VUK VELEBIT MANJE OPTIMISITČAN: Od sastanka u Skoplju ne očekujem ništa krucijalno, ostaće status kvo u dijalogu

Politikolog Vuk Velebit kaže da je bitno razumevanje konteksta u kojem se dešava sastanak lidera regiona sa predstavnicima SAD i EU u Skoplju povodom briselskog Plana rasta za Zapadni Balkan vrednog šest milijardi evra jer, kako ukazuje, postoji jedna hitnost, i kod evropske i kod američke administracije, da se postigne neki napredak u dijalogu.

„Ove godine imamo izbore i u Americi i u Evropi i ta lista stvari koja je neophodna da se uradi se povećava. Mislim da će zbog toga postojati i veći pritisak na naš region da se neke stvari završe. Ne verujem da ćemo svedočiti bilo kakvoj promeni, mislim da će se više održavati status kvo. Prvo, način na koji je to zamišljeno da se reši nisam siguran da je moguć. Drugo, u Prištini postoji jedno suštinsko nerazumevanje i nespremnost na bilo kakvu vrstu kompromisa ili poštovanja i razumevanja srpske pozicije“, kaže Velebit za Kosovo onlajn.

Nastavlja da kada se pogleda kako Srbi na Kosovu žive, kakav je položaj njihovih ljudskih i religijskih prava, to onemogućava da se kreira bilo kakva atmosfera normalnosti.

„Mislim da je EU pokazala jedno odsustvo kapaciteta da se bavi ovim pitanjem i zbog toga imamo sve veću uključenost američke strane koja ipak ima za nijansu više razumevanja za srpske pozicije u odnosu na EU“, navodi on.

Velebit, koji je i izvršni direktor „Pupin inicijative“, ne očekuje da se na sastanku u Skoplju, na kojem je najavljeno i prisustvo pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejmsa O’Brajena, bilo šta krucijalno desi.

„Mislim da će to biti samo još jedan sastanak. Imali smo u Davosu i sastanak predsednika Srbije sa Džejmsom O’Brajanom i Miroslavom Lajčakom, oni su održali sastanke i sa prištinskom stranom. Za Zapad je ključno da ovde ne budu tenzije koje mogu da dovedu do nekih sukoba. U ovom trenutku više deluje kao da i jednoj i drugoj strani odgovara status kvo i neka vrsta stabilnosti, kakve-takve, samo da ne bude nekih sukoba i situacija kojima smo svedočili protekle godine“, ističe Velebit.

Kada je reč o atmosferi uoči sastanka u Skoplju, s obzirom na to da Priština najavljuje ukidanje platnog prometa u dinarima, Velebit kaže da bi voleo da vidi veći pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija zbog svih stvari koje radi, odnosno ne radi.

„Prištinska administracija i dalje je pod sankcijama EU koje su uvedene prošle godine, nisam siguran da će se od njih odustati dok se ne formira Zajednica srpskih opština. I ono što očekujem jeste veći pritisak na Kurtija povodom formiranja ZSO i to je i američka administracija nekoliko puta i ponovila u prethodnom periodu“, smatra Velebit.

Govoreći o evropskom paketu od šest milijardi evra pomoći za Zapadni Balkan, Velebit je stava da je za EU važno da pošalje signale da joj je ovaj region i dalje bitan i da ga žele kao deo Unije, iako ne veruje da će tu biti velikih pomaka.

„Paket, ne samo finansijske pomoći nego i strateškog pozicioniranja ovog regiona u odnosu na EU i SAD, bitan je zato što ako se region Zapadnog Balkana razvija, ako se povezuje, ako  više sarađujemo međusobno, to onda znači veću stabilnost. I na taj način se rešavaju neki problemi eskalacija i potencijalnih sukoba. Mislim da Srbija ima mogućnost da se kao zemlja inovacija, gde se razvija IT sektor, pozicionira kao glavni partner SAD na ovim prostorima“, ističe politikolog.

Dodaje da se Srbija sve više posmatra kao centralna zemlja regiona, ali Centralnoistočne Evrope.

„Važno je i da vidimo šta je to što možemo da naučimo od nekih naših suseda, poput Mađarske, kada je reč o razvoju automobilske industrije. U toj zemlji je najveći svetski proizvođač električnih automobila, koji gradi prvu fabriku u Evropi na samo 50 kilometara od granice sa Srbijom. U Srbiji imate giga-fabrike litijumskih baterija. Srbija ima šansu da se pozicionira kao strateški partner i mislim da je to prilika koju treba da iskoristi. I da izvozom kapitala mi zapravo ojačamo svoju moć“, zaključuje Velebit.