RIČARD GRENEL „Evidentno da su odnosi gori“:Tri godine od Vašingtonskog sporazuma Srbije i Kosova: Šta je sprovedeno?

Bivši izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel izjavio je, povodom treće godišnjice Vašingtonskog sporazuma, koji je 4. septembra 2020. godine potpisan u Beloj kući, da su nakon odlaska Donalda Trampa sa mesta predsednika SAD odnosi Kosova i Srbije pogoršani.

OSUDA VANDALIZMA U SUBOTICI: Oglasio se ministar Momirović, čin u Subotici uperen protiv bezbednosti i interesa Srbije

Grenel je u pisanoj izjavi za Kosovo onlajn istakao da sa tugom to mora da prizna. Danas, na treću godišnjicu istorijskog Vašingtonskog sporazuma potpisanog u Ovalnom kabinetu od strane vlada Srbije i Kosova, kojim je predsedavao predsednik Tramp, tužni smo jer smo prinuđeni da priznamo da su se odnosi između dva prijatelja Amerike pogoršali – rekao je Grenel.

Prema njegovim rečima, odnosi Kosova i Srbije su narušeni zbog napuštanja diplomatskog, političkog i ekonomskog vođstva od strane aktuelnog predsednika SAD Džoa Bajdena.

– Kao što me je predsednik Tramp uputio pre nego što smo počeli da pregovaramo o sporazumu iz 2020. godine, jedini način da se strane pomere ka boljoj, sigurnijoj budućnosti bio bi odbacivanje promašenih zahteva i tačaka razgovora i političkih ćorsokaka iz prethodnih 20 godina. Neograničeno očekivanje da se istorijske greške moraju ispraviti pre nego što uslede mir, bezbednost i prosperitet, samo produžava sukob koji je već previše koštao dva društva – rekao je Grenel.

Kao i u slučaju brojnih drugih sporazuma sklopljenih između Beograda i Prištine u proteklih 12 godina, postoji očigledan jaz između potpisanog i realizovanog. Tri godine kasnije, jasno je da je sprovođenje Vašingtonskog sporazuma „palo u zaborav.“ Većina tačaka, od ukupno 16 u srpskoj i kosovskoj izjavi o namerama, nije u potpunosti ispunjena do danas.

Istakao je da SAD duguju mladima sa Kosova i Srbije stvaranje bolje budućnosti.

– Dugujemo mladim ljudima u Srbiji i na Kosovu da odbace političke vratolomije, simbolične pobede i izmirivanje računa, i umesto toga radimo na stvaranju zajedničke ekonomske budućnosti. Naivno je računati na inostranu poslovnu ekspanziju u regionu, gde je fizička bezbednost ljudi i imovine garantovana prisustvom NATO trupa – istakao je Grenel.

U poslednje dve i po godine došlo je do porasta nasilja među stranama, smatra Grenel, a u zavisnosti od toga, NATO trupe su porasle, a ekonomski izgledi, posebno na Kosovu, su oslabili.

Odluka predsednika Bajdena da, kako kaže, ustupi američki diplomatski i ekonomski angažman u regionu „analitičkoj paralizi Evropske unije“ je, prema njegovim rečima, samo pogoršala stvari.

U sporazumu zvaničnog naziva „ekonomska normalizacija odnosa“ svega 8 od 16 tačaka se odnosilo na ekonomsku saradnju Srbije i Kosova. Polovina dogovorenih odredbi ticala se drugih (političkih) pitanja i upravo su tu postignuti najkonkretniji rezultati u implementaciji još prve godine.

Tačka 15 Vašingtonskog sporazuma, koja je u tada smatrana kao suštinska za slabljenje tenzija između Beograda i Prištine, predviđala je jednogodišnji moratorijum na kosovsko apliciranje za članstvo u međunarodnim organizacijama i na srpsku kampanju za povlačenje priznanja Kosova.

Poslednja tačka Vašingtonskog sporazuma – jedina različita u dokumentima koje su srpski predsednik i kosovski premijer potpisali – je takođe, u velikoj meri, ispunjena. Srbija je pristala da otvori predstavništvo privredne komore u Jerusalimu, što je učinjeno već u novembru 2020. godine, ali ipak nije preselila svoju ambasadu u Jerusalim (kako je propisivao drugi deo datog člana) do isteka vremenskog roka 1. jula 2021. godine, niti je to urađeno u potonjem periodu. Međusobno priznanje Kosova i Izraela, definisano u tački 16. dokumenta koji je potpisao Avdulah Hoti, usledilo je u februaru 2021.

Još jedno pitanje koje se adresiralo Vašingtonskim sporazumom, kao i brojnim drugim dogovorima u okviru dijaloga Beograda i Prištine, budući da predstavlja jedan od glavnih otvorenih sporova, tiče se pronalaska i identifikacije posmrtnih ostataka nestalih osoba. Dve strane su obećale da će ubrzati napore i imenovati zvaničnike za vezu koji će se baviti ovim aktivnostima