji.

Iskušenje Emilijana

U vreme Julijana Odstupnika a u Trakijskom gradu Dorostolu beše Emilijan mladić, sluga u gradonačalnika. Kada car Odstupnik poče ognjem i mačem da satire hrišćanstvo širom carstva rimskog, dođe carski izaslanik i u Dorostol, da ubije hrišćane.

No ne nađe ni jednog jedinog. Obradovan time on davaše gozbu veliku građanima dorostolskim, i naredi žrtvoprinošenje veliko idolima i veselje po svemu gradu, dan i noć. Te noći zađe Emilijan sveti po idolskim hramovima, tržištima i ulicama gradskim, i maljem polupa sve idole. Sutradan beše užas u gradu. Svi tražahu sokrušitelja bogova svojih. Uhvaćen bi jedan seljak, toga jutra videvši da prolazi pored hrama, Emilijan videvši da će nevin čovek da strada reče u sebi: „ako ja skrijem svoje delo, onda kakva mi je korist od toga što učinih? Ne ću li se naći pred Bogom kao ubica nevina čoveka?“ Prijavi se dakle, carskom izaslaniku i priznade sve. Ovaj razjaren upita Emilijana, ko ga nagovori da to učini? Odgovori mučenik Hristov: „Bog i duša moja zapovedi mi, da sokrušim one mrtve stubove, koje vi nazivate bogovima.“ Tada sudija naredi da ga šibaju, iposle šibanja i drugih muka da ga u ognju sagore. Tako skonča svoj zemni život sv. Emilijan i preseli se u nebesni 18 jula 362 god.

MOLITVA:

„Mučenik Tvoj Gospode, Emilijan, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: Njegovim molitvama spasi duše naše.“

Sudbina svetog mučenika Jakinta

Ovaj sveti mučenik rodi se od pobožnih roditelja, Teoklita i Teonile, u vreme kada crkvom u gradu Amastridi, upravljaše episkop Iraklije. Ovaj svetitelj dobi ime Jakint od anđela Božjeg koji se javio. Kada mu bi tri godine on vaskrse umrlog mališana prizivanjem imena Hristova. Ukoliko sveti Jakint rastijaše telom, utoliko rastijaše duhovnim rastom vrline. I činjaše blaženi mnoga čudesa. Tako dostiže starost. Gledajući idolopoklonike gde se kao božanstvu klanjaju jednom šupljem brestu, on, podstaknut božanskom revnošću, ode i odseče to drvo. Zbog toga bi uhvaćen i odveden u grad Amastridu k upravitelju oblasti Kastrinsiju i ostalim starešinama grada. Tu ga najpre žestoko biše; zatim mu izbiše zube, pa ga onda vezaše konopcima i izvukoše izvan grada, i tu oštrim motkama tukoše. Posle toga baciše ga u tamnicu, gde on svetu dušu svoju predade u ruke Božje.

Priča se da se na njegovom grobu dešavalo sledeće čudo: svake godine o prazniku svetog mučenika Jakinta, kada su se hrišćani skupljali na njegovom grobu i vršilo se bogosluženje, iz njegovog groba se dizao prah koji je episkop sabirao u jedan svešteni sasud, pa ga razdavao hrišćanima, koji su tim prahom lečili neduge duševne i telesne.

Zavetina

U mnogim krajevima Srbije, a posebno na Kosovu i Metohiji, nedelja uoči velikog praznika Svetog Ilije, se slavi kao zavetina (vrsta narodnog praznika koji se praznuje u selima po Srbiji).

Danas se obeležava tako što svaka kuća za seosku zavetinu prima goste iz drugih sela i gradova, kao za krsnu slavu. Za razliku od krsnih slava, koje su raspoređene najviše u zimsko doba godine, zavetine se uvek obeležavaju u toplo vreme, od kasnog proleća do rane jeseni. Razlika je i u tome što se o zavetini ne nose slavski kolač i žito u crkvu, u kući se ne pali slavska sveća, ali su prisutne druge radnje karakteristične samo za ovu vrstu svetkovine. Današnji oblik praznovanja zavetine razvio se na osnovana raznih verovanja iz paganske epohe.

Zavetina ili zavetni dan nekog sela, grada, varošice… bira se tako što se selo se zavetuje, svečano obeća da će slaviti neki praznik u godini i tog dana važi apsolutna zabrana rada za sve članove. Meštani se zavetuju određenom svetitelju i od njega očekuju zaštitu.