MATIĆ JASAN: Komisija za istraživanje ubistava novinara na Kosovu mora da ima međunarodni mandat

Kosovo je trenutno prostor sa najvećim brojem nerešenih slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara, podseća za Kosovo onlajn predsednik Komsije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić i dodaje da je „dramatično“ što međunarodne institucije i strane vlade ne tretiraju to kao ozbiljan problem koji zahteva rešavanje.

Već postoji problem sa predstojećom skupštinom EFJ, odnosno problem ima UNS koji je odlučio da ne učestvuje, kaže Matić i dodaje da ne može sasvim da razume zbog čega se ulaže rezolucija i zahteva njeno usvajanje, kada se zna da je za predlaganje rezolucije neophodno učešće na skupštini.

„Verovatno je moguće da neki drugi delegat iz nekog drugog udruženja to predloži, ali to mi se čini pomalo kao nešto što u startu proizvodi malu kontroverzu oko rezolucije. Mislim da su ove teme takve da ne bi smele da imaju bilo kakvu vrstu dodatne kontroverze, jer su one same po sebi teške“, ističe naš sagovornik.

Međunarodna ekspertska komisija koja bi se bavila istragama ubistava novinara prvi put je pomenuta na sastanku 2018. u Prištini i Gračanici na kome su učestvovali i UNS i Asocijacija novinara Kosova pod pokroviteljstvom Oebsa i tadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija, kaže Matić.

Takva komisija je, po njegovim rečima, jedini način da se učini nekoliko stvari.

„Da se istraže okolnosti zbog čega nije bilo istraga ili zbog čega su bile neuspešne istrage ako ih je bilo? Šta se dogodilo sa dokumentacijom vezanom za svako od ovih ubistava? Na koji način bi mogle da se obeštete porodice? Zbog čega ova ubistva nisu tretirana kao zločini? Zbog čega ova ubistva nisu tretirana kao ubistva novinara, nego kao obična ubistva, kidnapovanja itd“, kaže Matić i dodaje da bi jedna neutralna, ozbiljna komisija trebalo da se bavi i tim temama, kao i prikupljanjem dokumentacije i pravljenjem koncepta budućih istraga.

On podseća da „prolaze godine“, te da će trebati jako puno vremena da se normalizuje stanje između institucija u Srbiji i na Kosovu kako bi se eventualno zajednički radilo na ovim istragama i dodaje da ne veruje da će čak i tada fokus i prioritet biti istrage novinara.

„Da komisija dobije međunarodni mandat, ali da ga priznaju i privremeni organi i srpski organi i da se radi na tome, da se ne gubi vreme. Jer Kosovo je trenutno prostor sa najvećim brojem nerešenih slučajeva ubistava i kidnapovanja novinara. I to je dramatično, da međunarodne institucije i strane vlade ne tretiraju to kao ozbiljan problem koji zahteva rešavanje, jer kako vreme prolazi, sve je manje šanse da to bude rešeno“, upozorava.

Međutim, smatra da rezolucije, same po sebi, ne donose ništa.

„Mi imamo Lisabonsku i rezoluciju iz Zagreba. Ta rezolucija iz Zagreba je isto usvojena ovako malo teško, Asocijacija novinara Kosova je tada bila uzdržana. Mislim da je ovde oko tog koncepta istrage ubistava novinara jako važno da postoji konsenzus i novinara sa Kosova iz bilo kojeg udruženja, i UNS-a, i NUNS-a. Jer ako unutar novinarske zajednice nema određene vrste saglasnosti, onda se nećemo dogoditi ono što mi želimo kao neko ishodište – dakle, formiranje određenog tela, jer pritisak neće biti ubedljiv, ući će u te šablone politikanstva i onoga što ne vodi ka rešenju ovog slučaja“, navodi Matić.

On dodaje da su prilikom osnivanja Komisije za istraživanje ubistava novinara u Srbiji, bile slične dileme.

„Mislim da ne treba prejudicirati nečiju krivicu i tražiti odmah sve. U ovom trenutku je jako važno da se formira institucija koja će početi time da se bavi, koja će početi da se bavi istraživanjem šta se dogodilo sa ljudima koji su nestali, na koji način su ubijeni, gde je dokumentacija koja je postojala. Mi imamo deo dokumentacije u Srbiji, jer je Srbija do juna 1999. bila nadležna za ta ubistva – u to vreme ih je bilo šest. Deo dokumentacije je kod Unmika i Euleksa. Bilo bi jako važno skoncentrisati dokumentaciju na jedno mesto“, kaže naš sagovornik.

Jako je važno, ističe, da se započne proces otkrivanja šta se zaista dogodilo, a u okviru tog rada će svakako biti dodirnuti i aspekti odgovornosti različitih institucija zbog nečinjenja i opstrukcije.

„Svakako da je veliki problem kada je reč o onima koji su vladali Kosovom – i Unmik i Euleks, zbog čega nisu imali ni propisnu evidenciju ubijenih novinara, niti skupljali dokumentaciju u tom fajlu o ubijenim novinarima. To su sve stvari koje sada ne bi trebalo stavljati u prvi plan, da se ne koče procesi“, ocenjuje i dodaje da je ključno da se uspostavi saradnja između tužilaštava, koja je „i propisana i moguća“, iako je sada „zahladnela“.

Matić podseća da je i u Srbiji prikupljen deo dokumentacije, ali ističe da sve te dokumentacije dobijaju smisao tek kad se objedine. Kako kaže, ima puno prepreka, ali je važno da postoji politička volja.

„Mislim da je put za dobijanje međunarodne komisije jedno snažno lobiranje u EU, u Briselu, u Savetu Evrope, u svim institucijama u kojima postoje određene vrste mandata koji bi mogli da se povežu sa ovom temom: svakako u SAD i to uz pomoć naših partnera u Komitetu za zaštitu američkih novinara, koji je jaka lobistička organizacija; u Evropi sa Međunarodnom federacijom novinara koja se pominje i u ovim rezolucijama“, kaže Matić.

Smatra da je važno da se stvori klima kod bitnih političkih faktora da je važno da dođe do formiranja ovakve komisije i onda će, poručuje, sve biti lakše.

„Paralelno je jako važno da novinarska udruženja i asocijacije rade na stvaranju tog konsenzusa. Najgore je kada to budu preglasavanja i kada se to pretvori u neku političku temu, jer onda stvar propada, možete doneti kakvu god hoćete rezoluciju“, ocenjuje.

On dodaje da uloga Specijalnog suda za ratne zločine na Kosovu može da bude korisna kao što može da bude korisna i uloga Haškog tribunala sada za brojne slučajeve nestalih u BiH, Hrvatskoj itd.

„Arhiva suda je zaista izuzetno bogata. Istražitelji koji su se bavili ratnim zločinima su prikupili jednu impozantnu arhivu dokumentacije iz Srbije, Hrvatske itd. Siguran sam da bi dobar istražitelj, koji zna šta da traži, mogao u tim arhivama da pronađe određenu dokumentaciju koja može da pomogne u nekom od slučajeva. Ovde bi bilo važno uključiti i sud i tužilaštvo ako je to moguće“, navodi Matić.

Smatra i da taj sud ima više mogućnosti da zaštiti informacije koje dobije, naročito one koje ne bi smele da se prijave u regularno ili privremeno tužilaštvo na Kosovu, s obzirom na istoriju ubistva svedoka na Kosovu.