DIPLOMATA MILIVOJEVIĆ: Napad Hamasa na Izrael pokazao svu opasnost zamrznutih konflikata, kakav je i kosovski

Milivojević  poručuje da ima elemenata koji upućuju na zaključak da bi dešavanja u Izraelu, ali i na drugim globalnim žarištima, mogla da utiču i da velike sile ubrzaju rešavanje kosovskog pitanja.

ALJBIN KURTI PONOVO INSINUIRA: „Sve veći rizik od novih insceniranih napada iz Srbije, Srbi se spremaju se za osvetu“

„I kosovsko pitanje je u ovom trenutku zamrznuti konflikt i nakon svega vidi se sva opasnost takvih sukoba. U tom smislu postoji naš interes da se to pitanje reši i da ostanemo na terenu dijaloga. Iz prostog razloga zato što imamo elemente koji predstavljaju rizik. A šta u tom slučaju može da se desi videli smo i sada kada je reč o Hamasu. Mi u slučaju Prištine imamo ekstrem, imamo politiku isključivosti koja nije za dijalog i koja u tom smislu može da izazove dalje sukobe. Već imamo eskalaciju na severu Kosova i Metohije, i vidimo kuda to ide dalje. U tom smislu uvek postoji opasnost, pogotovo ako se ta politika toleriše, kao što se toleriše, i ako nema mera da se na odgovarajući način reaguje i da se to spreči“, upozorava Milivojević

Druga stvar koja može da se odrazi na brzinu rešavanja kosovskog pitanja po Milivojeviću je ta što zapadnim centrima moći curi vreme, nalaze se u nekoj vrsti „cajtnota“.

„Postoji ozbiljan teret sa rusko-ukrajinskim ratom, koji se ne odvija onako kako bi želeli i kako se očekivalo, koji ima tendenciju nastavka i gde nema elemenata koji bi išli u korist nekog rešenja, a koje bi u kratkom roku odgovaralo zapadnim interesima“, kaže on.

Podseća da je iduća godina izborna, jer na proleće sledi glasanje za EU institucije, a na jesen u SAD, na predsedničkim izborima.

„Ozbiljne su turbulencije i na unutrašnjoj sceni SAD i na unutrašnjoj sceni EU, tako da su ti izbori, blago rečeno, neizvesni i uslovi su daleko nepovoljniji nego što su bili u vreme prethodnih izbora. Tako da njih tera to vreme da se nekako ovde stvari završe i da bar na ovom prostoru, kada je reč o Zapadnom Balkanu, o kosovskoj priči, imaju čistu situaciju, prvo zbog neizvesnosti raspleta oko Ukrajine i zato što neki strateški ciljevi nisu realizovani“, smatra Milivojević.

On očekuje da će u narednom periodu biti pojačani pritisci, pre svega na Beograd, i to naročito iz Brisela.

„Jer EU rizikuje da se mandat ove garniture završi neuspešno, što snižava rejting Unije kao faktora od šireg značaja. A drugo, i američkoj administraciji je takođe važno da ovde zaokruži priču oko Kosova i realizuje neke strateške ciljeve, pred rasplet sa Rusijom i Ukrajinom, proširešnjem NATO na Kosovo… Tako da nama sledi pritisak. To je sasvim sigurno.

Nažalost, Banjska je sad dala argumente da prištinska strana sada nekako popravi svoj položaj. Sad će u najmanju ruku praktično tretirati obe strane ravnopravno. Takođe, uvek treba imati u vidu da Priština i kolektivni Zapad imaju isti cilj, a to je potvrda kosovske državnosti. Prema tome, kakav god bio Aljbin Kurti, šta god on radio, on će uvek biti na ovaj ili onaj način zaštićen, zato što je cilj njegove politike i cilj politike Vašingtona i većine u Briselu isti. Razlikuju se u metodologiji, ali on uvek može da računa na razumevanje i podršku, čemu smo bili svedoci i do sada, za razliku od nas. Jer mi taj cilj osporavamo time ostajemo privrženi državnom i nacionalnom interesu što nema govora o priznanju Kosova. Prema tome, pritisak ide prema nama, a prema Kurtiju ide verbalni, ali bez efekata. Uostalom, videli smo da ove sankcije koje su uvedene Kosovu nemaju efekta ni kada je reč o položaju vlade u Prištini i njihovim potezima. Naprotiv, represija se nastavlja, politika se ne menja i sa tim treba računati u narednom periodu“, zaključuje Milivojević.